Da sačuvamo od zaborava – На Бистрици

Штаjерска дравска долина
Возећи се од Марибора жељезницом према западу уз Драву, која је осим зиме увек мутна, наилазиш успут чешће на потоке бистре као суза, што долазе из споредних долина са стране Козјака или Похорја и улевају се у Драву и који су добрим делом у закупу Рибарског Друштва у Марибору. Тако је и Бистрица, која утиче код местанца Мута на деветој станици од Марибора, а већ близу Дравограда.
Вожња жељезницом је врло пријатна, јер нигде се тако не чује мирис црногорице као овде и не измењују питоми горски крајеви са ливадама, засеоцима и црквама, које се често пењу до на саме врхунце и отуд својом белином сјају као звездице из тамне позадине борова, јела и оморика, који су готово свуда једини господари. Успут је чаробан поглед особито ноћу на фабрику карбида (станица Руше), зажарену при послу попут сунчеве кугле, а и на познату фалску брану (уставу), која се успешно опире навали неких тридесет милиона литара дравске воде и шаље је на силне турбине електричне централе.
На станици Визеница—Мута излазиш и за двадесет минута си прешао дравски мост. Мост је у ноћи затворен капијом и мораш ударати звоном, док ти не отворе, да платиш
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – О флорентинској струни

Pribor koji su koristili naši preci početkom prošlog vijeka i tadašnje inovacije – Ribarski list iz 1928. godine
Не мислимо овим подсећати читаоце, који су спорташи — рибари, о употреби тако зване флорентинске струне већ о њеној правој структури и њеном пореклу.
Флорентинска струна прави се од жлезда свилених буба, које луче свилени конац. cвилене бубе, од чијих се свилених жљезда справља струна, много су веће од обичних раса, a за време њихова гајења потребно je имати на расположењу више простора и хране.
Флорентинска струна за сада израђује се у Италији и Кини (шпанска служи више за хируршке потребе). Она се може израђивати и код нас од наших домаћих
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Vijesti iz Ribarskog Društva za Bosnu i Hercegovinu

Zapisnici sa sjednica Glavnog odbora Ribarskog Društva za Bosnu i Hercegovinu održanih u periodu juni/septembar 1928 godine

Izvadak iz zapisnika 6. redovne sjednice Glav. odbora održane dne 20. juna 1928. godine.

Prisutni: Krstić, Thaller, Vaš, Jurašinović, Dr. Turković, i Storch. Otsutni: Žegarac, Jedlička, Finci, Dohnalek, Hrčko, Rađenović i ing. Pestrovo.
Održaje se spomenica pokojnom Mani Krniću, jednome od osnivača društva. Isključuje se jednoglasno Mijo i Mato Laco, radi postupka, koji škodi ugledu društva i radi nedozvoljene prodaje ribe. Po prijavi Trž. po­vjereništva protiv člana Divoša
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Iz ribarske torbe

Kratke vijeti sa voda Bosne i Hercegovine zabilježene u “Ribarskom listu” iz septembra/oktobra 1928 godine.

Mekousna od 3 kg

Dne 6. septembra o. g. ulovio je g. Ivan Demšar iz Sarajeva u rijeci Rami (pritok Neretve) jednu mekousnu tešku 3 kg. Ovako krupni komadi mekousni se love vrlo rijetko. U Rami ih se nalazi ipak najčešće pa smo ranijih godina već javljali o sli­čnim slučajevima. G. Demšar je kao i obično lovio pastrve na ri­bića (malu gagicu) pa je iznenada ulovio ovu krupnu mekousnu, ko­ja mu je načinila veće veselje nego glavatica od 6 kg. Kako je g. Demšar jedan od najstarijih sara­jevskih športskih ribara imade on u svojim uspomenama raznih lijepih lovina, još iz starog dobrog vremena, dok nije stanje riba bilo tako žalosno kao danas, no ovako krupnih
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Osjetljivost riba

Tekst iz Ribarskog lista broj 5. – septembar/oktobar 1928 godine
U časopisu “Priroda” br. 3. od o. g., na str. 56., nalazi se bilješka o insektima koji ne osjećaju boli. Tu sa navedeni upravo frapantni slučajevi opažanja sa libelama i drugim insektima, koji ne osjećaju bolova, ako im se tijelo u komadima otkida.
Jedna libela sa odrezanim zatkom dalje je žderala svoj plijen, a primljena hrana je naprosto ispadala iz tijela na slobodnom kraju probavnog aparata.Isto tako libela ne prestaje proždirati svoj plijen, ako je napadne neka veća životinja, nego ždere još i onda, kad ju je njezin neprijatelj već napola izjeo.
Ovakovi i slični slučajevi potiču nas na razmišljanje, kako ribe reagiraju na bol i na ozljede. O tome se nađe vrlo malo u prosječnim
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – ТАЈНИЧКИ ИЗBЈЕШТАЈ

ИЗ ЗАПИСНИКА ТРЕЋЕ ГЛАВНЕ ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ РИБАРСКОГ ДРУШТВА ЗА БиХ
одржане дне 29. децембра 1926. год
ТАЈНИЧКИ ИЗБЈЕШТАЈ (Здравка Талера), »Шпортски рибар« 1926
Moja једна од највећих брига је била, да опширним дописивањем агитацијом, a и уз помоћ многих агилнијих чланова и заслужних повјереника придобијем шго више нових чланова за друштво. To je и успјело, јер је у год. 1926. друштву приступило 128 нових чланова, пa je тако укупан број чланова данас 435, док је лањске године било 364. Осим 433 редовних чланова имаде друштво 2 почасна члана.

