EFFA MITING U RIBNIKU 2007.

Šta je EFFA? Ko su instruktori EFFA?

Zvanicni_plakat_EFFA.jpg Dobrodoslica.jpgEvropska Fly Fishing Federacija (EFFA) je osnovana polovinom 2006. godine kao naslednik FFF Europe. Do skora je ona bila poslovnica Američke Fly Fishing federacije od samog svog nastanka 1996. godine. Potrebe mušičara iz Evrope zbog negovanja posebnih stilova i tehnika utemeljenih u Evropi, te tradiciji mušičarenja na raznim potocima, rekama, jezerima i morima, bilo je neophodno stvoriti samostalnu organizaciju sa evropskim pečatom. Ona je za osnovni cilj postavila popularizaciju mušičarenja, te stvaranje instruktora i mastera fly fising-a (FF) po svojim, Evropskim standardima, koji su daleko strožiji od američkih. Tokom polaganja ispita za instruktora na godišnjem mitingu EFFA “Ribnik 2007.” od 18.-20. maja 2007 mogli su se svi uveriti koji su tamo bili, a posebno kandidati koji su polagali da EFFA, kao organizacija, pokazuje svu svoju ozbiljnost u ispitivanju budućih instruktora. Trojica kandidata Rudi (Švajcarska), Patrik (Švedska) i “naš” Aleksandar-Aco Đukić su skupili hrabrost, dali po 100 eura i pristupili polaganju ispita. Ispit je baš zahtevan, te nije ni čudo da je do sada u celoj Evropi položilo njih samo 72 basic instruktora i 18 mastera FF. Sa prostora EX YU do sada su položili
Aleksandar Ivanović (Crna Gora), živi i radi u Beogradu i Ivan Dragojlović, živi i radi u Beogradu (niko iz Slovenije, Hrvatske i BiH, koji imaju veću tradiciju u FF od nas u Srbiji).

Pokazna vežba raznih tehnika mušičarenja (Work shop)

Prvi dan je bio određen za pokaznu vežbu raznih tehnika mušičarenja (Work shop). Glavni protagonisti su trebali biti instruktori i masteri pristigli iz Evrope na samit. Ivan Dragojlović je trebao raditi s mladima, ali se nijedno dete nije pojavilo, što je propust organizatora.  Kasnije je Ivan pomagao kandidatima koji su se spremali za ispit i pokazivao svima, koje je interesovalo, kako se zabacivanja strune izvodi na velike daljine, kako se cela struna drži u vazduhu i o samim tehnikama zabacivanja. Vezivanje i pravljenje muha nije ni održano, jer treći  iz grupe EFFA Mastera, Holanđanin Hans Weilenmann, nije došao, što je mnoge rastužilo.

