Da sačuvamo od zaborava – Revija “Bistro!”

Prvi broj revije «Bistro» na kioscima širom nekadašnje Jugoslavije osvanuo je jula 1990. godine. «Pilot» specijalizovanog ribolovačkog glasila pokazao je da su ribolovci ozbiljni hobisti, ali i strastvenici koji ovaj sport shvataju krajnje ozbiljno. Tako ga je shvatao i Branislav Vuković, osnivač, glavni i odgovorni urednik revije. Velikim trudom, ali pre svega ljubavlju prema ribolovu, uspeo je da u redakciji okupi najeminentnija ribolovačka imena koja su svojim tekstovima ispisivala stranice revije i novinsko-ribolovačke istorije. Trofejni ulovi, brojne reportaže, intervjuji, zanimljivosti, nove tehnike, pribor…, svaki detalj ribolovačkog sveta bio je tokom petnaest godina beležen i objavljivan. Ponešto iz duge istorije ove revije imaćete prilike da čitate i na stranicama Internet prezentacije, koja eto slučaja, nosi isti naziv.

Mlava: Reka velikih uspomena

Kad klen hoće voće

Klen je najdominantnija riba Mlave. Najbolje radi na višnju – što veća višnja, to teža riba. Iskusni ribolovci glavonji još nude trešnju i dud.

Mlava izvire u Žagubici, iz vrela prečnika 40 m. Dugačka je 122 km i, preko Kostolačkog dunavca, uliva se u Dunav. U gornjem delu toka karakteriše je niz brzaka i okuka, a obale su obrasle vrbom i niskim žbunjem. Dno je peskovito i šljunkovito, sa mestimičnim nanosima mulja.
Na 18 km od izvora, ulazi u Ribarsku klisuru dugačku10-12 km. Obala je ovde šumovita, a temperatura vode 16o C. Klisura je prohodna, ali se preporučuje kretanje levom obalom. Na tom potezu dno reke je kamenito, sa mestimičnim peskovitim površinama.
Dubina Mlave je različita. Na nekim mestima ima virova koji dostižu i do
2,5 m. Takva mesta, ipak, karakteristična su za donji, mirniji tok reke. Nasuprot tome, u gornjem toku, dubina je znatno manja, 30-50 cm, širine između 15 i 30 m.

Rečice i bujice

Veliki broj pritoka, umnogome, određuje karakter reke. Kišnica se, preko okolnih potoka, sliva u Mlavu čineći je mutnom. Zbog male količine vode, ušća su, praktično, neprimetna. Ona postaju izražena jedino u doba kada Mlava ndođe. Riba se u to doba često skuplja u ovim zonama.
Mlava je podložna bujicama, a sve u zavisnosti od kišnog perioda. Jednom u toku godine dogodi se da reka dostigne kritičan novo i izlije se iz korita.
Od značajnijih pritoka u gornjem toku spominju se Tisnica, Žabare, Kamenica, Milatovačka reka, Vukovačka reka, potok Adujevo, a u klisuri – Osanička reka. Nastanjuju ih pior i krkuša, a pastrmka u ove vode zalazi u potrazi za hranom. Ipak, u ribolovačkom smislu, Mlava je interesantnija.

Pročitajte i:   Italija: Spašen kit koji se zapetljao u ribarsku mrežu (VIDEO)

Mrenska i šaranska zona

Ubrzo posle Ribarske klisure, Mlava ulazi u Gornjačku klisuru koja počinje malo iznad mosta u Ždrelu. Dugačka je oko 10 km. U području ispod nje Mlava poprima karakteristike mrenskog područja – tok joj je mirniji, a voda toplija.
Širina reke je 35 m i više, mada se, na nekim mestima, sužava i na svega 15 m.  Smatra se da šaransko područje počinje kod Požarevca. Karakteristike ovog dela toka su meandri, okuke, muljevito dno – dakle, postaje prava ravničarska reka.
Mlava je, uglavnom, bistra, osim s proleća, kada je vodostaj visok. Nakon kiša, u gornjem toku, razbistri se već sutradan, dok joj je u donjem potrebno i 3-4 dana.
Najveći problem reke je blizina njiva u mrenskom području. U ratarskoj sezoni herbicidi se slivaju u reku. Istina, ne uništvaju odraslu ribu, ali izazivaju pomor mlađi.
Poslednje veliko trovanje koje se dogodilo na Mlavi, izazvala je industrija kože pre 6 godina. Nakon ovog incidenta, posledice su bile katastrofalne, a reka se dugo oporavljala. Poslednjih godina, međutim, ponovo je počela da se pojavljuje mrena srednje veličine, a riblji fond se obnavlja.

