Interesantne cinjenice o umiljatim delfinima Najinteligentnije morske životinje
Red kitova i delfina (Cetacea) koji se sastoji od 78 razlicitih vrsta jedan je od 21 reda sisara. Poznato je da su delfini cesto u sprezi sa našom vrstom, pa su ljudi ovu umiljatu životinju nerijetko koristili pri snimanju filmova. Mnogo znamo o njihovom prijateljskom odnosu prema ljudima, tako da im u vodi cesto prilaze sa naznakom da žele igru. Postoje mnoge price o delfinima koji su štitili brodolomnike.
Mnogo manje je poznat podatak da delfini spadaju u grupu sisara koji nose jaja. Postoji oko 40 vrsta delfina u 17 rodova. Delfin nastanjuje gotovo sva mora, odlican je plivac pa i nije cudo što može dostici brzinu cak do 40 kilometara na sat.
Malo je onih koji znaju da pored morskih postoje i slatkovodni ili rijecni delfini koji nastanjuju rijeke Azije i Južne Amerike. Iako su neodoljivo slicne ribama, razlika je u tome što imaju pluca, a ne škrge. Za razliku od riba, delfini udišu vazduh te moraju izlaziti
na površinu svakih nekoliko minuta da bi udahnuli. Nosni otvor se nalazi na gornjoj strani glave i prekriven je miši-
cem koji omogucava potpuno zatvaranje nosnica prilikom urona.
Mozak delfina je velik sa visoko strukturiranom moždanom korom, što se cesto koristi kao argument za njihovu visoku inteligenciju. Zbog svoje inteligencije, delfini se cesto dresiraju za izvodjenje predstava u bazenima, kao i za obavljanje podmorskih radova u brodogradilištima.
Poznato je da delfini služe kao glasnici za ljude na kopnu i one na dnu mora, pronalaze podmornice i izvršavaju prave vojne misije. Osim te bitne zanimljivosti, postoji još jedna njihova karakteristika – delfini nikad ne spava-
ju. Jedna polovina mozga uvijek im je budna, a nakon dva sata aktivnosti prebacuje se na drugu polovinu.
Delfini udaljenost odredjuju vidom i zvucnim radarom. Na celu imaju masno tkivo koje im služi kao akusticna leda pomocu koje usmjeravaju zvuk i odredjuju udaljenost. Zvukovi koje delfini ispuštaju mogu biti toliko jaki da njima omame ribu, ali služe i kao odgojna metoda kada mama “vice” na svoju bebu delfina.
Delfini cesto skacu iznad površine vode žesto izvodeci akrobacije,’ mada za sada ne postoji neko definitivno naucno objašnjenje za ovakvo ponašanje.
D.Sladojevic – Nezavisne
