Три водотока, три природна драгуља

Разгoвop ca Ђурић Радованoм, секретарoм СРД “Угар” Кнежево
Општина Кнежево је једна од ријетких локалних заједница на чијем се подручју налазе чак три прелијепе планинске ријеке од којих је Угар која извире на планини Влашић, највећа. Ријека Иломска је притока Угра, а на којој се налази један од најљепших водопада у Републици Српској. И Цврцка, која се улијева у Врбању у мјесту Вечићи код Врбањаца је рјечица пуна каскада, водопада и брзака.
– Прија рата ове ријеке су биле веома богате аутохтоном пастрмком, али нажалост рат је и на ријекама оставио тешке посљедице. По завршетку оружаних сукоба покренули смо акцију на заштити и очувању тих ријека и рибљег фонда. Резултати акције су више него добри и то код сва три наша природна драгуља.
На ријеци Угар се већ пет година заредом одржава
веома популарно такмичење “Флај фишинг”. У госте нам долазе такмичари из Италије, Србије, Хрватске…
Пет година заредом одржавамо такмичење и већ смо направили озбиљну причу, коjа има не само спортско-рекреативну већ и значајну туристичку димензију. Почели смо изградњу риболовачког кампа на ријеци Угар. То ће бити изузетно лијеп рекреативно-спортски центар. Уредили смо простор, добили потребне дозволе и кренули са изградњом. Препознајући и увидјевши озбиљност у нашем пројекту Министарство за пољопривреду и шумарство, одјељење за развој руралних крајева, нам је одобрило средства. Сада радимо два игралишта и то за одбојку на пијеску и баскет. У предходним годинама на тај камп смо довели воду и струју и урадили санитарни чвор. У плану је изградња купалишта, јер наша општина поред три ријеке нема уређено купалиште – ријечи су Радована Ђурића, секретара СРД “Угар” и предсједникa Удружења за заштиту ријеке Цврцке у Кнежеву. Према његовим ријечима велики број становника општине не зна да плива.
–   Зато планирамо покренути кампању нарочито код млађег нараштаја за обуку пливача. Ми смо за заштиту ријеке и велики смо противник изградње мини електрана, које би нанијеле више штете него користи. Ове планинске ријеке треба искористити за сеоски туризам и сигуран сам да би оне у томе дале максимум. Зато смо и кренули у заштиту и очување ових ријека. На Цврцкој смо направили наше ЕКО удружење за заштиту ријеке. Обновили смо двије воденице, а у сљедећој години ако будемо имали средства обновићемо још двије. На тој ријеци на потезу од око пет километара, у нека, не тако давна времена, било је 13 воденица.
Свака воденица је имала своје име: Агића воденица, Ђурића воденица, Шолајска воденица, Ћелићка воденица, Раћићка воденица… И увијек се знало кад је чији ред, и шта ко меље у воденици. Читав овај крај се снабдијевао са брашном из ових воденица. Треба поменути да је из села Живинице, засеок Марковића, у Беч за престолонаследника ношена пшеница. То говори да је узгајана веома квалитна јара, тврда пшеница. Морамо се вратити старинама и њиховом очувању. Уосталом то је сада и свјетски тренд. Међутим за то мора постојати инфраструктура. Када то кажем мислим на изградњу спортско-рекреативног центра првенствено на Угру.
У плану је да до прелијепог водопада на Иломској урадимо и приступачан пут, односно једна бициклистичка и трим стаза. То се свакако може урадити само уз помуоћ општине и надлежног министарства. У току зиме водопад Иломске прави пећину од леда. Ту се прави јединствен спектар боја који још нико није успио снимити камером. То је заиста прави рај за очи. Скоро сам чуо да су Румунија или Мађарска послије потписивања споразума о придруживању добили шест милиона евра за развој сеоског туризма. Ми морамо бити спремни и имати бар основе за развој тог туризма јер нико неће дати паре напамет. Кањон Угра послије Таре сигурно је најљепши кањон у БиХ. У вријеме великих водостаја Угар је идеалан за рафтинг. Прошле године када се одржавало Свјетско првенство у рафтингу на Врбасу, довели смо 25 Чеха који су се спуштали низ Угар. И они су се заинтересовали за Угар и рафтинг на њему.
Дакле, Угар, Цврцка, Иломска, зимско скијалиште, здрава храна и надалеко познат сир и мед, и још много тога што би уз неопходне услове требало да ураде надлежне институције сигурно би дипринијело много бржем развоју општине Кнежево и њеном становништву -убјеђен је Радован Ђурић.
М. Дашић – Ribolovne novine SRS RS iz januara 2010. godine


Pročitajte i:   Održano 2. kolo Premijer lige Bosne i Hercegovine u lovu na šarana i amura

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.