“Športski ribar” broj 1. – 1926. godina.
GLASILO RIBARSKOG DRUŠTVA ZA BOSNU i HERCEGOVINU.
God. I.
Sarajevo, januar-februar 1926. Broj.1.
Нашим члановима,
дуж цијеле Боcне и Херцеговине шаљемо на првом мјесту искрене и срдачне поздраве »Шпортског рибара« задовољни, што смо након свладавања свих материјалних потешкоћа ипак успјели, да коракнемо напријед и оснујемо свој лист, који ће нас уже везати и посредовати између нас, да се што чвршће збијемо у редове, да што. успјешније порадимо на унапређењу и подизању дашега лијепога шпорта.
Cрeтни, што живимо у крајевима, који имају cвe увјете да буду рај за свакога правога шпорт-скога рибара, ми са болом у души посматрамо, како грамзивост, неразбор и дивљаштво царyjy пo нашим водама. Али ни под којим увјетом нећемо дозволити да нам буду опустошене, него ћемо
свим средствима, koja нам пружају пропиcи и закони, водити најоштрију борбу прогив свакога, па био он ма ко, ко сe огријеши o те прописе. Од како смо прије двије године основали наше друштво, морали смо да искусимо све горчине и тешкоће, које сваки почетак доноси са собом. A ипак нам је већ до cада успјело, да опазимо резултате наше заједнице.
Окупили смо замјеран број шпортских рибара у својe друштво, постали смо након краткога времена озбиљни и ревни чувари наших вода, спречавали смо успјешно дивљаштва и незаконитости, ступили смо у везу cа властима, који воде бригу и надзор над рибарством, те смо уживали са стране тих власти сваку могућу потпору, тилавећи на много разумијевања и склоности, на чему им и овдје захваљујемо!
Неки су чланови, a донeклe и са правом примијетили, да је стари одбор занемаривао одржавање веза са члановима, a нарочито са онима из провинције, и да није водио доволно рачуна o њиховим интересима, као и да је многа мoлба, упит или умјeсни приједлог из провинције остао неријешен. Главни одбор преузимајући управу друштва, наглашава своју чврсту одлуку, да реорганивацијом рада у одбору унесе у друштво вишe живота, и оправдано очекује, да ћe га сви чланови у Сарајеву и ван Сарајева подупријети у његовом настојању око напретка друштва.
A сада, спремајући овај први број нашега »Шпортског рибара« на пут, нама је као нијемомe, који je након дугe и мучне шутње проговорио. Сада је успостављена веза између нас, сада је рођен поcредник, који ће нас све више зближавати, који ћe нам пружити прилику, да третирамо сва она питања која нас занимају, да се стручно упућујемо, да изнесемо све оно што нашему шпорту може да помогне и да га унаприједи a најодлучније и најоштријe без обзира критикујемо оно што му шкоди.
Наше ћe друштво ревно порадити, да оствари свој циљ, да заштити лик cпортскога рибара и риболов дa се побрине за будућност, да сачува околиш и опустјеле воде, да устраје у борби против свих штeточина a на првоме мјеcту, да у свој круг привуче cве праве шпортске рибаре.
Прошла су времeна кад сe је риболов cмaтрао доконом беспослицом стрпљивих људи. Данас је тај шпорт један од нaјомиљенијих у свим културним земљама дијaлога cвијета забављајући и заокупљајући све сталеже од окруниcaних глaва до скромнога душевнога и физичкога радника.Покрeчући тијело и освјежујући душу усрeд природе риболов даје добру и угодну могућноcт, да у борби за опстанак барем приврeмено заборавимо све своје ситне и крупне бриге и далеко од ужурбаности и буке нaшега свагдањeга животa нађемо разоноде и одмора.
Отпремајући овај први број нашега »Шпортског рибара« на пут, молимо све нашe чланове, a нарочито oнe ван Cарајeва да му посвете сваку пажњу те да га cматрају оcим, што треба да будe посредником, и пријатeљeм нашега друштва и нашега шпoрта коме могу и требају мирно да повјерe све своје жељe, све cвојe приједлоге, напомене и све своје оправдане жалбе.
Ми се чврcто надамо, да није далеко вријемe, гдјe ћe и шпортски рибари у нашему најзабитнијему мјестанцу бити члан нашега удружења, што више нас буде то ћемо више и боље чувати овај шпорт.
Иако у скромном руху, овај наш први број »Шпортског рибара« ипак свима нама трeба да значи један значајан корак напријeд тe му жeлимо срећу, успјeх и напредак са надом, да ће бити онако радосно и искрено примљeн, како га ми радосно и искрено шаљемо на пут.
Сарајево, јануара 1926.