Но из пораста самога броја чланова не види се тачно нови вал живота и интереса за друштво у редовима чланства, у подружницама и повјереништвима, који се ове године појавио као резултат систематског рада.

To ћe ce боље опазити, ако истakнeм, да је осим уписа
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – РИБАРСКИ ЛИСТ

ИЛУСТРОВАНИ ЧАСОПИС ЗА РИБАРСТВО
ГЛАСИЛО РИБАРСКОГА ДРУШТВА ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ
Год. III. Cарајево, јануар- април 1928. Број 1-2

Treća godina našega lista.

Prije dvije godine započelo je Ribarsko Društvo za B. i H. izdavanjem našega lista pod imenom »Športski Ribar«. Odmah prve godine izlaženja stekao je list dobar glas ne samo kod udičara u cijeloj Kraljevini, nego i kod ribogojata i stručnjaka za ribarstvo. Među listovima iste vrste zauzeo je naš list prvo mjesto, što mu je javno i priznato. Dok Ribarsko Društvo za B. i H. djeluje doduše po cijeloj Kraljevini, ipak je težište društvenoga rada vezano za B. i H., naprotiv naš list može da pomaže u javnosti ne samo rad R. D. za B. i H., nego i cjelokupno
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – »Рибарски лист« 1929.

»Рибарски лист« 1929. стр. 138.
Сви удичари знају, да младица па и друге рибе не узимају увијек једнако радо добачене им меке. Према томе, да ли рибе боље или слабије узимају разликују се хорни дани од нехорних, a ко погоди праву хору, може уловити више, него иначе за цијелу годину дана. Стога гријеше они неупућени људи, као и они органи рибарско–управни, који мисле, да се удицом може у једној великој ријеци, као што је Дрина, искоријенити младица. Ко тако тврди, тај доказује, да не позна прилика o којима говори. Треба боравити стотину пута у крајевима око Дрине, да се стече потребно искуство o разлозима, зашто сада у Дрини има мање младице, него прије пар година. Томе је више разлога. He смије се заборавити нити на страшну поплаву у г. 1925. када је Дрина код Лима нарасла за
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Kratke vijesti iz starih ribarskih listova

Redovno godišnje mrcvarenje riba u Miljacki.
Dne 8. augusta o. g. oko 12 sati opazili su prolaznici na keju, kako se je Miljacka zabijelila od stotina riba, koje su potrovane nekom crvenom tekućinom plivale niz vodu, okrenute trbuhom gore. Miljacka, koja je u gradu Sarajevu inače puna riba, većinom klenova i sapača sa ponešto pastrva, pružala je žalosnu sliku sa onim crvenilom otrovane vode išarane izvr-nutim bijelim ribama. Od magistrata na niže, sve je vrvjelo od uginulih riba. Ova za ribe kobna crvena tekućina već nekoliko godina truje redovno svake godine bar jednom sve ribe po Miljacki. U gradu je zabranjen svaki ribolov, barem danju, jer znademo, da se noću lovi i mrežom, pa ribe imadu prilike, da se barem donekle mirno skupljaju i borave u tome dijelu rijeke, ali se pitamo, zašto se čuva ta riba, kada se svake godine potruje i upropasti, mjesto da se polovi i proda siromašnome svijetu za hranu, koji i tako troši u Sarajevu velike količine ribe. Isto tako se pitamo, da li nadležni nadzorni organi znadu, odakle dolazi ta
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Bogatstvo mora

Mreže
Mreže se upotrebljavaju na dva načina. Jedne se stavljaju u more, da dočekaju ribu, to su mreže stajaćice, druge se, kad je njima lovište opasano, potežu kraju, to su mreže potegače ili trate.
Stajaćice su već prema ribi, za koju se upotrebljuju, dulje ili kraće, više ili niže, gušće ili rijeđe, tanje ili deblje. Mreže stajaćice mogu biti jednostruke ili trostruke. Jednostruke stajaćice dijele se po veličini okaca na gerare, gavunare, srđelare, bukvare i sanadiže, polandare, psare, tunjare i sklatare.
Među trostruke mreže stajaćice spadaju pasarice, obične poponice, tarantele i erbare.
Mreže potegače mogu biti veće ili manje, gušće ili rjeđe već prema lovu, za koji su namijenjene.
Dijele se na:
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Doživljaj na Vogošći

