Nocu i voda nekako postaje drugacija, nekako kao da tiše tece, kao da se pretvara u ulje. Nocu kao da je toplija nego danju. Njen mir povremeno narušavaju ribe iskocivši u srak uz glasan buckaj pri padu u vodu. Buckanje riba po noci ima poseban car. Povremeno se cuje kao da daje znakove da i u utišaloj vodi ima života...
Koliko vi volite biti uz vodu noci. Da li vas snaži ili vas zastrašuje ili ste sretni i romanticni uz nju? Da li osluškujete "nocni život" uz vodu, da li vas odsjaj od vode vedroga neba osutoga zvijezdama smiruje, nadahnjuje, ulijeva vam snagu? Slušate li gromoglasne krekete žaba koji dopiru iz gustiša do vas? Cujete li ih kako se nadglasavaju u kreketu?
Meni je po noci prelijepo uz vodu, pogotovu ako se nalazim dalje od naselja, ako je oko mene mir i tišina koju remete zvukovi noci karakteristicni za život vode i obale. A pogledi nocu prema vodi. Prelijepi su. Ovakvi pogledi me osnažuju..
