“Spinnerbaits” – Šta su, kako ih napraviti i tehnike ribolova by Ivan Korhner

Šta je spinerbajt?

S prijateljima sam, u ribolov na štuke, uglavnom išao na terene i mesta gde sam znao da ih ima. Ti tereni, obično zatravljeni su teški za ribolov. Teško je tu uloviti štuku, na dozvoljene i nedozvoljene načine, pa u tim vodama još ima ribe, posebno štuke i to kakve. Mreža nema. Loviti na prirodne mamce i razne balerine i dubinke je otežano, a klasične varalice je prosto nemoguće koristiti, zbog stalnog kačenja za prepreke, gubitka varalica i nerviranja. Na izvikanim terenima više štuke nema, ili je ima, ali su tipični primerci mali ili izuzetno mali. Te “poznate” vode su opuhane od strane lokalnih ribokradica, koji ih smatraju ličnom svojinom, i nesavesnih, nazovi sportskih, ribolovaca. Tužno ih je gledati kad nalove po 10-tak i više štuka ispod mere i ponosno ih pokazuju, bez namere da ih vrate u vodu i time poštuju zakon i mere. Hvale se kako su one najslađe kada se reš isprže. Zakon ne poštuju zbog neznanja ili nemaju dozvolu u kojoj je lepo napisano koje su obaveze ribolovca kada ulovi ribu ispod mere. Ako pak imaju dozvolu, onda su ili nepismeni ili bezobrazni.

