Novogodišnja kampanja na jezeru Tribalj (HR)

Odluka je pala sutra kad ustanem pakiram i idem u ribolov na novogodišnju kampanju na jezero Tribalj – jezero se nalazi u blizini morskog grada Cirkvenica, a na tom jezeru sam već odlovio dvije kampanje , obje su bile uspješne.
Pripreme: brzo u podrum skuham 15kg partikla pošto sam znao da je voda hladna nisam htio da pretjerujem sa količinom prihrane. Partikal je bio kuhan oko 23,30 sati, ostavim ga da se ohladi a ja odem nazad među »normalne ljude«, da dalje slavim novu godinu. Kada sam im rekao da idem sutra u ribolov svi su odmahnuli sa rukama i začuđeno me gledali. Došla je ponoć – zdravica i još koja čaša šampanjca i već je bilo oko dva sata i vreme za odmor.
Dobro jutro 2010, sati je već 11,oo. Brzo doručkujem popakiram stvari i već je 12,30 sati.
Na putu preko Kočevja te preko Delnica po avtoputu, a u pravcu rijeke kod izlaza za Cirkvenicu do sela Tribalj me prati kiša, koja s mojim dolaskom na jezero još pojačava. Kad sam kupovo dozvolu saznam da je jezero još prije neki dan bilo prekriveno sa ledom i da riba slabo radi…”Veoma pametno Žika”… kažem sam sebi.
Poslije razgovora sa Mikijem (čovek koji prodaje karte na jezeru) odlučujem da će kampanja da se odvija
na nasipu ispred čuvarske kućice gdje se kupuje karte za ribolov.
E, sada hajmo…obučem kišno odijelo, postavim si rod pod, zamarkiram i počnem sa prihranom. Za svaki štap nahranim po 5 raketa partikla i 5 raketa boila 10mm, štapove rasporedim na široko pošto sam imao čitavo jezero na raspolaganju. Jedan štap ide na tvrdo (stari put), a druga dva u mulj – jedan bliže a drugi dalje od obale. Za mamce sam upotrijebio kukuruz pop up, boila 14mm pop up, i boila 15mm. Eh, a sad kad sam sve posložio, vreme da si postavim šator. Odem u kućicu na kavu i odlučim da ću spavati ispred kućice pod nadstreškom, tako da ne trebam postavljati šatora.
A kiša ne staje ni za tren.
U dobrom društvu Mikija vreme brzo prolazi i već je bilo 1 sat poslije ponoći kad sam otišao spavati.
Oko 8 ujutro se budim, jutro koje je obilježio veoma jak jugo. Sa vjetrom u lice se borim dok pokušavam da osvježim hranjena mjesta.
Nahranim samo sa po tri rakete boila po štapu. Kad su štapovi bili na rod podu, odem nešto da doručkujem, međutim, pozva me prijatelj Željko Knježević – domača šaranska legenda, i kaže da i on dolazi na jezero.
A kod mene jutro prođe mirno…. tako se nastavi i popodne…. predveče dohranim sa još po dvije rakete boila po štapu.
Oko 16 sati počinju se skupljati ostali – sa Željkom su došli još Zoka, Bobo, Pero i ostala šaranska ekipa. A svi indirektno sumnjaju u kampanju – to se videlo na njihovim licima.
Po staroj navici odmah se pali žar i tu su prvi čevapi u 2010. Najednom, vjetar promjeni pravac u buru, i tada mi Pero reče “žika dođi ‘vamo i vidi barometar kako raste, biti će nešto, mora da proradi”, i time meni ponovo vrati nadu da ću ipak nešto da uhvatim.
Međutim, bura još pojačam, a moji signalizatori zapjevše…. piii,pii…..ali ne zbog griza, nego zbog bure koja je tako puhala da je dizala vodu iz jezera – to je bila ista ona bura kao onda kad sam prošli put sa prijateljem Srečkom, samo bi ovoj dodao još nižu temperaturu i snijeg koji me je bockao po licu kako ga je vjetar nanosio.
Već sam mislio da popakiram stavri, da mi bura ne raznese štapove po brani.
“Ma ne, nek’ ih i odnese” kažem si, i zakucam rod pod sa klinovima. Vratim se u kućicu, kad tamo crni vranac polako preuzima uzdu u svoje ruke.
