EkologijaNajnovije vijestiOstale vijesti

Iz entomologije: Tularoši (www.unskiribari.com)

Tularoši su red insekata koji ima sve faze razvoja i larve im žive u vodi. Fosilni ostaci tularoša datiraju iz perioda Krede (prije 65-140 miliona godina) što znaci da oni nisu tako stari kao jednodnevke i kamenjarke, ali su ipak veoma stari red insekata. U cilibaru koji je otkriven na Baltickom moru identifikovano je preko 140 davnih vrsta tularaša. Danas na svijetu postoji oko 7000 vrsta, u Evropi oko 400, a kod nas se pretpostavlja da ih ima oko 300 vrsta. Insekti ovog reda jako variraju u velicini, od samo nekoliko milimetara pa sve do skoro 4 cm. Njihova boja je neupadljiva: u nijansama svijetlo krem, preko smedje i sive pa sve do potpuno crne…


Na krilima obicno imaju svijetlije i tamnije šare koje su karakteristicne za vrstu a koje imaju za ulogu da se tularoši “kamufliraju” i tako zaštite od predatora. Latinsko ime Trichoptera potice od reci “trichos” što na Grckom znaci dlaka i “pteron” što znaci krilo. U prevodu “insekti sa dlakavim krilima”. Kada se imago tularoša pogleda pod uvecanjem vidi se da su krila ovih insekata zaista pokrivena brojnim dlacicama. Tularoši na glavi nose relativno duge antene. Nihova krila su kada ne lete položena iznad tijela kao krov na kuci (neki ih opisuju i kao “šator”). Prednja krila su im uža, a zadnja nešto šira, ali su skoro iste dužine (ili su prednja nešto duža). Kada insekt miruje krila mu sasvim pokrivaju telo i duža su od njega. Abdomen odraslih se sastoji od 9 segmenata, thorax od 3, a na kraju nemaju repice. Oni donekle podsecaju na kucne moljce, pa ih neki i nazivaju “vodeni moljci” iako oni to nisu. Zapravo, oni su bliski srodnici i u vazduhu dok lete oni zaista lice, medjutim, kada negde slete slicnost prestaje, jer moljci drže krila u drugom (horizontalnom) položaju i njihova krila su pokrivena “prahom” odnosno veoma malim ljuspicama. Konacno, moljci su iskljucivo kopneni insketi, a tularoši vodeni. Ipak, granica medju ovim srodnim grupama insekata nije tako jasno povucena pa se mogu sresti moljci koji donekle lice na tularoše i obrnuto. Karakteristika je i jednih i drugih da su uglavnom slabi letaci.

Za razliku od jednodnevki i kamenjarki, tularoši imaju potpuni životni ciklus karakteristican za insekte, a koji se sastoji iz sledecih stadijuma: jaje, larva, lutka i krilati insekt (imago). Dužina inkubacije tularoša u jajima zavisi od temperature vode u kojoj se nalaze. Što je voda hladnija taj period traje duže. Vecina tularoša ima jednogodišnji ciklus, koji zapocinje izleganjem larve iz jajeta. Sasvim mlade larve se razlikuju od starijih po dimenzijama pojedinih dijelova njihovog tijela. Tularaši imaju 4-6 larvenih stadijuma kroz koje prolaze. Larve brže rastu tokom leta, a sporije tokom zime. Zapravo, tokom zime se javlja stagnacija u porastu. Postoje dva tipa larvi trihoptera: one koje grade kucice (eruciformne – “nalik na gusjenice”) i one koje ne grade kucice (kampodeidne – “nalik na crve”). Svima koji su bliski sa živim svijetom rijeka i jezera poznati su tularoši koji grade cjevaste zaštitne kucice od najrazliicitijeg dostupnog materijala (pesak, kamencici, biljni materijal). U nekim našim krajevima ih zovu i “cahuraši”.