Za vode koje obiluju raznim preprekama (trska, trava, drezga, sečena trska, granje i…) rešenje smo našli u primeni raznih vrsta tzv. antitravnih (widlless) varalica, koji se na tim terenima mogu koristiti, mada ni one nisu uvek sprečavale gubitak varalice. Ako želite varalicu koja je izuzetno sigurna od kačenja za prepreke, ona će opet teško da kači ribu koja je napadne. Tu se mora naći kompromis. Nezakačive varalice nema, osim one koja nema udice. Mi smo rešenje našli primenom varalica koje su došle na naše tržište iz Amerike, a uglavnom se koriste za lov basa i zovu se spinerbajtovi.
Ova varalica je jedinstvena po svom izgledu i vibraciji koja je specifična i neobična. Ona je kombinacija triju svima dobro poznatih varalica: tvistera (klasičan, dvorepi, višerepi i slovačka suknjica), spinera (kod nas poznat kao leptir ili jednostavno meps) i kašike (kašikare). Izuzetno je lovna, a i prilično je sigurna kada se koristi na težim terenima. Osmislio ju je i prvi put upotrebio Amerikanac Rolland Martin, jedan od najpoznatijih ribolovaca na maskija, štuku i basa na svetu. Nezakačive su za razne vrste prepreke u vodi, ali samo kada su u pokretu. Kritičan momenat je pad varalice u vodu i pokretanje iste, posebno ako se želi ispitati dno ili blizina neke prepreke. Bolje je varalicom prepreku prebaciti pa spinerbajt prevući preko nje ili kroz nju, nego prepreku direktno gađati. Tada će varalica biti nezakačiva za prepreke. Kod nas, nije česta u upotrebi i samo retki sportski ribolovci je koriste. Ove varalice ne liče ni na šta što se kreće ili živi u vodi, na vodi ili pored vode, a opet dobro love.
Spinerbajt je velika, neobična i elegantna varalica. Izrađena je od žice u obliku slova “V” ili “Y”, s uglom između gornjeg i donjeg dela žice od 45⁰ do 90⁰ (može i manje ili više, ali je ovo uobičajeno). Na donjem kraju žice se nalazi olovna glava s udicom koja je okrenuta na gore i sakrivena u “suknjici”. Na glavi su obavezne upadljive oči. Na gornjem kraju se nalaze jedno, dva ili više krilaca, koje rotiraju ili lelujaju prilikom kretanja varalice kroz vodu, a odvojena su perlicama ili su postavljena na žicu direktno, s kopčama, vrtilicama ili na neki drugi način. Čitav sistem prilikom povlačenja stoji vertikalno u istoj ravni zbog težine olovne glave koja suknjicu i udicu vuče na dole. To donekle sprečava kačenje za prepreke u vodi, na površini vode i priobalju. Trakice, od kojih je napravljena suknjica su izrađene od gume ili, što je bolje, od silikona, a namenjene su da stvore vizuelni efekat povređene ribice koja se kreće. Puni efekat suknjica pokazuje u sistemu povlačenja “stani – kreni”. Njihova uloga nije da sakriju udicu, već da svojim kretanjem dodatno isporovociraju grabljivicu i označe mesto gde treba da napadne varalicu. Grabljivica nekada varalicu napada kao hranu (??), protivnika (??), uljeza (??) ili nešto što je iritira (??), te hoće da ga otera sa svoje teritorije ili nešto drugo. Spinerbajt je izuzetno dobro osmišljena varalica, jer “napada” sva čula grabljivice: ·        bočnu liniju – kretanje varalice, krilaca i suknjice, s raznim frekvencijama u vibraciji, ·        vid – glava s izraženim i upadljivim očima, boja i odsjaj krilaca, te boja i kretanje suknjice, ·        sluh – lupkanje krilaca od udicu, te postavljanje dva krilca na istu kopču, koja lupkaju jedno o drugo ili pričvrstiti komoricu s kuglicama na gornju ruku, ·        miris i ukus – ako namirišemo suknjicu nekim atraktivnim mirisom na bazi ribe, školjke ili krvi. Kao najbolji za lov štuke su se pokazali sledeći spinerbajtovi: od stranih, Riverside, Bomber Bushwaker, Excalibur, Blue Fox, Booyah bait Co, Berkley Power Spin…, a od naših domaćih SPINER-ov spinerbajt. Varalice se izrađuju u raznim dekorima i u raznim bojama, a ukupne težine varalica su od 7 g (1/4 oz), 10,5 g (3/8 oz), 14 g (1/2 oz), 17,5 g (5/8 oz), 21 g (3/4 oz) i 25 g (7/8 oz). Unca (1 oz) je jedinica za merenje težine u anglosaksonskim zemljama i iznosi 28,34 grama. Za ribolov štuke na mirnijim vodama najbolje su se pokazale varalice u rasponu težine od 10 g do 21 g. Kada su u pitanju krilca spinerbajtovi imaju jedno, dva ili više krilaca. Boja krilaca može biti niklovana-srebrna, mesingana, bakarna, zlatna ili u nekom drugom dekoru (P, FT, SD…). Površina krilca je glatka ili pikovana Po obliku krilaca razlikujemo sledeća tri osnovna oblika: WILLOW, COLORADO i INDIANA-AGLIA. Rupica za kačenje na krilcu je po pravilu ekscentrična, što daje jaču vibraciju pri kretanju krilca kroz vodu. Krilce je savijeno pod lukom, što dodatno izaziva vibraciju. Trakice suknjice su od silikona ili od gumica. U zavisnosti od toga šta predstavljaju ima ih oko 40 komada, iste ili različite dužine (od 15 do 25 cm). Sve zajedno su spojene na olovnoj glavi. One svojim kretanjem kroz vodu, imitiraju siluetu ribice kojom se grabljivice na toj vodi hrane. Boja suknjice se kreće od jednobojnih, dvobojnih, višebojnih, providnih, s gliterima, s tačkicama ili šljokicama. Najbolje su se pokazale kombinacije boja (crvena, crna, bela, žuta, narandžasta, zelena, plava i šartez).

