Na jezeru Šumbar od 24. do 28. juna

“Pozdrav i Bistro BiH.
Došao je i taj dan da moj prijatelj i ja odemo loviti na to famozno jezero ŠUMBAR.
Sam put prolazi jako napeto i interesntno jer nismo vozili autoputem do Karlovca, nego smo išli starim lokalnim putevima.

Dolazak na jezero Šumbar i odmah razočarenje – ribočuvar nam saopštava da su četiri ruske ekipe zakupile pola jezera.Love na četiri pozicije koja su jedna do druge, a ostalih petnaest stoji prazno ali zakupljeno.
Ostaje nam strana koja je u lomu i granju, a ništa bolja situacija ni na toj strani – sve je puno i samo su dvije pozicije slobodne 9 i 18, jer na ovoj vodi nema rezervacija pozicija.Po priči čuvara, osamneska je bolja.Na tu poziciju smo i otišli, ali jako nervozni i razocarani tim famoznim Šumbarom.
Od slovenaca, koji su na poziciji broj 17 od ponedjeljka, saznajemo da je pozicija 18 novija, naknadno raskrčena da bi se dobio veći broj ribolovnih mjesta.Pozicija je jako uska.
Polako, u sami sumrak, počinjemo hraniti markirana mjesta jer smo stigli oko 19h.Slovenci uveliko izvlače lijepe ribe, a kako i napisah, tu su od ponedjeljka i riba im je na hranilištu.
Štapovi su zabačeni a mi nezadovoljni odlazimo na spavanje.
U rano jutro sam znao šta mi je posao – uzeo sam

spod štap i počeo hraniti, hraniti i hraniti.Dvije kante spod miksa do 10h su bile na našim hranilištima.
Podne ja proslo bez ikakvih dešavanja, te ja opet počinjem sa hranjenjem, jer mi je to jedino preostalo.
Slovenci kobru ne puštaju iz ruke – neprestaju bacati boile, prava ludnica.I ja nastavljam hraniti, i u jednom trenutku, kada je jedna od mojih raketa lupila o vodu, tada je i moj signalizator proradio.
Trznuo sam se i digao štap – riba je bila tu!
Sav sretan što neću ostati bez griza, polako počinjem ulaziti u borbu sa tim šumbarskim šaranom.Nisam mogao ocijeniti težinu ribe jer ne znam kako se riba ponaša na ovoj vodi.
Uglavnom, moj prijatelj je pokvasio jastuk i sa podmetačem bio uz mene čekajući da riba uzme prvi vazduh.Nisam mogao vjerovati kada sam ugledao divljaka kojeg je moj prijatelj ubrzo primio na podmetač.
Riba je izvadjena i obojica uz veliki osmjeh stavljamo ribu u sak i kačimo je na vagu – nevjerovatno ali istinito, prva riba na ovoj vodi i moj vlastiti rekord ljuskavog šarana – 22,800 kg.
Nervoza je nestala u trenu i počelo je slikanje koje, mogu vam priznati, nije bilo nimalo lako.
Riba se vratila u vodu i nastavio sam hraniti.
Bio sam jako zadovoljan, i, poslije ovakve ribe, mogao sam se vratiti kući.Ništa više nije bilo važno osim da se i moj prijatelj “upiše” na ovoj vodi nekom isto ovako lijepom ribom.
Prolazi treći dan, a samo je jedna riba uhvaćena, ni kod kolege, ni kod mene, na hranilištima se ništa ne dešava.Noć je pala i mi smo ponovo u svojim vrećama za spavanje.
Oko 1h poslije pola noći, probudio me je signalizator i riba je tu. Uz manju borbu nego prethodnog dana vadim prelijepog golog šarana koji je imao 19,500kg.
“Odlično! Dvije ali vrijedne ribe zbog koji je vrijedilo doći na Šumbar.” – mislio sam u sebi dok sam pokušavao ponovo zaspati.
Subota, a moj kolega nije imao ribu za slikanje – bila je jedna deverika koja je došla baš njemu na dvije boile.
I kako to uvjek biva kad je najtoplije, oko 14h signalizator opet radi. Na štapu je amur koji je brzo izvadjen – prelijepa riba teška 12kg.
Ali opet na moj štap.
Ne znam šta se dogadja, ali kolega ostaje bez griza a mi polako ulazimo u zadnju noć na Šumbaru.
Kasno u noć, dok smo mi sjedili sa našim novim prijateljima slovencima, kao da čujemo signalizator na našoj poziciji.
Obojica trčimo prema štapovima, ali ovoga puta ne svira moj signalizator.Kolega “daje kontru” i ima ribu na štapu.
Bila je to lijepa borba jer je riba pomotala najlone od naših prijatelja slovenaca.
Ipak, na kraju, riba se našla na podmetacu i vaga pokazuje 9kg.
Zaista prelijep divlji šaran koji je dao upis mom kolegi na ovoj vodi.
Nedjelja je i polako počinje pakovanje.Mi sabiremo utiske i sve lijepe situacije koje su nam se dogodile na Šumbaru, a sa našim slovencima izmjenjujemo brojeve telefona i neke sitne uspomene koje je moj kolega našao u svom priboru.
Sve u svemu, odlično druženje i par prekrasnih riba sa ove vode.
Zlaja”

Bistro, Zlaja i hvala na ovoj reportaži!

Autor: Senad 03 July, 2009