Pročitajte i:   Održano 2. kolo Premijer lige BiH u lovu šarana i amura

Oblik kucice je obicno karakteristican za jedinke vrste ili roda, ali se ne može smatrati dovoljno pouzdanim za sigurnu identifikaciju. Smatra se da je tip kucice odredjen nacinom života larvi pojedinih vrsta. Na primjer, larve koje žive u brzim potocima grade kucice od težeg materijala (cesto ugrade i po neki veci kamencic) dok one koje žive u mirnoj vodi koriste više biljni materijal. Neke jezerske vrste cak umesto da grade kucicu uvlace se u cevaste delove slamke. Larve se krecu po dnu zajedno sa kucicama i sa njihovim porastom postoji potreba za izgradnjom sve vecih kucica. Treba imati u vidu da kod nas postoji isti broj (po šest) familija tularoša koji grade i onih koji ne grade kucice, ali se smatra da ima više vrsta koje grade kucice. Larve koje ne grade kucice gmižu po dnu za koje se cvrsto drže svojim snažnim nožicama. Hranu najcešce love pomocu vrecastih mrežica koje prave na dnu rijeka. U sporijim ili stajacim vodama postoje i vrste koje slobodno plivaju. Neke larve se hrane drugim manjim životinjama (carnivore), što se posebno odnosi na larve najvecih vrsta za koje se smatra da mogu da budu opasne po populaciju manjih jednodnevki u rekama gde se dosta namnože. Druge larve su biljojede (herbivore), iako tih vrsta nema mnogo. Konacno najveci broj larvi su omnivore koje mogu da koriste najrazlicitije izvore hrane. Larve tularaša predstavljaju znacajnu hranu za pastrmke, bilo da grade kucice ili ne.

Za pastrmke ne predstavlja nikakav problem što su neke larve u kucicama – one ih uzimaju i takve. Kada larva završi razvoj ulazi u stadijum lutke. One vrste koje grade kucice zatvore se u njima i kucicu fiksiraju negde na dnu rijeke. Larve koje ne grade kucice stvore neku vrstu zaklona od pijeska i kamencica obicno na vecem kamenu na dnu. U tom periodu lutke stvore zaštitnu ovojnicu (kokon) oko sebe i miruju a njihovo telo se transformiše. U toku perioda lutke dešavaju se znacajne promene na tijelu tularoša. Lutka dobija osnovne karakteristike odraslog insekta. Formiraju se krila, koja su postavljena ispod tijela. Tijelo se takodje potpuno formira kao i noge. Ispod lutkine košuljice nazire se odrasli insekt koji ce u odgovarajucem trenutku izletjeti iz nje. Trajanje ovog perioda u životu tularaša je obicno oko dve nedelje, iako to može biti duže ili krace.

Pročitajte i:   OBAVJEŠTENJE: Promjena lokacije održavanja Prvenstva i Kupa SRS F BiH

U odnosu na larve, lutke izgledaju drugacije – na njima se vide zacetci krila kao i nožice slicne onima koje ima imago. Kada se transformacija završi, lutke snažnim vilicama progrizu otvor na zaštitnoj ovojnici i kucici i krecu na neizvjestan put prema površini vode. Na površini dolazi do relativno brzog presvlacenja, odnosno izletanja krilatog imago tularaša iz košuljice lutke. Neke vrste aktivno plivaju ka površini dok druge to postižu nagomilavanjem gasova ispod lutkine košuljice. Presvlacenje se dešava tako što na ledjnom dijelu dodje do pucanja lutkine košuljice usljed pritiska gasova koji se tu akumuliraju. Kroz taj otvor krilati insekt vrlo brzo izlazi, njegova krila se oslobadjaju i sposoban je da poleti u vazduh. Izletanje jedinki iste vrste cesto ume da bude masovno jer u zavisnosti od temperature vode one u istom periodu dostižu odredjenu fazu zrelosti. Najviše vrsta izljece u ljeto i jesen, a manje u proljece. Neke vrste izljecu kasno nocu, a neke izlaskom na kamenje na obali – zbog toga lutke tih vrsta najcešce izbjegnu da ih pastrmke pojedu. Medjutim, lutke onih vrsta koje izljecu iz otvorene vode, a posebno one koje to cine dok još ima nešto dnevne svetlosti, su važna hrana za lipena i pastrmke, a time i znacajan uzor za imitiranje. Generalno, tularoši su veoma široko zastupljena grupa insekata i njihovi razvojni stadijumi imitiraju se mnogim modelima imitacija. Sa sigurnošcu možemo reci da su tularoši medju svim insektima procentualno najzastupljeniji u ushrani pastrmki i lipena preko cijele sezone pa iz toga proizilazi i znacaj poznavanja njihovog života za ribolovce mušicare.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.