Крупан сом

Пише: Миливojе Стojчeвић (www.zlatnaribica.rs.sr)
Одлучила моја жена да пеца фидер техником. Наравно, узмемо себи по један фидер штап, накупимо хранилица, хране и осталих потрепштина и поранимо да смо на води око 4, таман прије сванућа.

Одлучимо се за мјесто код којег је матица одмах уз обалу и дубина 3-4 метра. Рачунам, биће плотице, шљивара… За сваки случај сам понио и шаранске штапове, род под и све што иде уз то.
Поставим сомовске удице ВМЦ са повратним језичцима и монтирам дурдубке на оба.
Забацим их у мало плићу и бржу воду и заборавим за њих. Велика су олова, систем је клизни, јавиће сигнализатори ако нешто буде.

Радимо нас двоје све што треба. Понеки шкобаљ се заломи. Бјелица полудила. Сваки забачај узме. Узима на самом дну. Фидер је чудо! Осјети угриз боље него пловак. Свиђа ми се. Око подне нам падне на памет да идемо кући на кафицу и да мало осдспавамо па да се вратимо пред мрак. Тако и урадимо.

После ручка се спакујемо, понесемо хладног пива и опет на исто мјесто. Пецали још пар сати, добијали шљиварчиће, пили пиво и уживали у дебелој хладовини крај ријеке.

Као што то увијек  бива, неко се појави да мало поприча са нама. Вараличари ходају, траже добро мјесто… Један пријатељ стаде код нас да прозбори коју. Отворим му једно пиво и поче прича…

-“Јутрос сам долазио ту да пецам, био је и Никола са мном. Закачио сам сома баш ту гдје ти сједиш. Бацио кашику и два -три окрета…дуууууу, узе! Ударим контру, има! Крупан, види се. Мало подигнем штап, машина зуји, јауче. Вуче мрцина! Оде на другу страну, тамо су плићаци и бржа вода. Ух, немам довољно струне па мало загазим. Јест ђавола, дубина преко главе ту под ногама. Умало да се удавим. У тој борби ми се покваси машина и поче да зарибава. Заустави се и …кврц! Пуче струна! Им`о је бар 30 кила.”

-“Незгодно. Баш незгодно.”

-“Идем ја даље, да га ћапим поново.”

Оде.
Жена ме гледа у чуду.

– “Шта он то прича, били смо ту јутрос читаво вријеме. Није ни долазио”.
– “Ћути, жено, то нам је муштерија, купује прибор код нас!”