 Stanje kod nas

U našim prodavnicama ribolovačkog pribora se prodavci obično iznenade na pitanje: – „Imate li možda spinerbajtova?”. Obično kažu: – Šta je to?” ili – „opišite mi, pa ćemo videti da li to imamo u radnji!” ili – „o čemu se tu radi!”… Retki su oni koji barem znaju o čemu se radi. Tada mi je sve jasno, te odlazim na drugo mesto, u drugu prodavnicu, a u zadnje vreme to su samo dve prodavnice u Novom Sadu i okolini. Inače to je uopšteno stanje. Ono što bi trebalo od pribora da imaju – nemaju. Radnje su pune nečega za ribolov i navodno varaličarenje, što niko ne kupuje ili se kupuje veoma retko. Jedan od razloga je i taj što su se spinerbajtovi u zadnje vreme pročuli kao izvanredne varalice za štuku, pa se brzo razgrabe, jer se kupuje i po više komada odmah. Spinerbajt je osmišljen za ribolov na basa, pa je i kod nas počeo da se koristiti na terenima gde basa ima (severna Bačka). Pošto je primećeno da ga rado uzima i štuka, on se odomaćio u prslucima pravih štukoholičara. Oni ga sve više koriste i eksperimentišu s veličinom, oblikom, bojama i dekorom.
Na poklon, pri odlasku na zajedničko pecanje na jednu izuzetnu vodu, od prijatelja Ljubiše Stambolije – Ljube Ministra, vrsnog varaličara na sve vrste grabljivica, sam dobio moj prvi spinerbajt, jedan Bomberov od 10 grama (3/8 oz). To je bio spinerbajt sa šartez dekorom i žuto-zelenom glavom i velikim crveno-crnim očima, te dva krilca WILLOW oblika. Kako je cena spinerbajta za naše uslove, u odnosu na druge klasične varalice za štuku (spineri, kašike i džigovi), relativno velika i teško ju je naći u prodavnicama, veoma sam se obradovao. Na nju sam taj dan imao solidne ulove štuka od 1.30 i 1.00 kg, i negde pred kraj pecanja ostao bez nje. Ostala je u vodi na nekoj prepreci koju nisam video u mutnoj vodi. Za sledeće pecanje nisam više imao varalicu koja se pokazala dobra i jedina moguća, jer je teren pun prepreka, i morao sam je nabaviti. Kako na štuku na tom terenu? Kupiti se nije mogla, jer je malo vremena ostalo za traženje po drugim gradovima, a i inostranstvo je daleko. U prodavnici novosadske firme Spiner bilo je nekoliko spinerbajtova, ali boje suknjica mi nisu odgovarale, a i udice nisu bile dovoljno velike za štuke koje sam imao nameru loviti (!?). Posuditi!? Od koga, kada svima s kojima idem na pecanje, treba. Donosim odluku: napraviću ih sam! I to pomoću priručnog alata i materijala koji imam ili koji ću brzo nabaviti, a da puno novca ne ulažem u kupovinu elemenata, delova i alata.
Znao sam osnovni oblik i delove od kojih je varalica sastavljena. Na nju sam već lovio štuke, a pregledao sam i nekoliko ribolovačkih novinama i revija, te kataloge, knjige. Koristio sam naravno i računar (igre, tekstove i slike skinute sa raznih sajtova na inernetu). I uspelo je! Došao sam do nekog svog oblika, koji je moguće brzo i uz malo para napraviti.

 Od čega i kako napraviti spinerbajt?

Na slici se vidi jedan od najuspešnijih mojih modela kojim sam uspeo da “prevarim” štuku dugu 104 cm i tešku 8.215 kg. Ovo se desilo u. oktobru oko 10.30 po relativno bistroj i teškoj vodi punoj sečene trske. Pored ove lepe štuke na istu varalicu sam taj dan na istoj vodi, na istom mestu, prevario još dve lepe štuke od 1.20 i 2.21 kg. Treba eksperimentisati sa spinerbajtovima, bilo kupovinom više različitih modela ili, što vam toplo preporučujem, praveći ih sam. Kombinujte razne oblike, boje, težine i materijale. Jedna od najvažnijih stvari je verovati u lovnost varalice i koristiti je. Neverovatan je osećaj dobiti ribu na varalicu koja je vaših ruku delo. Da li vi lično ili vaši prijatelji kojima ste ih poklonili, skoro da nije važno. A kada je to kapitalna riba …
Da bi napravili najjednostavniji spinerbajt potrebno vam je da imate sledeće: Od alata: makaze za lim ili jače makaze za papir i tkanine (ali da se ukućani ne ljute, jer se brzo istupe), špicasta, okrugla ili poluokrugla klješta, čekić, bušilicu i burgije za metal od Ø2 mm do Ø3 mm, četkicu za bojenje (nije neophodno) i tačkaš (kirner-može i ekser), eventualno turpiju za metal ili šmirgl papir. Brusilica je poželjna, mada nije neophodna.
Od ostalog pribora: limovi raznih vrsta, boja i debljina. Najbolji su bakarni, mesingani, aluminijumski, pocinčani i prohrom limovi koje treba iseći u jedan od oblika: willow-long, aglia-indiana ili colorado u raznim veličinama. Žica koja nosi celu konstrukciju spinerbajta mora biti nerđajuća, polučelična, debljine Ø 0.8 mm do Ø 1.5 mm, (najbolja je zubarska žica), perlice za razdvajanje krilaca (raznih boja, dimenzija, oblika i od različitih materijala – najbolje su one s ogrlica, koje sigurno imaju lepši članovi vaše obitelji u kutijama za nakit), gumene trakice (što tanje), ili crne i bele gumice iz lastiša od veša ili tregera ili gumice iz keder trake za paktreger na autu, konci i vunice raznih boja i debljina. Trakice od isečenih gumenih rukavica koje se koriste za kupatila su takođe dobre, samo treba strpljenja.
Mora se kupiti, ili ga imate u sklopu pribora za pecanje: vrtilice, karabinjeri, kopče, tvisteri ili neke druge vrste silikonskih varalica, suknjice, olova, ringlice, prizmatik folija (može, a ne mora) i najvažnije UDICE s olovnom glavom. Dobre su se pokazale džig udice BARBARIAN, O¢ŠONESI (moja preporuka) ili ABERDEEN većih dimenzija 1/0 do 5/0. Super lepak nije neophodan, ali puno pomaže kod spojeva.  