“Moja ekipa” je na Ribnik, na sam dan otvaranja velikog EFFA mitinga, stigla već uobičajenom maršrutom, relativno rano oko devet sati. Malo nas je demoralisalo hladno i kišovito jutro, ali su meteorolozi najavljivali lep dan. Pozdravljanje s prijateljima, koje nismo videli od otvaranja, je bilo srdačno. Vreme baš brzo prolazi. Doručak u restoranu AQUA, na brzinu, i pravac na mesto gde je postavljen “bazen” i teren za kasting, te šator sa stolovima za odmor i jelo. Dočekuje nas Goran Vuković, daje akreditacije i sav ushićen, kaže da je sve spremno. On je “glavni krivac” što se sve ovo dešava baš na Ribniku u BiH. Stigli smo kada je Günter Feuerstein (EFFA Master), već prikazivao tehniku mušičarenja dvoručnim štapom.  Austrijanac sa švajcarskim pasošem. Elokventan, kao pravi instruktor je, sa dosta šarma i na engleskom jeziku sa nemačkim naglaskom, objašnjavao tehniku zabačaja. Ta tehnika se kod nas ne primenjuje često, a zove se “underhand fly casting”. Tvorac je Šveđanin Göran Andersson. Dok je Ginter pokazivao svi smo zadivljeni, gledali i mislili da je to što radi veoma lako. Zabacivao je štapom od 3.60 m strunu (na kojoj je na prvih 12m bila privezana struna SH-shoting head), tako skladno i lako da je to izgledalo nestvarno. Menjao je pravce kretanja strune, ali uvek odmereno i sa taktom. Čak je zabacivo i prema nama, pa su se neki iz publike malo uplašili, ali straha nije trebalo da bude. Majstor je majstorski mahao i vladao štapom i strunom. Posle je do sitnih detalja odgovarao na pitanja prisutnih, te sve to pokazao. Nakon njega su se neki mušičari iz publike usudili probati dvoručni štap, ali to ni blizu nije bilo lepo, kao kada je to radio Günter. Ado, Davor, Ivan D., Borislav i Sabahudin su probali mahati i imali su različito mišljenje. Najviše ju je hvalio Davor Rujević iz Prijedora, veliki fan te tehnike.
Iza njega je na teren izašao Klaudio Balasaone (Claudio Balassone) sa kožnim šeširom na glavi. Više je priličio nekom vesternu, ali kada je počeo baratati svojim štapićem i strunom AFTM-a #1 svi smo bili zadivljeni. Prezentovao je Italijansku školu i posebno TLT tehniku (Technica di Lancio Totale). Tehnika nastala na severu Italije, kao potreba da se mušičari na nepristupačnijim rekama čije su obale obrasle žbunjem i drvećem. Kretanje je moguće samo vodom. Kraći štapovi do 7 stopa i mušičarske strune klase #1 ili #2. Specifičnost tehnike je u tome što ne postoji zaustavljanje u prednjem i zadnjem zabačaju, već se u zabačaj ulazi odmah čime se postiže ubrzan let strune. Bacanje se izvodi sa strane i muha se podbacuje pod žbunje. Mušičarenjem na potocima i manjim rekama ova tehnika je jedini način da se dođe do ribe. Efikasnost tehnike uz korišćenje uzvodnih zabačaja, pokazao je Balassone kasnije u praktičnom ribolovu. Publiku je impresionirao simulacijom kedisa koji “tupka” po vodi polažući jaja, a ispraćen je pravim ovacijama kada je oko svog prijatelja omotao strunu u pravom zabačaju. Pravi šoumen i sa svojih 60 godina dosta vitalan. Drugi deo dana je bio rezervisan za instruktora dr. Aleksandra Ivanovića i neke napredne tehnike bacanja strune. Dobro raspoloženi Aca, plesao je sa strunom u vazduhu i na terenu i “bazenu” je pokazivao šta se sve sa srtunom može uraditi. Bilo je zapanjujuće. Posebno su Rudi, Patrik i Aco bili uporni jer je sutradan trebalo izaći pred komisiju, dok smo mi ostali odustali,. Mahali bi i do ponoći da ih Blaf, po mraku, nije “oterao” sa piste rečima: “-Prekinite, dosadni ste više!”
A u publici sve sami majstori mušičarenje, reprezentativci svojih zemalja i provereni vodiči, te brojni gosti iz Italije, Švedske i zemalja EX YU. Milina ih je bilo gledati kako pomno prate dešavanja i “uče”. Majstore na delu su pozdravljali aplauzima, što su i zaslužili. Od medija bili su tu prepoznatljivi Joca Simonović sa svojom kamerom na stativu i Blaf, Damir ispred Bistro BiH i moja malenkost, kao jedini novinari. Od stranaca bila je jedna ekipa iz Italije. Pored gore navedenih bio je prisutan i najmlađi EFFA instruktor u Evropi, mlađani, Šveđanin Lars Munk Lauritzen, koji mi je dao interviu. Njega ćemo objaviti u jednom od narednih javljanja. On je na Ribniku bio na mušičarenju s prijateljima iz Švedske. Jedan od njih je bio i kandidat za polaganje Patrik (koga su nagovorili da polaže ispit Goran Vuković, Jan Janković i Milan Kuprešanin).

