Iz entomologije: Ephemeroptera i kamenjarka (www.unskiribari.com)

Ubjedljivo najpoznatiji i najpopularniji insekt u ribolovu. Efemeroptere ili vodeni cvjetovi su krilati insekti koji imaju izuzetno kratak reproduktivni period, dok im je prereproduktivni period dosta duži i taj dio života provode u vodi.
Odrasli vodeni cvjetovi imaju mekano i nježno tijelo. Krila su membranozna, imaju složenu nervaturu i u mirovanju su postavljena vertikalno u odnosu na tijelo. Složenost nervature krila, pored još nekih karakteristika, služi za determinaciju na superfamilije.
Prvi par krila je prilicno veci od drugog. Larva ima nešto cvršce tijelo i usni aparat za grickanje, dok odrasla jedinka (imago) nema usni aparat jer se ne hrani. Na kraju tijela nalaze se dva do tri koncasta izraštaja i kod larve, i kod imaga. Neke vrste se kao imago presvlace, što je karakteristicno samo za ovaj red insekata, jer se svi ostali krilati insekti razvijaju matamorfozom, potpunom ili nepotpunom.

Nacin života
Odrasle jedinke vodenih cvjetova žive uz obale rijeka ili jezera, i to od nekoliko sati do par dana. Za to vrijeme se okupljaju u rojeve, pare i polažu jaja u vodu, posle cega uginu. Jaja padaju na dno i iz njih se izleže larva koja vremenom raste. Hrani se algama i sitnijim beskicmenjacima. Larve žive u bistrim brzim potocima, rijecnim izvorima, ali i sporijim i vecim rijekama, dok nekoliko vrsta živi u jezerima. Larve žive na dnu, ispod kamenja i brzo se krecu. Posle nekoliko mjeseci ili godine, zavisno od vrste, larva izlazi iz vode i iz nje se razvije odrasla jedinka s krilima (imago), koja ce se opet rojiti oko rijecnih obala i pariti, da bi sve išlo ispocetka.

Znacaj
Larve vodenih cvjetova imaju veliki znacaj kao važna karika u lancu ishrane u rijecnim ekosistemima, jer predstavljaju hranu ribama, kao što je pastrmka i lipen. Pored toga, larve nisu u mogucnosti da trpe promjene kvaliteta vode, pa služe kao indikatori zagadjenja vodenih ekosistema. Na kopnu se mnoge životinje hrane i razvijenim odraslim jedinkama vodenih cvjetova u vrijeme njihove masovne pojave.

KAMENJARKA
Kao i jednodnevke, kamenjarke su vrlo stari insekti. Njihovi fosilni ostatci otkriveni su u stijenama iz doba Perma (pre 230-280 miliona godina). Ime su dobile zato što dosta vremena provode mirujuci na stijenama i kamenju u blizini rijeka. Larve kamenjarki najviše nastanjuju brze i hladne planinske vode cija temperatura ne prelazi 25 °C. Razlog za to je što imaju veliku potrebu za kiseonikom. Njihove krilate forme se raspoznaju po dva para krila koja su približno iste velicine i dva repica na kraju tijela. Krila su im daleko cvršca od krila ostalih vodenih insekata, a kada insekt miruje složena su horizontalno sa gornje strane tijela….
Kod nekih manjih vrsta krila mogu da djelimicno budu obmotana oko tijela, što im daje karakteristican izduženi izgled. Njihov let je prilicno spor i nezgrapan tako da se po tome mogu prepoznati. Medju kamenjarke spadaju neki od najvecih insekata naših voda sa dužinom krila i od 50 mm, a ponekad i vecom. Oplodjene ženke kamenjarki polažu jaja u vidu želatinozne loptice na površinu vode. Iz jaja se izležu larve – nimfe, koje se hrane organskim materijalom (detritus) sa dna. Tokom porasta one postaju specificne u pogledu ishrane tako da se neke vrste hrane biljnom hranom (herbivore) a druge životinjskom (carnivore).
Najvece vrste kamenjarki su po pravilu karnivore koje love manje insekte. Vecina kamenjarki ima životni ciklus od godinu dana ali kod nekih velikih vrsta to može da traje dvije ili tri godine. Nimfe kamenjarki, iako donekle lice na nimfe jednodnevki ipak se znatno razlikuju. One su robustnije gradjene, i uvek imaju dva repica. Pored toga, njihov trbušni dio (abdomen) ima 12 segmenata. Zapravo, ove nimfe veoma lice na odrasle kamenjarke i od njih se razlikuju samo po tome što nemaju krila.

