12:10 pm - Nedjelja April 21, 2019

Ријека

Риболов је хоби, разбибрига. Тако кажу нерибари.
Риболовци другачије виде.
Риболов је живот. Неки други живот. Љепши, поштенији…

Ријека је ћудљива, нестална. Стално се мијења. После сваке поплаве је другачија. Дно јој није исто.
На мјесту гдје су биле дубине, сад је плићак, а на мјесту лијепог брзака, никла је шљункара.

Са ријеком никад не знате на чему сте. Не можете је упознати. Никад не знате шта вас чека. Увијек вас може изненадити. Пријатно и непријатно.

Риба је свуда и нигдје. Некад у брзој, некад у мирној води.
Само она зна гдје је и кад ће да једе.
Наше је да наслућујемо, да нагађамо.

Често мислимо да знамо.
Нико не може бити сигуран.
У томе је драж.
Нема вјечитих побједника.

Уживам да ловим грабљивице.
Оне су лукаве, брзе и опрезне. Желим бити лукавији од њих.
Размишљам… гдје бих био да сам риба грабљивица.
Био бих тамо гдје су мале рибице у лошој позицији, гдје су видљиве, а ја нисам.
Мудро је бирати повољне услове за себе. Видим мјесто гдје се токови ломе иза препреке.
Ту бих ловио да сам смуђ.
Бацам варалицу безброј пута. Одједном, ударац! Ту је! Превелико је. Можда је сом.
Почетак јуна, ловостај за сома. Ако, извадићу га и пустити. Бар да се сликам!
Трофеј је важнији од улова. Замарам га лагано. Губи снагу. Прилази обали. Сом је! Видим га. Примиче се.
Одједном, трзај. Варалица излијеће из воде. Откачи се!
Гледам га.
Лијено одлази.
Уморан је.
Ја празан, незадовољан, јадан. Изгубио сам.
Гдје сам погријешио?
Није ни важно. Не морам знати. Нећу ни размишљати. Не мора свака прича имати званичну верзију.
Ријека је као жена.
Спремна да награди и казни за исто дјело!

Komentari

Facebook komentari

Powered by Facebook Comments

Filed in: Reportaže

No comments yet.

Leave a Reply