Povratak Ribniku, reci snova
Nagradna igra 2006. godine – III nagrada
Autor: Ivan Korhner
Nakon ponovnog dolaska na Ribnik, reku koja nas je opčinila i pozdrava s prijateljima kupili smo dnevne dozvole i krenuli u vodu puni volje i želje za novim nadmetanjem s ribničkim “lepoticama i lepotanima”. Umor od dugog puta i neprospavane noći se nije osećao. Već kod prvih zabačaja strune imali smo ribe na štapu. Ribe smo nakon ulova neoštećene vraćali nazad u vodu. Predivan je osećaj ribi pokloniti život. Onako nemoćna i izmorena može vam samo zahvaliti sporim zamasima repa i odlaskom u sigurnost neke prepreke u vodi ili tame drveća koje se natkrilo nad vodom. Ispod tog drveća, uglavnom starih vrba, kriju se
pravi kapitalci, oni dugi preko 50cm. Mnogo običnih ljudi i ribolovaca meštana priča o takvim ribama, a imali smo i sami prilike da ih vidimo kako slobodno i sigurno plivaju, puni neke pritajene snage. Kada primete nešto neobično, veoma brzo bi se iz stanja prividne letargije dali u beg na sigurno, daleko od oka i muhe ribolovca. Iza svakog zabačaja i svakog spuštanja muhe u vodu, iščekivali smo onu pravu ribu zbog koje se stalno vraćamo Ribniku. Imali smo prilike i takve loviti u nekim ranijim pohodima na Ribnik. One se ne love često. Bilo je tu lepih potočnih i kalifornijskih pastrmki i lipljena dostatnih za slikanje.
Naši prijatelji Vojkan iz Srbije, Vejsil iz BiH, te meštani Smiljanići (deda i unuk) i Momir su pravi majstori, te ih je lepo bilo gledati kako se nadmudruju s pastrmkama i prelepim lipljanima. Svim ribama, koje smo ulovili smo poklonili život, i pustili ih nazad da nekog drugog nekad uvesele.
Ribe u reviru Ribnika stvarno ima, ali ipak treba biti majstor i odabrati pravu muhu i plasirati je na pravo mesto, tamo gde je riba. Posle davanja kontre ribu treba znati pravilno izmoriti i privesti je da se pravilno prihvati. Prihvtiti je treba mokrom rukom ili mokrim meredovom. Kada se napraviti slika za uspomenu ribu treba blago spustiti u vodu i sačekati da se oporavi i živne. Tek je onda sigurno da je sposobna za nastavak života u divljini. Na štapovima smo imali ribe, koje ćemo možda nekom drugom prilikom uloviti, jer su nakon nadmetanja bile snalažljivije od nas i ostale u virovima.
Sva naša pecanja kratko traju, samo 3 dana, ali su posebna. Ostaće mi u uspomeni svaki momenat na vodi i pored vode. Druženja su bila veoma lepa do duboko u noć, apričalo se o ribama i ribarenju. Tamo neki stvarni svet je ostao negde daleko. Kako to prija.
Potrudite se i vi pa priuštite sebi zadovoljstvo ribolova mahačem, ako ne na Ribniku, obavezno na nekoj sličnoj reci. Ima takvih voda i reka i kod nas, ali Ribnik je samo jedan. To je reka za sva vremena. Ribnik je nešto posebno. Možda mu samo Pliva može konkurisati po lepoti. Pecanje na Ribniku nema cenu, mada je dosta skupo, posebno za nas inostrane goste.
A na Ribniku se stalno nešto radi i FF turizam napreduje svakim danom sve više i više. Napravljen je Revir koji čini cela reka otvoren je 04. marta 2006. Novi vlasnik je dobio Koncesiju nad celom rekom. To je LTG Company iz Banja Luke, odlukom Ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dr Gorana Perkovića. Ljudi iz kompanije su preduzeli niz mera i svima pokazali kako treba promovisati ribolovački revir i privući sportske ribolovce.
Mušičarski revir Ribnik je od sada cela reka Ribnik do ušća u Sanu. Voda je bogata ribom. Tu žive obe vrste pastrmki (potočna i ona kalifornijska) i lepotan lipljan, kao dominantne vrste, poneka mladica, koja je došla iz Sane, i naravno peš i gagica. Dno reke i obale su bogate larvama, nimfama i insektima, koji borave u retkoj travi. Da bi voda bila još atraktivnija kao i pecanje u njoj, pred otvor revira su bile ubačene ribnjačke potočne pastrmke, oko 4000 komada u veličini od 500 do 1500 grama, a kasnije podosta lipljana.
Voda Ribnika je čista i hladna. Ribnik je dug oko 5 km i ima solidnu količinu vode i protok. Korito je široko od 15 do 30 metara, a dubina je od desetak cm do preko 3m u nekim virovima, što zavisi od visine vode. Tamo gde je voda brža po pravilu treba tražiti pastrmke, a na sporijoj vodi lipljane, mada to nije pravilo. Riblji fond je takav da lipljena ima oko 50%, potočne pastrmke oko 40%, a ostatak je kalifornijska pastrmka i ostale ribe. Raspored nije isti celom dužinom i u nekim delovima dominira jedna vrsta u odnosu na drugu.
Stari revir je ipak najbogatiji lipljanom. Kalifornijska pastrmka je jedina dozvoljena za izlov i dnevno se može poneti 5 kom preko 25 cm dužine.
Klima u Ribniku je dobra i blaga. Retko pada kiša, a voda se retko muti i ima velik vodostaj. Imali smo sreću da je vodostaj kada smo mi bili bio idealan. Na obalama Ribnika su nikli prelepi objekti za smeštaj gostiju iz inostranstva s dubljim džepom, a i za nas sitnu raju ima smeštaja i mesta u domaćoj ponudi i kućama. Ljudi su izuzetno prijatni i gostoljubivi. Na vodi vladaju strogi režimi i lovi se muhama na udicama bez kontrakuke. U reviru se nalaze četiri čuvara koji su vodu i ribu u njoj sačuvali od pohare. Do sada je od marta, kada je revir otvoren izdato preko hiljadu dozvola, što dnevnih, trodnevnih, tromesečnih ili godišnjih. Impresivno. Sezona je do kraja godine.
Bistro i vidimo se tamo, na Ribniku.