Idemo ga napraviti u par koraka!

Već smo naveli da je za najjednostavniji spinerbajt potrebno imati nešto od osnovnog alata i malo različitog materijala, malo vremena i dobru volju. Za pravljenje spinerbajta za lov štuke sa dva krilca i suknjicom trebalo bi se pridržavati sledećeg redosleda osnovnih radnji.  1. Iseći limove u željeni oblik manji-colorado i veći-willow, te tačkašem označiti i bušilicom ili šilom probušiti rupicu na krilcu. Rupicu i obod krilca obraditi. Ako želite jaču vibraciju i širu rotaciju, više svinuti krilce i napraviti klasičan trbuh (da liči na kašiku).

2. Odseći žicu dužine oko 20-25 cm. Jedan kraj žice pričvrstiti na udicu da spoj bude siguran i spoj zaliti olovom u kalupu, ako ga imate. Ako koristite već gotove jig olovne glave s udicom spoj osigurati tako da se žica omota više puta oko uške udice i oko olovne glave. Spoj žice i udice se može zaletovati, zalemiti ili osigurati superlepkom. Oblik glave se može korigovati čekićem ili nožem, a glava se može obojiti i na njoj nacrtati oči. Oči je moguće kupiti, ili napraviti od lepljive trake. Oko mora biti veliko, a najbolje je koristiti kontrasne boje (crno-belo, žuto-plavo, crveno-crno,…)

3. Preko spoja se postavljaju gumice koje čine suknjicu. Treba da bude oko 40-tak gumica. Postaviti ih tako na udicu s olovnom glavom da su tačno po sredini. Spoj treba da je solidan i da spreči da gumice spadaju, kada se spinerbajt zakači na neku zakačku u vodi. S bojama gumica treba eksperimentisati. Dobre su bela, zelena, crvena, žuta,…. Pravite jednobojne ili višebojne s maksimalno 3 boje. Ako nemate gumice možete postaviti konac, vunu, perje ili nešto slično što će pri kretanju varalice kroz vodu lelujati. Umesto gumica iskoristite već postojeće suknjice od silikona, koje pravi ORKA iz Rume u raznim bojama i dužinama. Namenjene su inače da se navuku na klasičan tvister i poboljšaju njegovu atraktivnost, dodatnom vibracijom i bojom.

4. Na sredini žice klještima pravimo mesto gde ćemo vezati najlon ili kačiti varalicu za sajlu s kopčom. Dužina žice od olovne glave do “preloma” se određuje na osnovu iskustva ili pak skidanjem s originala, a obično je 2 do 5 cm. Samo mesto kačenja može biti različito oblikovano, ali mora biti sigurno i da spreči da se kopča pomera po varalici.

5. Postavljamo perlicu (ili perlice) koja će sprečavati da krilce koje rotira spada na mesto za kačenje. Perlice mogu biti metalne, olovne, keramičke ili plastične, raznih boja i oblika. Najbolji je oblik lopte boje nikla, mada se koristi i oblik lopte za ragbi. Savijamo manji komad žice tako da kolorado krilce može rotitati oko noseće žice. Kolorado krilce smo pre toga pripremili i obradili da ima potrebnu rupicu i krivinu (udubljenje). Krilce može biti glatko ili s perforacijom po sebi. Postavljamo perlice (od 2 do 3 komada) koje će sprečavati da se krilce koje rotira popne i udara u mesto za kačenje long krilca i time koči svoju vibraciju. Perlice su iste ili se razlikuju po boji.