Polaganje ispita

Dan je osvanuo izvanredan, bez vetra, sunčan. Rano, već od 09.00 počelo je polaganje ispita za zvanje EFFA instruktora i zvanje Mastera. Pošto se treći EFFA Master, Holanđanin Hans Weilenmann nije pojavio, otkazan je ispit za zvanje mastera i polaganja jedinog prijavljenog kandidata. Italijan, postojeći EFFA instruktor, je ostao uskraćen za polaganje ispita. Nama je bilo isto teško, jer je čovek čuda činio sa štapom i strunom na livadi. Single houl, double houl, te ostale tehnike zabačaja je izvodio kao od šale. Šteta što nakon puno puno treninga (oko 6 meseci) nije bio u prilici da polaže.
Nakon merenja dužine strune svakog kandidata i dogovora sa komisijom sva trojica kandidata za zvanje EFFA instruktora, su pristupili polaganju. Prvi je nastupio kandidat iz Švedske, Patrik i ispunio sve zahteve na travi. Podići i iz tri puta zabaciti 20 m samo rukom u kojoj se drži štap i 21 m bekhend sa double haul-om  Rudi iz Švajcarske prošao je relativno lako, iako je imao tremu koja ga je sputavala. Kada smo ga juče gledali sve je besprekorno izvodio, kada komisija nije gledala. Na distanci od 27 m double haul-om nije uspeo iz tri puta dobaciti muhu do te daljine. Ostao je u “igri”, jer se kandidatu pruža još jedna šansa, (Gentlemen’s Agreement), ako prođe sve ostale discipline na vodenim zabačajima i u teoretskom delu ispita.

Pročitajte i:   Kad hoće - hoće...

Patrik__Svedska__polaze_ispit_na_bazenu.jpgKlaudio_Balasone_i_Ginter_Forestajn.jpgKlaudio_Balasone_i_Aleksandar_Ivanovic.jpgGinter_Forstajn_prilikom_denonstracije_rada_dvorucnim_stapom.jpg
Clanovi_komisije_Klaudio__Ivan_i_Lars_prate_ispit.jpg
Aco__BiH__polaze_ispit_prakticni_deo.jpgBorislav__Ado_i_Davor_probaju_dvorucni_stap.jpg

Prevelika trema i nedovoljno spremljeni Aca Đukić su jedinog prijavljenog kandidata sa ovih prostora (iz BiH) brzo udaljili od laskavog priznanja EFFA instruktora i mogućnosti da nastavi polaganje. Čak ni bodrenje publike nije pomoglo. Aco ni jednu disciplinu u prvom delu, na travi, nije prošao, mada mu je malo vetar smetao. Greške su bile uočljive, tako da nije ni izlazio na “bazen”. Svi koji su bili prisutni su imali prilike da vide koliko je ispit za EFFA instruktora ozbiljan i zahtevan. Ovome se mora  pristupiti krajnje ozbiljno i iz punog treninga. Ispit su kandidati polagali na engleskom.

Teren_na_kom_se_polagao_ispit_pored_Ribnika.jpgPublika_prati_Patrikovo_objasnjavanje.jpgEFFA_je_postala_bogatija_za_jos_jednog_instruktora_Patrik_Vetergren.jpgOdmor_je_prijao_ispod_satora.jpgMediji_su_pratili_EFFA_miting_Damir__Sena_i_Joca.jpg

