Filip Knežević – preparator

Na forumu na stranici je bilo pitanja o prepariranju riba, u klipovima ima emisija “Bistro BiH” NTY Hayat o prepariranju riba, a sada se javio i Filip Kneževic iz Zemuna, preparator koji osim riba preparira i divljac.Filip je poslao tekst koji ide u cijelosti, a, kako je napisao, voljan je odgovoriti svima koji imaju pitanja vezano za ovu temu.

KAD FOTOGRAFIJA NIJE DOVOLJNA

PREPARIRANO – TRAJNA USPOMENA


Odmah po ulovu ribu treba umotati u vlažnu pamucnu krpu ili novine, a u zamrzivac stavljati vodoravno, u ispruženom položaju
Oduvek je san svakog lovca-ribolovca da uspomenu na trofejni ulov što duže ocuva. Obicno je fotoaparat ono što je prvo pri ruci i pruža priliku da vaš ulov vide i oni koji trenutno nisu tu da uvelicaju slavlje. Medjutim, ono što slika nikad ne može dati je zadovoljstvo koje danas pruža moderno, muzejsko prepariranje. Ono omogucava da vaš trofejni ulov trajno sacuvate, sa svim njegovim odlikama i lepotom koje poseduje.
Njegov oblik, dužina, boja i sve ostale karakteristike bice postojane, a garancija na trajnost preparata je potpuna i neogranicena. Kao jedna od (naj) bitnijih stvari, vezanih za sam postupak prepariranja, je što meso ribe ili divljaci ostaje u vašem posedu. cesto se smatra da je meso ribe ili divljaci koje se preparira neupotrebljivo, ali nije tako. Ono se preciznim postupkom skalpelima odvaja od kože i potpuno je bezbedno za ishranu.
Posedovanje prepariranih trofeja nekada je bilo privilegija odredjenog kruga ljudi, ali zahvaljujuci novim tehnologijama cene prepariranja sada su pristupacne širokoj populaciji ljubitelja lova i ribolova.
Samo prepariranje pocinje od trenutka kada trofej izvadite iz vode ili odstrelite. Kada su u pitanju ribe, potrebno je mokru ribu umotati u bilo kakvu vlažnu pamucnu tkaninu koja vam je pri ruci ili ce dobro poslužiti i obicna novinska hartija. Nikako ribu ne stavljati u cuvarku, da ne bi došlo do oštecenja peraja i krljušti, niti je stavljati direktno u plasticnu kesu (džak), jer ce posle odredjenog vremena doci do promene pigmenta pri dodiru kože sa plastikom. Što se tice divljaci, najbitnije je sacekati da se odstreljeni trofej ohladi prirodno (da odstoji), a potom ga umotati u suvu tkaninu ili novine. Nikako ne stavljati sveže odstreljenu i još uvek toplu divljac u kesu (džak), jer ce doci do tzv. “potparivanja” kože i opadanja dlake (perja).
Potom, trofej staviti u zamrzivac u horizontalnom (ispruženom) položaju. U dogovoru sa preparatorom saznacete kada i kako dopremiti trofej na dalju obradu. Prepariranju bi trebalo pristupiti što je pre moguce, narocito kada su u pitanju ribe, jer vremenom dolazi do isušivanja kože pod uticajem niskih temperatura, a boja kože se menja posle odredjenog perioda stajanja u zamrzivacu.