6. Kraj gornje žice savijamo u krug, a na njega stavljamo long krilce direktno ili na karabinjeru preko ringlice. Ovo krilce smo već ranije pripremili i ono mora biti veće za dva broja od donjeg krilca, a po obliku isto ili različito.

Kako koristiti spinerbajt?

Kupili ste, dobili ili napravili spinerbajtove i želite s njima pecati grabljivice. Postavlja se niz pitanja. Kako ga koristiti? Na kojoj vodi? Koju ribu loviti njime? Da li kači? Predlažem da se, za početak, oprobamo u lovu – ribolovu štuke, na nekoj sporotekućoj ili mirnoj vodi (bara, jezero ili kanal). Zašto baš štuka? Zato jer se može sresti na različitim vodama na celoj teritoriji Srbije. Za razliku od nje, “novajliju” iz Amerike – basa, možemo loviti samo na nekim vodama u Bačkoj. Spinerbajt se uspešno može koristi pored lova basa i štuke za lov i ostalih grabljivica. Moj prijatelj i vrsni varaličar Ljuba Ministar je lovio pored štuke na spinerbajt i smuđa. Lovio ga ciljno, uspešno, a ne kao sporedni ili slučajni ulov pri lovu štuke. Pre upotrebe spinerbajta obavezna je kontrola ispravnosti rada na samoj vodi, ako to već niste, zbog nestrpljivosti, probali kod kuće u kadi punoj vode. Ona je neophodna i prosta. Varalica se kači na kopču, na sajli ili se direktno vezuje na strunu, nekim od poznatih čvorova. Varalica se ne baca daleko, već tu u plićak malo ispred vas, da se može pratiti njen rad. Po padu u vodu, varalica mora da se postavi tako da stoji vertikalno u odnosu na dno. Olovna glava sa suknjicom i udicom je dole, a krilca su gore. Ona može tonuti direktno ili u obliku helikoidne spirale (helikopter kretanje, takođe atraktivno za štuku i basa). Odmah pri pokretanju varalice krilca treba da prorade. Po prestanku kretanja, varalica počinje da tone-propada, krilca usporavaju svoj rad ili pak prestaju da rade, a suknjica počinje da “diše”. Ako varalica ne radi dobro, korigujte ugao između gornjeg i donjeg kraka ili iskrenite mesto kačenja spinerbajta ulevo-udesno-nagore ili nadole. Kod upotrebe pravljenih spinerbajtova, morate imati u prsluku par centimetara trakice ili žice od mekog olova kojom ćete menjati centar težišta varalice, omotavajući traku oko donjeg ili gornjeg kraka. Eksperimentišite, sve dok ne dobijete pravilan rad! Da bi se komotno i sigurno osećali u ribolovu trebalo bi, osim kutije sa varalicom(ama) i udobne obuće i odeće, obaveznog šešira, imati dobar i pouzdan pribor za varaličarenje. Kupite ili nabavite univerzalni dvodelni karbonski štap, srednje klase, 60 gramac dužine oko 3 m, A ili B akcije, te mašinicu sa dobrom i sigurnom kočnicom i na koju staje oko 100m strune (pletenice), debljine od 0.12 mm do 0.20 mm, ili pak kvalitetnog najlona od 0.22 mm do 0.35 mm (čija je nosivost na mokrom čvoru 5-15 kg). Debljina strune ili najlona zavisi i od mogućeg i očekivanog ulova, na vodi na kojoj pecate. Što tanji namotani najlon ili struna – dalji izbačaj s istim priborom. To može biti dobitna kombinacija, jer imate dalji izbačaj od konkurencije u ribolovu, te možete plasirati varalicu na mesta koja su za druge na vodi nedostupna. Moj predlog je da na osnovnoj špulni bude struna, a na rezervnoj najlon. Pošto smo se opremili priborom, krećemo u ribolov.  