Rudi je brzo otpao na “bazenu” gde se izvode vodeni zabačaji, a Patrik je ispunjavao redom sve zadatke postavljene pred njega (Roll cast 15 m, bekhend roll 12 m, switch cast 18 m u forhend stranu i 15 m u bekhend, podizanje 15 m kanapa uz minimalno talasanje vode u bazenu i prezentacija muve na isti način, kao i demonstracija držanja 20 m kanapa u vazduhu uz pravilan loop i na kraju prezentacija muve u metu-krug prečnika 1m na distancama 6, 10 i 14 m uz 4 lažna zabačaja su elementi koje budući instruktor mora da uradi bez greške).
Patrik_je_najvise_pokazao_i_jedini_polozio_tezak_ispit_i_postao_novi_EFFA_basic_instruktor.jpgKada je sve to položio prešlo se na teoretski deo ispita. Objašnjavao je svaku tehniku zabačaja na razdel i do perfekcije tačno. Ispitivanje Patrika je proteklo dobrih sat vremene, ali je on spremno odgovarao na sva pitanja. Često smo mu aplaudirali na otvorenoj sceni, a on zadovoljan sobom, sada potpuno bez treme, je sigurno odgovarao. Kada je Ginter objavio da je komisija u sastavu Ginter F., Klaudio B., Alex I. i Ivan D. veoma zadovoljna odgovorima i da je Patrik položio ispit svi su bili zadovoljni. Jedino su naš Aco i Rudi bili tužni, jer ovaj put nisu uspeli. Šteta. Biće prilike i drugi put, negde na nekom drugom mestu, možda opet na Ribniku. Ko zna?

Pročitajte i:   Sretan Badnjak i Božić - Hristos se rodi!

Mušičarenje je pecanje riba, a ne zabacivanje strune

Jedino_dete_koje_je_bilo_na_ispitu__mali_Tepic_Boris_9_god__iz_Ribnika.jpgTreći dan je bio rezervisan za slobodno mušičarenje, ribolov i druženje, te razmenu iskustava. Zajedničku večeru završio je lepim rečima, ovog puta u ulozi domaćina, Aleksandar Ivanović uz burne aplauze svih prisutnih. Bilo je predivno gledati te ljude, sasvim obične, a tako velike, kako prizemno pričaju, kako se raduju ulovima riba, mada imaju toliko iskustva. Izmamili su ponekog lipljana i pastrmku tu pred publikom i svaki put uz buran aplauz. Mišljenje ovdašnjih majstora je da je jedno zabacivanje strune, a drugo ribolov muhom. Šteta što nije bilo više ljudi iz branše da isprate ovaj događaj, koji je istorijski za BiH i jedan od najvažnijih u poslednjih 10 godina kako je rat stao na ovim prostorima. Ostaje žal što nije bilo dece pa je pojava malog Tepić Borisa, učenika trećeg razreda o.š. “Desanka Maksimović” u Ribniku, koji je s ocem LJubom došao da gleda polaganje ispita svetao primer. Mali je zadnje tri godine u FF i već ima ulovljenog jednog lipljana i nekoliko pastrmki. Budućnost je na njemu i ostalim klincima.

Ivan_sa_lepim_lipljenom.jpgPotocara_na_nimfu_u_kasno_popodne.jpgSabahudin_sa_kapitalcem_od_48cm_koji_ga_je_dobro_zamorio.jpgLipljen_se_polakomio_na_muhu.jpgIvan_Korhner_sa_lepoticom_od_48cm.jpg
Potocara_ulovljena_na_vidjeno.jpgTaj_dan_je_lipljen_lepo_uzimao_muhe.jpgNakon_slikanja_je_pusten_nazad_.jpgDivna_potocara_od_45cm.jpgGrbavi_lipljen_od_43cm.jpg

Mi smo ostali i sutradan i lepo lovili. Bilo je i kapitalnih ulova i lipljana i pastrmki u rangu 50cm. Šteta što vreme u Ribniku brzo teče te povratak u stvarnost brzo dođe. Pozdrav s prijateljima, i obećanje do skorog viđenja, će nas opet doneti toj prelepoj vodi punoj riba. Ljudi koje smo sretali su bili srećni i zadovoljni, ni nalik onima koje srećemo u sivilu svakodnevice. Četiri dana niko nije spomenuo politiku, ni televiziju, ni krizu ni težak život. Pričalo se samo o muhama i ribama. Svima koji smo tih dana bili u Ribniku je to bila omiljena tema, iako je nepoznavanje jezika bila, u početku, barijera. Pričali smo i sa Italijanima i Šveđanima, s Nemcima i austrijancima kao da se dugo znamo. Svi su bili zadovoljni provodom u Ribniku i rekli su da nam zavide na tako divnoj vodi i ribama u njoj. Obećali su da će opet doći.

IVAN KORHNER

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.