Riblji fond

U gornjem području, dominira pastrmka. Pod kamenom i na korenju biljaka ima mnoštva gamarusa i insekata kojima se hrani.
Zatim, u reci ima krkuše, ali ni izbliza kao nekada. Leti, kada se smanji nivo vode, sećaju se stariji ribolovci, brzaci bi bili prekriveni krkušom koja se, u potrazi za hranom, izvrće i presijava, stvarajući iluziju da je voda posuta zlatom. Primerci krkuše bili su teški i po 300 gr, dugački i po 30 cm. Danas, celi dan prođe sa jednom ili nijednom ribom.
U srednjem, mrenskom području, sreću se krkuša, klen, skobalj, mrena, beovica. Pri ušću Mlave u dunavac, sa manje ili više uspeha, hvataju se šaran, som, bucov, a retko i štuka.

Klen na višnju

Klen je najdominatnija riba Mlave. Najbolje radi na višnju – što veća višnja, to veća riba. Iskusni ribolovci znaju da uhvate komade težine i do 2 kg. Osim višnje, odličan mamac za lov klena je i drugo bobičavo voće poput trešnje i duda.
Klen se hvata u zasenčenim mestima, ispod vrba, na terenu na kojem preovlađuje granje na dnu. Najčešći način lova je na plovak, ”na vožnju”. Dobar najlon prečnika 0,14-0,16 mm, uz pouzdan predvez, odradiće posao. Prihrana je u ovom načinu lova ključ uspeha. Šaka voća dovoljna je da privuče glavonju, naročito ako se baci veče pre ribolova.
Varalica je, takođe, uspešna, ali ni izbliza kao sezonsko voće tokom juna početkom jula. Bliski susret klena sa manjim voblerom jake vibracije, završava se udarcem. U mutnoj vodi odlično prolaze bomberi – vobleri zdepastog oblika do br. 3. Često se prevari i na Mepps br. 1, 2 ili 3.
Ukoliko je voda bistra, i klen je vrlo oprezan. Zato će se dogoditi da mnogo bolje prođete loveći u mutnoj vodi, po vedrom danu. Ako je vreme izrazito sunčano, a Mlava prozirna, valja dobro podraniti ili sačekati sumrak. Vobler je u tim prilikama neprikosnoven.

Pročitajte i:   SRD Bugojno: U nedjelju 1. Memorijalni turnir u lovu ribe udicom na plovak 'Salih Kalajdžisalihović- Salka'

Skobalj i mrena

Skobalj ne ide na hleb, ali zato odlično uzima travu. Iako je trava dominantan mamac, sasvim je neverovatno da skobalj udara i na dud! Oni koji se odluče za ovaj, za skobalja neuobičajen mamac, moraju dudom obilato da prihranjuju mesto lova. Takvo pecanje zahteva 3 ili 4 dana pripreme.
Skobalj se skuplja na dubljim, šljunkovitim mestima. U sezoni mogu da se ulove komadi od 700-800 gr. U vreme mresta, u Gornjaku, u nekoliko virova se skupi ogromna količina skobalja. Nesreća je što tada krivolovci, u noćnim satima, razapinju mreže.
Mrena je, do pomora, bila pravi trofej ove reke. Od kako je kožara napravila džumbus, ova riba teško se oporavlja. Ipak, u poslednje vreme ohrabruju česti ulovi srednjih primeraka.
Mrena plen vreba na sitnom, ogoljenom, šljunkovitom dnu. Obično se hvata u kišno vreme, ali i posle kiše kada je Mlava prilično zamućena. Nesumljivo najbolji, mamac za lov mrene je rovac. Istina, hvata se i na glistu, ali isključivo krupnu.

Vesna Vuković
Izvor: ”Bistro” br. 147

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.