Tehnike

Ima raznih tehnika pri korišćenju varalica za ribolov na štuke. Mi ćemo objasniti klasičan ribolov spinerbajtom s obale. Sami morate naći kompromis, s obzirom na vodu na kojoj pecate, te količinu prepreka i očekivani ulov, koju ćete tehniku koristiti i koji pribor, u ribolovu. Ako štuka ne radi, treba eksperimentisati sa bojama suknjice, veličinom i oblikom krilaca i težinom i oblikom olovne glave spinerbajta. Po mojim iskustvima klasične prirodne boje kedera i bandara, te crvena i narandžasta, bakarna i zlatno-srebrna boja su dobar i univerzalan izbor za glave, krilca i suknjice. Neki modeli spinerbajta su se pokazali kao pravi izbor u ribolovu na štuku na terenima u Bačkoj (neki od njih su: Excalibur, Riverside, Bomber, naš Novosadski Spiner, …) ili neke moje kreacije. Njih rado koristim posebno na težim terenima, jer u njih verujem, a nije mi ni žao ako i ostanem bez njih. Uvek mogu napraviti drugu varalicu, jer materijal za izradu nije skup, a dostupan je svakom. Prošle godine sam najbolje rezultate imao sa spinerbajtom sa jednim ili dva srebrna (niklovana) ili bakara krilca, istog ili različitog oblika. Koristim oblike colorado i willow. Boja suknjice na mojim spinerbajtovima je najčešće bila kombinacija bele, tamnozelene, crne, narandžaste i šartez. Težina spinerbajta je bila oko 10 grama (3/8 unce). Kada pravim spinerbajt, najčešće je to modularni, kod koga se krilca, suknjica i glava mogu menjati na samoj vodi za kraće vreme upotrebom prostog alata. Jasno je da je iz čamca daleko lakše i sigurnije varaličariti, jer varalicu možete bacati (plasirati) ka obali, pod granje ili u manje zalive, te je iz plićaka voditi ka dubini. Prepreci se može prići s najbolje strane, ali o tome nekom drugom prilikom. Idemo sada u ribolov s obale.  

Tehnika stani – kreni u dubljoj vodi

Jedna od tehnika, koju često koristim, pri upotrebi spinerbajta je da se varalica daleko zabaci i pusti da padne do dna ili do određene dubine. Po otpuštanju strune varalicu počinjem polako vući sa kraćim trzajima. Trzaji i kretanje varalice su ti koji teraju štuku da je napadne. Pauze u namotavanju su preporučljive jer se po prestanku namotavanja najlona dešava da spinerbajt “klizne” unazad tačno u usta štuki koja ga prati. Taj iznenadni povratak varalice unazad izaziva po pravilu refleksni napad štuke. Očekujte uvek napad štuke na varalicu, pa čak i pri padu varalice u vodu. Pored redovnih od 10.5 do 14 grama, u ribolovu treba koristiti češće i teže spinerbajtove, pogotovu kada je vetrovito i kišno vreme, jer varalice brže dođu do dna, a i kreću se na oko pola metra iznad dna, s prekidima. Posebno je bitno da imati dalji izbačaj, a on je jedino moguć s težim spinerbajtom. To može nekada biti dobitna kombinacija, ali ne preterujte s težinom spinerbajta. Bakice su često zbog niskog pritiska na samom dnu, vrlo su mrzovoljne i samo čekaju na kome će da iskale svoj bes. Vaša varalica je tu da je isprovocira, ali samo ako je pravilno vodite. Očekujte siguran napad štuke, posebno ako varalicu vodite u blizini neke prepreke u kojoj je bakica u zasedi. Tada je moguće s jednog mesta izvući više lepih štuka, za kraće vreme, jer su grupisane i zajedno meditiraju u svojoj letargičnosti. Nekada su to samo one prave, a nekad … Napomena, dozvoljeno je dnevno upecati samo 3 kvalitetne ribe koja je u meri i preko nje.  

