Дивља и мирна
Пише: Миливojе Стojчeвић
Фотo: Сњежана Стojчeвић
Рађа се на општу радост.
Расте.
Над њом бдију родитељска брда.
Њежна је и ситна.
Мала и уплашена.
У Зеничкој котлини улазиу пубертет.
Постаје све љепша.
Буја.
Добија облик дјевојке.
Учи о животу.
Заљубљеници је мазе, њежно је милију.
Грубијани је прљају.
Не да се.
Поносна је и свјесна себе.
Одмахује својим кривинама.
Брза је.
Жустра.
Њежна и плаховита.
Чудакиња.
Уласком у Посавину, добија зрелост и ширину.
Плодна је.
Зна шта хоће.
Отимају се за њен осмијех.
Пресјеца Равницу, дијели је на двоје.
Узима свој дио.
Њене бујице мијењају околину.
Мијења ли се и Она?
Испаде пјесма од овог! 🙂
Klasična proza. 😉
Те “приче” о ријеци су пјеме у прози. Од ове ти направи праву пјесму. 🙂