Uz otvaranje ribarske sezone 2007 – Strugač hit sezone

Sportski ribolovci polagano, i ne bez izvjesnog zadovoljstva, sve se više okreću ekologiji. Ako se taj obrt desi, nema sumnje, to se vidjelo i prilikom otvaranja ovogodišnje ribolovne sezone, postaće jedna od najmasovnijih ekoloških organizacija u ovom dijelu Evrope…
Da li smišljeno ili spontano, imamo utisak, Ribarsko društvo lagano se okreće ekologiji. Sve manje je važan ulov a sve više stanje rijeke, stanje tzv. ribljeg fonda, i kvalitet boravka na vodi.
Dan kada se uhvati i dosta ribe, a sve prođe bez šale, mnogi više ne zovu uspješnim…
Mikija Čučkovića, predsjednika Društva, našli smo u
novoizgrađenoj ribarskoj kućici…
– Riba je jutros radila do izlaska sunca. Poslije je pala voda. Ipak, ulov je dobar…
Ribe ima?
– Ima. Poribljavanje je obavljeno krajem ljeta prošle i u februaru ove godine, i to sve kalifornijskom pastrmkom. Ovdje, u Lastvi, ima pastrmke, ima strugača, a ima i nešto šarana u zalivu kraj silosa. Kad bi voda bila stabilna u vrijeme mrijesta, vjerovatno bi se šaran ovdje obilno izmrijestio.
Da li ribe ima toliko da turiste možete pozvati u Lastvu u ribolov?
– Možemo, ribe ima. Ima dosta strugača. Pravo čudo, komadi od kila?! Takvih nikad u Trebišnjici nije bilo.
Šta su u međuvremenu radili krivolovci?
– Krivolova uglavnom nema ovdje, u regionu lovočuvara Gorana Vukovića, okolo još uvijek ima, ali mnogo manje nego ranije. Nije ništa spektakularno, međutim mreže i dalje rade. Tokom zime riba se povukla u dubinu, mreže nisu mogle napraviti veliku štetu. Sad je opasno, sad treba otvoriti oči, jer riba prilazi kraju. Inače, i krivolovci su se promijenili. Kad ih opomenemo, oni odlaze, a prije trebalo se ubjeđivati, bilo je prijetnji silom, bilo je napada…

Za, stolom, dok se čeka čorba i miriše roštilj, teče priča o rijeci i jezeru…

Radovan Vučurević (1929), ribar od svoje sedme godine, ima mnogo toga da ispriča.

– Kad je god bilo otvaranje, a ja bio živ, došo sam. Jer sam uz vodu rođen, eno mi tamo kuće. Lani nijesam vadio dozvolu, jer sam imo umrijet. Ove godine, reko sam ženi da neću izlazit ali hoću pokvasit udicu. Inače, žena me jutros pitala kud ću, a ja kažem: ”Možda im treba punut u vatru da skuvaju čorbu, pa idem malo ranije”.

Radovan pamti i stara dobra vremena…

– Kad se brana zatvorila, kad se punilo jezero užasne sam ugore fato. Imo sam čamac i živio sam na Ušću, u onoj velikoj zgradi. Jedna dan išo sam da ufatim kakvo drvo na vodi, kad na vrbi sjaji se nešto ko najlon. Ja da dofatim veslom, a onaj najlon skoči i pobježe. Meni tada sinu da je ugor. Bio je Badnji dan. Ugori putuju niz vodu. Kad su došli za branu, nekako su prošli kroz rešetku. Svakoj je pastrmki i ugoru za vratom bilo modro. Tada sam šićario četiri ugora. Donio ih kući i pokojni Mihajlo Šegrt se začudio. Pitam ga kako se ugor sprema. Ispričo mi je i pomogo da ga oderem smokovim listom. Ovo dalje znam da mi nećeš vjerovat. Mećemo u tavu, a ona ugorova ”zvona” živa. On se bio umelunio, ali ”zvona” živa. Toliku on moć ima u zadnjoj kičmi…

Dok su ”ekolozi” pričali, drugi su još bili na ”radnim mjestima”. Čuli smo da je Pero Kolak ulovio najveću pastrmku, da ima nekoliko kila.

Ipak, opet smo se vratili priči o vidrama i drugim vrstama koje su ugrožene na našim vodama.

Dana Marić sjeća se vremena kad se njen brat suočio sa vidrom. Ostala je fotografija iz tog doba, ali priče se ponavljaju.
Naravno, i one u kojima je vidre sve manje, a upitnika sve više.

Nešo Gurović:
EKOLOŠKE TEME

– Vidru sam video prošlog ljeta u avgustu. Jedna je bila ispod, na temeljnom dijelu male brane. Tu u blizini je jedna pećina. Tu se najvjerovatnije leže i razmnožava. Vidimo je samo kad izađe, ali to se desi brzo, jer se ona poplaši i bježi u vodu ili u pećinu. Ulazi i izlazi i noću.

– Naš kolega Bodiroga jednom je vidru zakačio na malu pastrmku. Prekinula mu je silk i odnijela sve.

– Uočili smo tri ili četiri komada. Prilikom mjerenja u objektu, video sam dvije vidre iznad male brane. Mislim da su bile iz onog istog legla.

– Vidru smo vidjeli i na lokaciji od Gudeljskog zaliva prema Vrelu Oku. Na liticama, dok smo lovili ribu, vidjeli smo dvije.

Goran Vuković:
MANJE KRIVOLOVA

– Manje je krivolova, ali desi se ponešto što nije ranije. Imao sam jedan fizički napad, pravu tuču. Pošli smo u obilazak jezera u deset uveče. Čovjek o kome govorim stvorio se iznenada iza nas. Bio je u kolima. Nasrtao je na naš kombi. Naravno, pijan. Posljednje što sam želio bio je fizički obračun, ali i to je nekad neizbježno.

– Od brane do brane još ima krivolova, ali dosta je i smanjen. Još ima mreža, štapom se ne može naoraviti krivolov. Dinamita na sreću nema. Nema ni bombe. Ali ima struje.

– Nedavno jedan čovjek mrežom pregradio Sušicu i ulovio 200 kila ribe. Zašto, pitam ga, a on kaže treba mu kilo za lijeka. Pitam ga šta će se onih 199 kila? Ne zna da odgovori… Eto, i toga ima.

– Sad svi pričaju o vidri. Ja sam je najviše viđao ispod Kuka, kod česme. Tu su, za sada, dvije-tri. Mogu se vidjeti predveče, kad radi jedna turbine. Tada, se igraju na vodi. Ima je i u Sušici, i to već stotinjak metar od ušća. Tu ulazi i velika količina ribe. Zato je i vidra tu.

– Sve ovo što pričam je lako, ali, ako ne uradimo nešto protiv kormorana, istrijebiće nam ribu u jezeru. Kao što je nastradalo Zvorničko, moglo bi nastradati i Lastvansko jezero. Mnogo ih ima, mnogo ih se okotilo,

– Mladicu, koja je ubačena prije nekoliko godina, možeš da vidiš jer pravi veliki klobuk na vodi. Vidjeli smo je kad je digla malo pile galeba. Gledali su je i ljudi sa DGS. Za sada, niko je nije ulovio. Bar koliko ja znam.
Te.O. – www.glastb.com