Da sačuvamo od zaborava – О флорентинској струни

Pribor koji su koristili naši preci početkom prošlog vijeka i tadašnje inovacije – Ribarski list iz 1928. godine
Не мислимо овим подсећати читаоце, који су спорташи — рибари, о употреби тако зване флорентинске струне већ о њеној правој структури и њеном пореклу.
Флорентинска струна прави се од жлезда свилених буба, које луче свилени конац. cвилене бубе, од чијих се свилених жљезда справља струна, много су веће од обичних раса, a за време њихова гајења потребно je имати на расположењу више простора и хране.
Флорентинска струна за сада израђује се у Италији и Кини (шпанска служи више за хируршке потребе). Она се може израђивати и код нас од наших домаћих
раса свилених буба, пa ако ко од аматера жели да сам покуша справљати струну, ево му кратког упута: Свилобубе, када су „зреле” (готово сасвим прозрачне и спремне да се завијају), треба ставити у раствор какве киселине (обично сирће) или пиво, од које постају струне дуже и еластичније. У киселини треба оставити свилене гусенице од прилике 48 часова. Потом се поваде напоље и распростру пo малим лесама, затим распарају и из њих изваде обе свилене жљезде од којих свака, испружена, достиже 12—15 цм дужине.
Помоћу две пинцете узме се свака жљезда за крајеве и развлачи лаганим и једним истим темпом, све док се не постигне извесна дужина и подједнака облина.
Тако издужене жљезде остављаjу се потом на какав углачан предмет, да се осуше, после чега се као флорентинска струна одмах могу ставити у примену.
Овакве се струне, пре него што дођу у трговину, какве их ми купујемо, предходно још рафинирају разним средствима, која се без сумње разликују једна од других, али ипак у сваком случају могу се лако применити пошћењем у кључалим алкалним течностима; стављањем у зејтин или глицерин потапањем у индиго, глачањем јеленском кожом.
После ових предрадњи и примене флорентинске струне рибе се морају добро чувати ако не желе отићи из воде на суво или из живота у сигурну смрт.