KAO ŽIVA, U cETIRI ETAPE

Prepariranje riba spada u jedan od najtežih i najkompleksnijih zahvata u svetu modernog prepariranja. Ma koliko tehnologija napredovala, ona ne može bitnije uticati na samu sposobnost i umece preparatora da se izbori sa brojnim problemima.
Kao i za mnoge druge specificne poslove, prepariranje zahteva znanje, strpljenje, izuzetnu preciznost i iskustvo. Ponekad ni to nije dovoljno, pa o kvalitetu preparata odlucuje i genetski kod i sklonost prema umetnosti samog preparatora. Možda zvuci malo cudno i “naduvano”, ali evo o cemu se radi.
Sam postupak prepariranja sastoji se iz cetiri posebne oblasti koje se u potpunosti moraju poklopiti da bi mogli reci da je preparat muzejski, odnosno savršen.
Prva je precizno odvajanje mesa od kože i glave ribe, koje se mora izvršiti bez ikakvih oštecenja krljušti. Alat mora biti izuzetno oštar i prilagodjen vrsti ribe koja se preparira. Narocito je to bitno kod manjih vrsta, kod kojih oštecenje kože i krljušti znaci i ogroman posao repariranja oštecenih delova, izuzetno vidljivih ukoliko se nema iskustva sa “pokrivanjem” oštecenja. Tako odvojene, glavu i kožu ribe treba ocistiti da na njoj ne ostane ni trag mesa i masnoce. To narocito važi za morske vrste riba, koje su izuzetno masne i “žilave” kože.
Druga etapa je trajna zaštita kože i glave ribe, koja mora biti prirodna i ni na koji nacin ne sme uticati na okolinu. Štavljenje kože riba predstavlja jako bitan element jer ce, ako se ne odradi na pravi nacin, preparat vec posle kratkog vremena pokazati znake propadanja.
Sledeca etapa je izrada veštackog tela ribe i postavljanje kože i glave na izradjeno telo. Ono se uglavnom radi od lakih neporoznih materijala, otpornih na oštecenja i lakih za obradu. Telo se vaja na osnovu mera uzetih sa preparata i mora se idealno poklapati sa merama originala.
I, konacno, cetvrta etapa je vracanje boje i likovnih odlika preparatu. Pošto pri sušenju kože dolazi do depigmentacije, koja ponekad iznosi i do 90%,na kožu se rucno, cetkicama, nanosi više vrsta boja koje u pravoj kombinaciji vracaju prirodni izgled prepariranog trofeja. Nažalost, vecina priucenih preparatora koristi er braš umesto prirodnih cetkica, tako da njihovi preparati više lice na “varalice” za pecanje nego na prave trofeje ili im uopšte ne vracaju boju. cesto mi se obracaju ljudi koji pitaju da li je moguce trofejima, koji su prošli “tretman” kod loših preparatora, povratiti stvaran izgled i trajnost. Odgovor je skoro uvek da, ali obavezno prvo sami proverite i dobro se raspitajte kakvog su kvaliteta uradjeni trofeji kod preparatora kome cete poveriti svoj trofej. cesto se dešava da mala razlika u ceni cini ogromnu razliku u kvalitetu, narocito od kada su tajne prepariranja postale dostupne preko štampe i interneta. Pojedini “preparatori” nude brzo i jeftino prepariranje, a to ne postoji.

IZLAGANJE I cUVANJE PREPARATA

Posle procesa prepariranja, trofejni ulov trebalo bi na adekvatan nacin izložiti, ali i zaštititi od štetnih uticaja okoline kao i mogucih lomova. Najcešci nacin izlaganja vezan je za montažu trofeja na obradjene drvene površine, koje se najcešce kace na zidove ili postavljaju na delove nameštaja. Skoro uvek velicina prostora diktira položaj i mesto preparata koji smo odredili za njega. Ipak, pri odluci na koji nacin što atraktivnije postaviti trofej, treba obratiti pažnju i na sledece.
Trofej, narocito sve vrste riba, trebalo bi što bolje zaštititi od prašine, duvanskog dima, naglih temperaturnih promena, kao i direktnog izlaganja suncevim zracima. Ukoliko nemate mogucnosti da trofeju nadjete mesto u nekoj vitrini, idealno rešenje bila bi horizontalno postavljena drvena ili kamena ploca na koju se montira trofej i, prema merama, postavlja stakleno zvono koje u potpunosti štiti preparat, a vas štedi od cestog brisanja i glancanja. Ovako postavljen trofej vizuelno ostavlja povoljniji i kompletniji utisak nego kada se trofej postavlja na dasku i kaci na zid. Imacete zadovoljstvo da trofej vidite sa obe strane, dok ce vam kacenje na zid oduzeti trecu dimenziju i onemoguciti kompletan vizuelni doživljaj. Što se tice osvetljenja, nikako na preparat ne usmeravati halogene ili neke slicne izvore svetlosti, jer izazivaju povecanje temperature, što može uticati na boju i lak na preparatu.
Naravno, nove tehnologije donose i sve raznovrsnije nacine postavljanja preparata, pa ih možete videti i iza “vodenih” zidova u nekom akvarijumu, što im dodatno daje na uverljivosti, pa možete pomisliti da je unutra živa riba. Ipak, odluka i “slatke muke” kako trofej što lepše predstaviti u prostoru – samo su vaše.

KONTAKT – FILIP KNEŽEVIc
Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa prepariranjem i cuvanjem trofeja, Filipa možete kontaktirati na telefone 064/169-97-47, 011/261-71-98, 011/316-31-18 ili na e-mail donfilip@yubc.net

Pročitajte i:   Članovi SSRI Velika Kladuša pokazali zavidne ribolovne sposobnosti u Bosanskoj Krupi

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.