Pročitajte i:   Kakanjski ribolovci u ekološkoj akciji

Kada dodje trenutak za izletanje iz vode velika vecina vrsta kamenjarki izlaze na obalu ili objekte koji izviruju iz vode (kamenje, vegetacija i td.) tako da se preobražaj dešava u vazdušnoj sredini. cesto je moguce vidjeti odbacene nimfalne košuljice na kamenju rijecnih obala. Vecina vrsta ovaj prelazak iz vode na suho obavlja u nocnim satima vjerovatno da bi teže postajale plen ptica i drugih životinja koje se njima hrane. Smatra se da temperatura sredine i dužina dnevne svjetlosti (fotoperiod) imaju uticaj na vreme izlaska kamenjarki iz vode. To važi i za ostale vodene insekte. Nacin na koji kamenjarke izlaze iz vodene sredine onemogucava pastrmke i lipljenove da ih uspješno love u tom periodu. Istina, moguce je zateci pastrmku koja pored obale ceka nailazak nimfi koje su krenule napolje, ali je prlicno teško imitirati takvo ponašanje vještackim mušicama. Pastrmke, medjutim, veoma rado pri dnu love nimfe kamenjarki. One nisu dobri plivaci, tako da su kada ih voda ponese prilicno bespomocne dok se ne prihvate za neku podlogu. Posle izlaska iz nimfalne košuljice kamenjarke se sklanjaju u obližnju vegetaciju. To je imago forma koja je polno zrela, tako da u narednom periodu koji obicno traje nekoliko dana, dolazi do sparivanja mužjaka i ženki. Mužjaci ostaju na kopnu i više se ne vracaju na vodu. Kod nekih vrsta kamenjarki mužjaci imaju zakržljala krila tako da uopšte ne lete vec se krecu samo po tlu.

Pročitajte i:   Mještani Kasapovića kod Zenice ogorčeni zbog kurbanskog otpada u Babinoj rijeci

Karakteristican je nacin na koji se jedinke ovog reda sparuju radi reprodukcije. Naime, ovi insekti se privlace ritmicnim udaranjem tijelom po tlu. Prvo sa tim zapocinju mužjaci, na šta im ženke odgovaraju istom vrstom udaranja. Nakon nekoliko naizmjenicnih “poziva” i “odgovora” par se nalazi i sparuje. Jacina i ucestalost udaraca su karakteristicni za svaku vrstu. Zvuk se prenosi kroz podlogu (zemlja, kamen) i na taj nacin je obezbjedjeno da se muške i ženske jedinke nadju i produže vrstu. Oplodjene ženke lete do rijeke gde polažu jaja. To je jedina prilika kada pastrmke mogu sa lakocom da ih love. Na rijekama u kojima živi veca populacija kamenjarki ženke mogu masovno da se grupišu pri polaganju jajašaca i da izazovu pastrmke na intenzivnu ishranu. Tada korektna imitacija odgovarajuce vrste može da bude vrlo uspješna. Znacaj ovih insekata jako varira od rijeke do rijeke, tako da na nekima cine važan dio ishrane pastrmki, dok su na drugima gotovo beznacajne. Po pravilu više kamenjarki ima u visokoplaninskim rekama i potocima nego u nizijskim vodama sporog toka.
Bistro!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.