Ribolov danas… dva zabačaja, dvi ribe… ko lani…

114Piše: Mersad Rajić

Da mi je neko prič'o teško da bih mu povjerov'o…
Odvezem jutros unuku u školu, a danas joj rođendan… punih 16 godina u dobar čas i neka NAM je živa i zdrava skupa sa familijom, pa zapucam u ribolov.

Po starom običaju navratim u ”Timku” (Tim Hortons) po kahvu i ožeži sa 401 ”East” na Ošavu  (Oshawa creek).

Zima jutros, braćo draga, 1 stepen (eto zašto ne volim jesen jer dolazi zima i studen) i kad sam skren'o prema vodi, nije mi se učin'la baš najbolja.

Ali’ velim, kad sam već kren'o i prevalio put, kakva god bude…

Namontiram se i krenem prema vodi. Voda idealna za ribolov. Poveća, nije baš skroz bistra ali nije ni mutna… onako kako mi ribari imamo običaj kaz'ti: “Liht rezeda” ako takva boja i naziv postoje. Ali to je izraz za mušičare koji izmisle razne nazive za boju trupova mušica…

Elem, uvučem se u jednu rupu koja mi je izgledala veoma “obećajna”… t.j. mnogo je obećavala da bi u njoj trebalo bit’ ”ribica”… pamtim je od lani… zabacim i ništa…

Ponovo zabacim analizirajući prepreke koje me očekuju ako se zakači kakva ”majkara”. Ispred mene k'o neka vel'ka vrba u vodi a iza nje lijep vir. Desno od mene nekakav grm pa ne moreš niz vodu a gore par lososa vode ljubav između dvije, zimus ledom oborene, ”gramanule”… stojim u mulju i jedva izvlačim nogu dok se sunce škrto probija kroz oblake i granje koje me okružuje i skriva…

Kažem sam sebi: “Baci još jednom pa ako nema ništa idi dalje!” Lani sam ovdje uhvatio dvije jako vel'ke pastrmke pa ko velim “biće i ove god'ne”.

Ali avaj…nejma ništ’. Oni salmoni-lososi i dalje prkose i praćakaju se, muški ”hableci” se izujedaše koji će od njih biti ”muškarac” i oploditi ikru.

Malko se podubljam! Ko velim sam sebi, možda ne vide moju ikru umotanu u mrežicu turskocrvene boje? Prvi hitac i bum…

Uze ”majkara” i nasta borba. Žestoka! Ja ljudi moji, kakav je to lom i fortutma. Silk cijuće ja se saginjem, leđa me bole i pri svakom pomaku i koraku žigovi u krstima (jbm ti reumu)… a blato do kol'na. Ali je riba još uvijek na šćapu… ne da njoj Dido ni dole, ni gore, ni lijevo, ni desno… Iskače jadna ko misli sad će spasti sa udice. Pođe prema onim panjevima u vodi… ja ne dam… poplaši i one salmone što se bore i pare sa jednom ženkom… Ponovo iskače iz vode i prilazi meni pa kad me ugleda ponovo uteće na drugu stranu.

Silk je osnovni 0.24 a podvez 0.20. Pa ti sad izmajstoriši i izvuci tu ljepoticu. I da ne duljim…poslije nemilosrdnog otpora u borbi za goli život, umorom skrhana, odustala je od daljeg otpora. Privuk'o sam je na onaj mulj i skin'o udicu i stavio ribu na travu za ”slikovanje”. Mislim da je bila teška oko 3,5 kg. Uslikam je i zna se! Lijepo milovanje po stomaku i vel'ka pusa na tjeme glave… Ne gledaj nikad ribi u oko… jer ćeš onda svaku pustiti, zato što joj se vidi tuga u oku… To mi je rahm. Babo davno kaz'o… a ona, legla u mulj da odahne pa sam je malko pogur'o drškom šćapa. Stajala je još neko vrijeme pored mene i pogledi nam se sretoše. Ko da mi veli: ”Fala ti Dido đe čuo i nečuo!”…i otpliva dalje.

Odmaro sam se dvi-tri minute i prvi put sam požalio što sam presto puš'ti. Al’ neka sam… Umjesto cigare metno sam travku u usta. Osjet'la se na mulj… Pih… ispljuno sam je i izvadio čačakalicu iz džepa. ”Zapalio” sam čačkalicu (k'o Stalone u filmu Ringo) umjesto cigare. Ponovo zabacih. Ponovu udar i opet vel'ka riba. K'o i ona?! Il’ je ona ista?… pitam se… ista borba, i isto mjesto, ista veličina, a drugi zabačaj… ponavlja se lanjska godina… neko s druge strane viče ”Very good fish” ja ne hajem jer nejmam kad. Borim se sa prirodom i hajvanskim nagonom za opstanak… ”Ne boj se”, govorim joj, ”pustiće tebe Dido kad te uslika… dob'ćeš još i poljubac”… i posluša me.. .izajde napolje nakon duge i iscrpljujuće borbe… ”Exellent fish” viče opet neko, ovaj put iza moji leđa. Slikanje, poljubac i puštanje.. ”Very good”. ”Way to go” veli mi opet onaj iza moji’ leđa.  Ama man’ me se insanu i pusti me da odahnem… mislim se ja i kobajagi se smješkam…
On ode, a ja sjedo’. Da otpušem i odmorim… ih da je zapal'ti jednu… što bi valjalo… al’ neka, bolje je brez nje, mislim cigare… lakše se diše…
Poslije ove dvi ribe ko da sam zabacivo u svoj lavor… u kadu, u kupatilu… Cijeli dan dok nije bio vakat da pokupim moju slavljenicu iz škole… bilo mi je lijepo… dva zabačaja… dvi ribe u desetak-petnest minuta… ko lani, na istom mjestu, dvi ribe u isto doba… Možda su i iste ribe koje sam lani pustio… Sjetile me se.. .il’ nisu. Ko zna?

BISTRO VAM PRIJATELJI…
P.S.Možda se i nekom od vas desio sličan doživljaj pa ispričajte…

Komentari

Facebook komentari

Powered by Facebook Comments

mersad rajic

Rođen sam u Banja Luci 1946 u kojoj sam odrastao i živio sve do 1993god kad sam sa porodicom otišao u Kanadu gdje i sad živim u malom gradu Pickeringu nedaleko od Toronta. Od djetinjstva se bavim ribolovom i pisanjem tako da sam do danas objavio nekoliko feljtona o mušičarenju u Bosni i Banja Luci. Posebno se zanimam za tradicionalno mušičarenje u našim krajevima za koje smatram da ima duboku tradiciju o kojoj se vrlo malo zna. Objavio sam autobiografsku knjigu"Ribarske staze" koja opširno obuhvata razvoj mušičarenja u Banja Luci između dva poslednja rata. Svi zainteresirani me mogu kontaktirati na moju e-mail adresu:mersad@rogers.com bistro

One thought on “Ribolov danas… dva zabačaja, dvi ribe… ko lani…

  • 28. Oktobra 2014. at 21:06
    Permalink

    Rijetko čitam ovakve” eseje” ili doživjaje, ali ovaj sam pročitao dva puta, i to sa zadovojstvom. Lijepa priča, zanimljivim “slengom” napisana.

    Imao sam ovakav slučaj, ali moje su pastrve bile oko 1,5 kg i jedna je otišla, a drugu sam ulovio…

    Pozdrav!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.