Nekadašnja poribljavanja – V dio
Порибљавање вода
»Рибарски лист« 1934 стр. 58.
Мислимо да нећемо погријешити ако кажемо, да је питање порибљавања наших вода оно, које лежи на срцу сваком пријатељу рибарског шпорта, a пoготово нама, члановима првог и најстаријег рибарског друштва у Босни и Херцеговини. Већ у првим правилима рибарског друштва у Сарајеву, које је основано још 1906. године, налазимо ми поред осталих задаћа друштва и порибљавања бос.-хергец. вода. Разлог томе је потпуно јасан и не треба га поближс много образлагати. Сваки ће вам рибар — шпорташ одмах казати — наше воде су готово празне — опљачкане. Риболов недозвољеним срествима, нарочито
експлозивом, те у доба икрења довео је наше воде у жалосно стање. To дивљачко убијаше риба није само посљедица свјетског рата, него насљедство још из предокупационог времена, Већ 1879. године, дакле непуну годину након окупације, издаје бивша босанска влада прве наредбе којима забрањуje риболов експлозивом и сличним пo рибарство врло штетним срествима. Да се спријечи потпуно изумирање риба у појединим нашим водама власти c врсмена на вријеме забрањују риболов у појединим ријекама и потоцима на краће или дуже вријеме. Те прохибитивне мјере свакако доприносе поболшању бројног стања риба, али ако би се искључиво само оне употребљавале, онда би се у извјесним момеитима закочио риболов. Да до тога не дође употребљавају се упоредо и позитивне мјере и to y првом реду периодичнм порибљавањем ријека и потока младунцима племенитих риба, особито пастрва. Држава и приватна друштва подижу мријестилишта која ће давати потребан млађ за обнављање рибљих генерација у водама гдје су рибе понестале.
И наше Средиштње рибарско друштво уз помоћ надлежних власти настоји колико је то могуће да у томе правцу поради што више. Тако је мимо пастрвског млађа из друштвеног мријестилишта на Корану поручило из рибогојилишта у Цељу 25.000 пастрвица. По-шиљка је стигла у Сарајево у подне 12. маја o. r. и по унапред већ утврђенон плану те су пастрвице за вријеме од 12. до 17. маја о. г. у хидробионима разнесене у поједине рјечице и потоке. Taj посао су обавили гг. референт за мријестилиште Арсен Кришке, Ридл Лeополд, мл. и Степанек Оскар.Пастрвице су посијане у слиједеће воде: 5.000 комада у Вогошћу и то од села Вогошће до ушћа потока Скакавац т.ј. на дужини од којих 8 км, затим 5.000 у Мошћаницу. 10.000 у Зујевину, 5.000 у поток Кошево са притокама, a неколико комада је пуштено и у Крупу око ушћа у Зујевину.Са овим нијe СредишњE рибарско друштво завршило свој рад око порибљавања наших вода, него га уз помоћ државних и самоуправних власти наставља у још већем опсегу, o чему ће бити говора у идућем броју овог часописа.