Tehnika stani – kreni u plićaku

Korišćenje lakših spinerbajtova pri lovu na površini, posebno u kasno popodne i uveče, pre zalaska Sunca, ponekad može dati izvanredne rezultate. Iako se ova tehnika ređe upražnjava od strane ribolovaca. Posebno period posle mresta može biti i odličan period za upotrebu ovih varalica, jer su bakice nakon napornog mresta još tu u plićoj vodi, umorne i veoma, veoma gladne. Tada ga treba koristi u najtoplijem delu dana, oko podne, jer je mesec april i voda je još hladna. Trik je u upotrebi manjih spinerbajtova ili sličnih varalica buzbajtova i džerkbajtova. Spinerbajtovi s jednim ili dva krilca mogu da rade dobro kada se vuku u plitkoj vodi preko male i tek izrasle trave, tako da krilca pljuskaju po površini vode, posebno gornje. Tehnika sa kratkim odsečnim trzajima i pauzom izmedju trzaja daju odlične rezultate. Strunu namotavati na mašinicu s prekidima. Za vreme letnjih vrućina štuka se skoro uvek nalazi u dubini, a tek ujutro i uveče prilazi obali, jer se tako ponaša i njena hrana – kederi. Kada je lepo vreme u toku dana zna biti u plićacima, u hladovini, ili na ivici hladovine, senke uz neku prepreku. Posebno ako znate mesta gde postoji pod vodom izvor hladne vode, tu treba bacati varalicu, jer se tu kriju prave i velike štuje i štukci!! Kod ovakvog načina ribolova vodi treba prilaziti oprezno i polako, zakljanjajući se iza drveća ili trske. Ako je teren čist treba se kretati pognut, pa čak i čučeći. Vaša senka ni slučajno ne sme da pada ispred vas, već sa strane ili iza. Varalicu plasirati u plićak iz kojeg će riba odmah reagovati na mamac, ako je tu i ako on skakuće po površini. Dakle spinerbajt voditi plitko, što pliće, tako da gornje krilce lupka po površini vode. Varalica ne sme da skakuće grubo, već mekano i živahno, da bi ribu zainteresovala, a ne preplašila. Ovde dolaze do izražaja boje, koje bi trebalo da odgovaraju prirodnoj hrani štuke (ribe, žabe, miševi, insekti…). Tada treba koristiti što lakše spinerbajtove, do max. 10.5 grama. Posebno je atraktivno što se napad štuke vidi. Nemojte tada brzopleto reagovati trenutnom kontrom, već odložite kontru za delić sekunde Udarci ribe su žestoki, našta morate biti spremni, da vam riba ne izbije štap iz ruke ili da vas ne iznenadi. Apsurd, ali se dešava.

 Jednolično namotavanje spinerbajta

Jednolično namotavanje spinerbajta je najviše primenjiva tehnika vođenja varalice. Ja je nekad koristim na novom terenu, dok ne ispitam dno, poziciju i broj prepreka. Često je koriste početnici i oni koji se boje da ne izgube dragu varalaicu. Može se koristi u ribolovu varaličarenjem iz čamca, sa platforme ili sa obale. Vrlo je jednostavna, a koristi se na manjim i plićim vodama, s puno prepreka. Sastoji se u sporom ili bržem neprekidnom namotavanju strune na mašinici, što za posledicu ima kretanje varalice na istoj dubini konstantnom brzinom. Ona se često završava udarcem štuke na samome kraju, kada se varalica vadi iz vode ili se nalazi van vode, što vas može iznenaditi i često dovesti do spadanja “sigurnog” ulova. Riba je varalicu napala zbog toga što je pre vađenja varalice došlo do promene ritma vođenja. Tada obično stanemo s namotavanje, što izaziva zaustavljanje i pulsiranje varalice. Zato je preporučljivo da se varalica nikada ne izvuče odmah iz vode, naglo, već polako. Pre izvlačenja varalice iz vode, treba da zagnjurite vrh štapa ispod površine vode i povučete varalicu levo ili desno od sebe, ili jednostavno napravite poznatu osmicu, ali samo ako pecate s platforme. Ova iznenadna promena pravca i ritma u kretanju varalice često refleksno natera štuku na napad.  Spinerbajti su najbolje rešenje za one dane u ribolovu kada se čini da štuka neće da radi ni na šta poznato. Ovo je zadnjih godina čest slučaj na našim vodama, posebno na poznatim i izvikanim. Spora prezentacija ovih mamaca pri dnu, s čestim promenama ritma, često može naterati štuke na napad. Štuke imaju neku “specijalnu” naklonost prema spinerbajtovima, što ribolov na štuku čini uzbudljivim i zabavnim. Ako ga koristite na poznatim štučijim vodama znaju se na spinerbajt prevariti i veće ribe iako ste mislili da tu već odavno nema ni “gladalica”. U ovu varalicu, bez obzira na izgled i to što je “nova” na našim prostorima, treba verovati i koristiti je. Neće vas razočarati, verujte mi. Neopisivo je i veliko zadovoljstvo kada se riba upeca i prevari na vašu rukotvorinu, a kada je to kapitalna štuka ili smuđ, želja za novim dokazivanjem je sve veća i veća.
Napravljenim spinerbajtovima ćete loviti sami ili ih ponekad pokloniti pravim prijateljima, pa će i oni loviti, a ako ste toliko uspešni i dobar zanatlija, da varalicu obradite i napravite da lepo izgleda, možda se oprobate i u izradi za šire tržište ?????

Ko zna?   Bistro!