Da sačuvamo od zaborava – ТАЈНИЧКИ ИЗBЈЕШТАЈ

ИЗ ЗАПИСНИКА ТРЕЋЕ ГЛАВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ РИБАРСКОГ ДРУШТВА ЗА БиХ
одржане дне 29. децембра 1926. год
ТАЈНИЧКИ ИЗБЈЕШТАЈ (Здравка Талера), »Шпортски рибар« 1926
Moja једна од највећих брига је била, да опширним дописивањем агитацијом, a и уз помоћ многих агилнијих чланова и заслужних повјереника придобијем шго више нових чланова за друштво. To je и успјело, јер је у год. 1926. друштву приступило 128 нових чланова, пa je тако укупан број чланова данас 435, док је лањске године било 364. Осим 433 редовних чланова имаде друштво 2 почасна члана.

Но из пораста самога броја чланова не види се тачно нови вал живота и интереса за друштво у редовима чланства, у подружницама и повјереништвима, који се ове године појавио као резултат систематског рада.

To ћe ce боље опазити, ако истakнeм, да је осим уписа
128 нових чланова организована подружница у Зеници и подружница у Тузли, тако да са старим подружницама у Јајцу и Травнику имадемо сада 4 подружнице. Од ових су све осим зеничке послале извјештај o раду, који је био У свим подружницама започет са љубављу и одушевљењем за наш шпорт. Доказе зато имамо у одличном реферату o стању рибарства у рејону јајачке подружнице, који је предложен тамошњем референту за рибарство. Из тога извјештаја се види, да је рад чланова пошао добрим путем и да нас све воде исте добре намјере. Исто тако треба истаћи извјештај подружнице у Травнику, која води живу акцију у своме дјелокругу под предсједањем ревног г. дра Милана Маканеца. Код ових ријечи o подружницама не могу, a да нарочито не истакнем, да се код свестраног рада по разним мјестима Босне и Херцеговине, ако усграјемо у раду, неће само постићи лијепи успјеси, него се стварају на тај начин и добри друштвени радници. Таквога одличног друштвеног одушевљеног радника добили смо У Tajниky подружнице у Тузли, a то је г. Српко Бајић, рударски чиновник, који је у посљедњем броју »Шпортског Рибара« ушао и у малу, али јаку фалангу сарадника листа.

Осим по подружницама морам да нагласим рад наших повјереника по осталим мјестима, a међу њима овдје треба у првом реду истаћи мостарског повјереника господина Василија Ристића, проту. који је нажалост, како чујемо. премјештен на Цетиње па ће тако напустити повјереништво у Мостару. Надајмо се, да he господин Ристић у Црној Гори остати не само наш члан, већ и наш повјереник, који ће организирати тамошње удичаре и водити пропаганду за наш шпорт у лијепим црногорским водама. У Мостару ћe бити, kako видимо, по настојањима нашег члана г. Миливоја Чађевића, ђенeрала, конституисана подружница, која ће уз сарадњу централе тражити, да се на Буни уреди узорно рибарство. Тада ћe и нашој мекоусни бити ваљда посвећена нарочита, давно пропуштена пажња.

Kao повјереници истакли су су нарочито још г. Милан Вуковић у Теслићу, Фердо Сторцх и Едо Хофбауер у Добоју (сада у Јабланици), Иван Фисгхер у Завидовићима, Исмет Сијерчић у Рогатици, те Јосип Матејовић у Олову.

Овдје ми је дужност, да нарочито истакнем рад повјереника у Бугојну покојног Стипе Рибичића, којему наша хвала и “Слава му!” (Скупштина кличе: “Слава му”!).

У многим мјестима гдје досада није било чланова, основана су повјереништва односно добивени су чланови.Тако је у Кладњу, Љубушком, Фојници, Кисељаку, Варешу, Брчком и Возућама. Тиме је остварен један дио мога програма, да се тражењем нових веза у свим крајевима односно барем среским мјестима оснују повјереништва нашега друштва.

Рад на томе у интересу друштва треба да се настав, a већ од нове године имаћемо заслугом одборника г. Карла Фриша повјереништво или подружницу у Фочи, томе дивном мјесту за рибаре, гдје до сада није било нажалост ниједнога члана.

To je био организациски рад за раширење друштва, на који начин се добива више чланова, тј. више радника за друштво.