Sedam dana do otvorenja sezone na lipena

Dani se odbrojavaju, priprema se oprema za lov lipena. Iz opreme se izdvajaju mekši štapovi, tanji najloni, narucuju se setovi mušica za novu sezonu, kod prodavaca vj. mušica ne možeš doci na red od nagomilanih narudžbi a oni nemaju vremena niti da zadovoljno protrljaju ruke…
Vec se u gradu osjeti adrenalin, iskupljaju se ekipe, traži se povoljno mjesto gdje ce se podici kamp, iskupljaju se refene za hranu i pice, a malo ko i spominje 1. maj, sve su misli usmjerene prema otvoru lipena. Možemo slobodno reci da postoje dva dana jako važna i draga unskim ribarima, a to su otvor pastrmke (1. mart), i otvor lipena (1.maj). Igrom slucaja, oba datuma su važna i zbog obilježavanja Dana nezavisnosti BiH, odnosno Praznika rada. Medjutim, ribarima su ti datumi važni zbog sasvim drugog povoda. Kažem, oba datuma su važna, ali moracete se složiti sa mnom da je ipak otvor lipena najvažniji i najdraži dan unskim ribarima. Sve su ribe na štapu drage, i svaka vrsta lova ima svoju draž, ali JEDAN JE LIPEN, i on definitivno zauzima
posebno mjesto.

Medjutim, kao i svake godine, i ove godine ponovo razmišljam o tome zašto je lipena sve manje u našim vodama? Kad se sjetim svojih prvih zabacaja prije nekih 30-tak godina, ne sjecam se da je jako važno bilo koje je debljine najlon, koja je mušica na štapu, sve je to bilo skoro nevažno kad predvece voda procvata, ili bi bolje bilo reci prokjljuca kad lipen proradi. Takve uspomene sve više blijede, jer takvo nešto ne doživljavam na našim vodama vec dugo, predugo…

Mogu slobodno reci da se dobar lipen više ne može pošteno uhvatiti, ili jako, jako teško. A zašto je to tako..?

Neko kaže, vidre su krive, ili kormorani, globalno zatopljenje i promjena klime, prevelik broj ribara i izlovljavanje, ili nešto drugo. Ja ne bih rekao da je išta od spomenutog razlog. Prije svega, vidre i kormorani su stariji i od samih ljudi, odnosno ribara, i zajedno sa unskom florom i faunom oni cine jedan kompaktan hranidbeni lanac koji funkcioniše vec hiljadama, ako ne i milionima godina. Da je tako, onda bi lipen nestao vec davno, davno prije.

Neko kaže prevelik broj ribara na vodama. I ta konstatacija je u najmanju ruku cudna, pogotovo ako uzmemo u obzir da je clanstvo našeg udruženja u poredjenju sa vremenima obilja lipena barem 3 puta manje. Ja ipak mislim da su razlozi daleko kompleksniji, i da svakako jednim dijelom leže u globalnim klimatskim promjenama i zagrijavanju, kako atmosfere, tako i vode.

Medjutim, ima tu još razloga, zasigurno.

Na ove koje sam spominjao mi ne možemo uticati, ali ima onih na koje možemo. A to je naša svijest, ili je bolje reci savjest. Lov lipena podvodnom je postojao i prije, ali danas je on masovniji nego ikada prije. Postao je, ako se može reci, sasvim normalna tehnika lova. I ne samo to. Mnogo je ribara koji ne samo da se upuste u krivolov podvodnom, nego «tamane» i vade iz vode sve što im se zakaci na udicu, bez obzira na velicinu.

O lovu podvodnom nemam šta reci, tu je zakon jasno sve rekao, i taj dio posla prepuštam ribocuvarskoj službi i njihovom poslu. S toga kad vidim ribara da hvata na podvodnu nemam se cemu cuditi, koliko je kriv on sam, toliko je kriv i sistem i okruženje koje mu to dopušta i cjelokupna erozija morala društva.

Medjutim, ono što me posebno nervira je , kad takav ribar, koji je u startu u prednosti u odnosu na ribare koji se trude da površinskim mušicama pokušaju uhvatiti lipena pristojne mjere, kada dakle takav ribar pocne da vadi i kupi sve redom, i kada mu je važniji broj uhvacenih lipenova od težine ulova. I onda se vrati u Bihac, i u nekoj od lokalnih kafana prica kako je «namlatio» ribu i uhvatio 15, 20 komada. A ne kaže da u njima ukupno nema ni 2 kg ribe, jer se radi o «cakijama». S toga ne možemo ni ocekivati da pošten ribar dodje do krupnijeg lipena kada se njegova mladj vadi iz vode bez pružanja prilike da naraste.

Ne trebam govoriti da krupan lipen leži na dnu i rijetko se kad diže na površinu. Dok se pošten unski ribar muci da ga «vaserkom» prevari i izmami na površinu, onaj koji hvata podvodnom nema takvih problema. Ali njemu nije samo to dovoljno, ta prednost, nego vadi i svaku «cakiju» koju nabode.

E to me stvarno deprimira i izludjuje. A tu ja ne mogu ništa, niti sumnjam da naša ribocuvarska služba, na nacin na koji radi može išta. Tu samo može nešto uciniti naša savjest, i svijest odnosno spoznaja o cinjenici da je lipena sve manje.

S toga, pred ovaj otvor sezone, zapitajte se dragi moji unski ribari šta cemo hvatati i cemu cemo se radovati u buducnosti kad potamanimo lipena do kraja..? Dodje ribar na vodu, pripremi vaser kuglu i par favoriziranih mušica, i pocne loviti. Naravno, kaci male lipenove na struganca ili neku drugu mušicu i vraca ih nazad, nadajuci se onom pravom lipenu. I onda, pored njega stane drugi ribar sa podvodnom, zabaci 10-tak puta, izvadi par «grbana» i ode dalje.

Šta se mota u glavi onom našem ribaru..?

Je li on budala? Dal’ da nastavi dalje da hvata na onu vaserku ili da i on montira podvodnu i nahvata se lipena..? E, to je sada do njega samog, i do njegove savjesti. Kao i do naše, i momenta kada cemo se probuditi i shvatiti da se nešto konacno mora promijeniti dok ne bude kasno. Samo se bojim da cemo se kasno probuditi, i da nije tako daleko dan kad cemo svi u našoj dragoj Uni bogatoj salmonidama se pretvoriti u «cekaroše» koji kuci nose klenove pune kostiju i sjecaju se davnih vremena kad je Una bila prepoznatljiva po svom autohtonom lipenu.

Ako se ne promijenimo, savjetujem vam da cuvate svoje fotografije ulovljenih lipenova, jer cemo jako brzo lipena samo tako moci vidjeti.
Na fotografijama.
A onaj ribar o kojem sam pisao, onaj što razmišlja da li da i on montira podvodnu i prepusti se stihiji?
Taj ribar sam ja, ne krijem to.
I ako se ovako nastavi, nisam siguran da cu još dugo razmišljati, i da ubrzo nece doci dan kad cu pobacati vaser kugle i površinske mušice iz pribora i ja, i prepustiti se stihiji, i aktivno ucestvovati u iskorjenjivanju najvrijednije ribe koju imamo, lipena.
Hajmo ljudi nešto promijeniti, prije svega u našim glavama.

Za kraj, želim vam svima od srca sretan otvor i pocetak sezone lipena.

BISTRO!
Adnan Mujakić Mečo – www.unskiribari.com