U pisaćem stolu imam posebnu ladicu za sve važnije stvari iz svoje korespondencije. To je moj arhiv. Ne trebam naročito spomenuti, da je tu među drugim stvarima zastupan kako lov tako i ribolov.Čim nastupi ljetni odmor i nađem dovoljno vremena, običavam svake godine ovaj arhiv pregledati te iz njega izbaciti sve nepotrebno: prije svega ono, što sam iste godine umetnuo u brzini ili ne znajući, neće li ipak imat još kakve važnosti, a u drugom redu sve one stvari iz prošlih, godina, što nijesu više aktuelne te su izgubile svaki interes.
I ovih dana sam otvorio arhiv te ga počeo sređivati. Bilo je mnogo toga, što u mojim današnjim prilikama nema više vrijednosti pa mora nemilosrdno da putuje u koš. Pri pregledavanju dođe mi u ruku i jedan požutio i prljav listić, koji sam, kako vidim na prvi pogled, posve ispunio, pišući u velikoj brzini olovkom. Dakle nekakav koncept, koji će morati
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Prezrelost ikre i njene posljedice na spol i rast pastrve (pastrmke)

U godinama 1921./22. radio sam na problemu kasne oplodnje kod pastrve (*Mršić, W.: Die Spatbefruchtung und deren Einfluss auf Entwicklung und Geschlechtsbildung, experimentell nachgepruft an der Regenbogenforelle, Archiv fur Entwicklungsmechanik Bd. 98., 1923., S. 130-209.) i došao sam kod toga do rezultata, koji su od interesa i za ribogojce. Neka mi stoga bude dopušteno, da na ovome mjestu o tom referiram.
Osnova za moje pokuse na dužičastoj pastrvi bili su pokusi R. Hertwiga na žabi. Ovaj je naime našao, da su životinje, koje se razvijaju iz prezrelih jaja, pretežno
(više…)

Da sačuvamo od zaborava – Nazif Fetahović Suzy (12)

Tekstovi koje je pisao ili koji su pisani o njemu – Nazif Fetahović – Suzy
Nedavno sam bio kod Suzija u Travniku, uz kafu smo raspredali o ribolovu, stanju u Udruženjima, Savezima, situaciji na našim vodama. Nakon što smo “pretresli” sve što se pretresti moglo, prošetali smo uz Lašvu. To mi je bilo prvi put da sam “na” Lašvi i bio sam jako iznenađen količinom ribe u rijeci. Iako travnički ribolovci čine sve što je u njihovoj moći da očiste Lašvu, rijeka je bila prilično prljava jer je više onih koji je zagadjuju nego onih koji je čuvaju i čiste.Ili sam ja očekivao da bi za onu količinu pastrmke koju sam vidio u rijeci voda morala biti kud i kamo čišća.
Kasnije su nam se na kafi priključili Sanjin Kotlica – član ekipe Bistro BiH NTV Hayat i Damir Begović, autor iste emisije.
Damir reče: “Dedo, daj materijala za stranicu, barem kod tebe toga ima”.
I Dedo – Suzy dade, tekstova iz časopisa koje je pisao on, a i koje su i drugi pisali o njemu. Kad mi je sve to dao, reče:
“Nemoj da sad to bude nešto o meni, izvuci šta možeš, mene je dosta, ima mladjih”.
Odgovorih da ću pokušati i da će to biti uopšteno o B-H ribolovu.
Prošlo je od tada skoro mjesec dana. Pokušavao sam osmisliti kako da sve to ukombinujem u jedan tekst i ne ide. Jednostavno, pričati o B-H ribolovu, a ne pričati i o Suziju, ne ide.
Ovo su ti tekstovi.

Neobična i korisna iskustva – Krivaja i njena pletenica

Malo ribara pravi pletenicu, a i ko ih pravi čuva ih za sebe. Osnovne razlike između pletenice i cofa je način opterećivanja kompletnog sistema
Piše: Sabahudin Kajević
Baš ovih dana, dok je nevrijeme demonstriralo svoje umijeće nad Sarajevom, zapitah se da li ikom padne teže ovo loše vrijeme nego ribolovcima. Odjednom svi planovi padaju u vodu, pa sto puta provjeren pribor – nepotreban,a dugo čekani vikend se ne može iskoristiti. Čovjek se zapita šta raditi? Ostati u kući ili po svaku cijenu otići na vodu. Iznenada zazvoni telefon i ja onako razočaran podigoh slušalicu. “Halo, jaro, šta ima, nismo se odavno čuli?” (moj prijatelj Edo, strastveni ribolovac i avanturista). “Pa i nismo, od juče”, odgovorih. “Čuješ, idemo li sutra na Krivaju, da ganjamo mladicu.” “Po ovakvom vremenu, nema šanse. I ko ide po ovakvom vremenu na pecanje?” “Pa pravi ribolovci i
(više…)