Еколози против претварања почетног тока Дрине у три језера

Еколози из Републике Српске, Србије и Црне Горе забринути су због планиране градње три хидроелектране на Дрини и претварања горњег тока ове ријеке у три акумулациона језера, како због штетног утицаја на животну средину и здравље људи, тако и због нејасних извора финансирања овог система, поручено је са јавне дебате у Фочи коју је организовао Центар за животну средину из Бањалуке.

На јавној дебати, ставове еколога пренијели су представници еколошких организација из Српске, Србије и Црне Горе.

Јелена Иванић из Центра за животну средину каже да најављену градњу хидроелектрана „Бук Бијела“, „Фоча“ и „Паунци“, све три на подручју општине Фоча, прате бројне контроверзе, од непознатог извора финансирања, преко потенцијалног негативног утицаја на биодиверзитет и становништво, до прекограничног утицаја на Црну Гору.

„Дефинитивно би Дрина у том читавом дијелу била ујезерена, дошло би до значајне измјене врста која чине водоток, али и утицаја на околину, чак потенцијално и на заштићена подручја којих је много у непосредној близини. Измијенила би се вегетација, а такође начин узгоја неких традиционалних пољопривредних култура био би знатно отежан због измјене микроклиматских услова“, истиче Иванићева.

Она је додала да би стварање акумулационих језера повећало ниво влажности ваздуха, што би могло негативно да утиче на здравље људи и повећање броја обољелих од астме, бронхитиса и других обољења дисајних путева.

„Упитно је и колика је и економска добит, ако је овај пројекат дијељен са Србијом у односу 49:51 одсто, а неупитни су негативни утицаји на животну средину“, категорична је Иванићева.

Наташа Миливојевић из Еколошког удружења „Рзав“ из Србије и сарадник Свјетске организације за природу „Адриа“, наводи да су се у више наврата обраћали надлежним институцијама у Србији у вези са градњом ХЕ „Бук Бијела“, те да су од Електропривреде добили обавјештење да је пројекат у припремној фази, да се још не зна извор финансирања и да се споразум између Србије и Српске налази у Влади Србије.

Pročitajte i:   EU 'Ozrenski studenac' Sočkovac: Povodon Dana voda 40 učesnika akcije prikupilo preko 160 vreća smeća

„Од Владе Србије остали смо ускраћени за одговор, тако да још не знамо да ли ће овај пројекат финансирати грађани Србије или већинским дијелом неки приватни инвеститори. За сада знамо да Европска банка за обнову и развој, добили смо потврду, неће учествовати у финаснирању оваквог пројекта“, рекла је Миливојевићева.

Она је напоменула да је само познато да је постављен камен темељац и да јавност очекује да добије студије изводљивости и економске оправданости, те студију процјене утицаја.

„Знамо како се из фиока ваде реликтни пројекти, који су застарјели, па се с правом поставља питања која је визија коришћења хидроенергије и шта су наши национални интереси, знајући каква је цијена струје и колики су губици на мрежама. Сматрамо да грађани нису упознати са негативним утицајем хидроелектрана“, нагласила је Миливојевићева.

Наташа Ковачевић, еколошки активиста из Црне Горе и представник међународне организације Бенквоч мрежа, истиче да ни данас није јасно да ли ће акумулација ХЕ „Бук Бијела“ ући у територију Црне Горе и угрозити ријеку Тару, а без одговора су бројна друга питања у вези прекограничног утицаја.

Она истиче да је ријека Тара заштићена са шест категорија заштите и да повезује два заштићена подручја, а истовремено је и најпрофитабилнија ријека у тој држави, јер се од ње годишње приходује између један и два милиона евра.

„Веома је важно на који начин ће се овај пројекат одразити и на природу и на економију Црне Горе. Посљедња прекогранична процјена утицаја из 2012. и 2013. прошла је неславно, јер нисмо добили одговоре на бројна питања, попут утицаја на биодиверзитет, различитих кумулативних утицаја, индукованих земљотреса и могућности губитка вода, чак и питање коте која још није јасно разграничена, па и даље нисмо сигурно да ли ће акумулација ући неких можда и до сто метара унутар Црне Горе“, набраја Ковачевићева.

Pročitajte i:   Bajram šerif mubarek olsun

Према њеним ријечима, промјена микроклиме утицала би на пољопривреду и угрозила органску производњу, и то узроковањем већег броја врста патогених организама, што би довело до веће употребе пестицида.

Она напомиње да Тара и Дрина спадају у најважнија станишта племените рибе- младице, пастрмке, липљана, а да новија истраживања која су рађена од 2015. године нису ушла у раније студије утицаја, које су, како наводи, застарјеле и превазиђене и не могу дати прави одговор на бројна еколошка питања.

„Невладине организације су у мају 2020. године успјешно предале жалбу Секретаријату Еспо конвенције о прекограничним утицајима, којој се придружила и држава Црна Гора. Процес је у току и ми не очекујемо даљи развој пројекта док не утврдимо које су  то стварне штете за животну средину и за становништво у Црној Гори и да се онда оцијени да ли је прихватљив или не“, навела је Ковачевићева.

Еколози дефинитивно не могу подржати хидроенергетски пројекат „Горња Дрина“ јер не постоје одговарајуће процјене утицаја, а студије нису потврдиле изводљивост и економску исплативост, док међународни инвестотори, попут Свјетске банке и фондова ЕУ, који поштују високе еколошке стандарде, нису заинтерсоване за финансирање, поручено је са дебате.

У случају да је ријеч о кинеским инвестицијама, еколози наводе да искуства говоре да њима нису приоритет еколошка и социјална питања, тако да постоји реална бојазан да би се градња електрана на Дрини негативно одразила, како по природу Таре и Дрине, тако и по локално становништво.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.