Nakon izvjesnog vremena začujem ….piii;ppii;pii,….. brzo do štapova, a tamo – svinger pao. Nisam znao da li je kriv vjetar ili riba.
Malo dotegnem rolu, i stvar se ponovi…pii,piii ….zategnem – i u tvrdo!
Po kratkom drilu vani je “šarko” TEŽINE 1-2kg.
U sljedeća četiri sata – još četiri puta zatežem u tvrdo, ali svi su 1-2kg. “Nema veze, nek’ samo radi, doći će deda” kažem sam sebi. Kad oko devet naveče se ponovi….piiii, ppiiiiiipiii….. gas …..zatežem ponovo u tvrdo …. ovaj put je riba veća.
Ubrzo ga usačujem i vaga pokazuje 11,50kg, prekrasan golać!
Ponovo namjestim sistem.Sve je mirno, samo bura neda mira signalizatorima, stalno se čulo pi;pi;pi;pi;pi.
Bura je tako puhala da mi je skinula kapu i odnijela je u jezero. Odlučim da odem na spavanje, ali kako kad signalizatori stalno pište.
Nekako zaspim kad oko dva ujutro opet svinger pada… zatežem u tvrdo, ali riba opet oko 1-2kg.
Oko pola pet se epizoda ponovi i opet šarko 1-2kg,.
Ujutro se probudim tek oko devet, provirim iz spavaće kese i osjetim veoma jaku buru što mi zuji oko ušiju.
Srećom, tu je i predivno sunce što daje malo topline.
Brzo skočim – pa danas je dan kad idem kući.
Na brzinu dohranim sa još po četiri rakete partikla i pet raketa boile i briketa. Odem nešto podoručkovati.
Sve je bilo mirno i baš kad sam si rekao “lijepo bi bilo uhvatiti ribu za doviđenja” i vidi ti to – oko 12,40 sati pi;pi;piiiiiiiiiiiiiii i več ga zatežem…..ponovo nešta veće.Po borbi sam mislio da riba ima barem 15kg, čvrsto se je držala dna i sporo se micala prema obali, kao da igra na težinu.
Poslje 10 min. borbe, vani je prekrasan ljuskaš sa svojih 5,80kg, riba je bila lepa zdrava kao sve ribe u tom jezeru. Brzo zabacujem nazad jer mi je preostalo još samo 1-2 sata ribolova, polako sklanjam svoje stvari u avto kad Miki iz kućice zove “dodi na kavu”.
Ne možete vjerovati kako su ljudi na tom jezeru dobrog srca, svakog koji je spreman loviti po pravilima prihvate otvorenih ruku.
I tako, dok smo pili kavicu, javi se signalizator ….pI, pi, piiiiiiiiiiiiiiiiii, ….griz ko ljeti….kontra ponovo u tvrdo.Riba je veća ali se nije tako borila kao ona prije, i poslje kratke borbe u saku je lep golać od 8,60kg,
Sistem vratim gde mu je mesto, da popijem kavicu do kraja i već je vreme za odlazak.
Na putu kući me posle par kilometara od jezera iznenadi snijeg što me je pratio skroz do moje kuće.
Tako se je moja novogodišnja kampanja završila sa uhvačenih deset riba, od kojih je največa bila 11,50kg,
Lovio sam na boile dinamite baits i home made aa baits, aroma je bila red fish 10 i 15mm + aktivator i enYzime – nešto novo od aa baits-a, koji je dobrodošao za hladne vode a najviše riba sam uhvatio na 15 mm biolu postavljenu na klasičan način.
Zahvalio bi se trgovini procarper i čitavoj ekipi što me je nagovorila da testiram boile i nove stvari od aabaits-a, i što mi je, zahvaljujući njima, ovako počela prelijepa godina 2010.
Uz to bih se zahvalio i za gostoljubnost domaćih ribara i pozvao sve šarandžije da okuse tu prekrasnu vodu i dodao da je bura u ljeto veoma dobrodošla jer daje signal ribi za hranjenje, a vas će malo da ohladi od visokih temperatura.
Bistrooo!!!
Živan Jovanović- Žika (Procarper Promo Carp Team)