Da sačuvamo od zaborava – Рибарске анегдоте
Младен Живојиновић, Сарајево
Ранијих година, док je у Дрини било више младица, неколико сарајевских рибара били су стални гости на њој. Сваки од њих имао је свог носача који му је ствари носио. Међу најпопуларније рибаре убрајани су тада Миливоје Штамбук и Ивица Лисац, људи који су се прославили са својим, често пута и пресланим, шалама. И њих двојица као и други имали cу у Горажду своје носаче.
Једне суботе стигли су заjедно у Горажде и сваки одмах потржи свог носача. Лисац свога убрзо нађе, али Штамбуковог нигдје није било. Зато замоли Лисца да му уступи свог носача, пошто he он, Лисац, поћи у лов нешто касније, па си за то вријеме може наћи другог човјека, нашто Лисац без даљњег пристаде.
Штамбук је и тада, као и данас, кад год је нервозан, климао главом, a то je климање било много чешће и јаче ако се разљути. Знајући за то, Лисац се одлучи да му за тај дан приреди једну грдну подвалу. Зато, прије него Штамбук пође у лов, зовну он носача на страну па му рече:
— Пази, овај господин је јако фин човјек, добро he ти платити, само се причувај јер он има неке наступе и када почне климати главом, немој да си близу њега, јер је онда опасан и хоће и убити. Чим престане климати, онда јe безопасан и не треба да га се бојиш.
Сутра у јутро Штамбук са носачем крену низ Дрину и поче ловити младицу. У неко доба, полети му једна младица за рибићем, али он тако неспретно потеже себи, да је мјесто младице закачио зa један пањ и откинуо рибића. Љут, почне псовати и страховито трести главом.
Видјевши то носач, одмакне се од њега педесетак корака и одатле га је посматрао, чекајући када ће Штамбука проћи тај »наступ«. Како су у руксаку, којег је носач носио, били резервни рибићи, то га Штамбук позва да приђе ближе и донесе руксак.
— “Понеси тај руксак овамо”, повиче Штамбук на носача љутито.
— “Шта кажеш!?” “Кога ћу ја да бијем?”, падао је Штамбук све више у ватру и све јаче тресућ главом.
— “Нека, ја волим више овако, да сам од тебе даље, док те то твоје дрмање не прође”, одговори носач све више се измичући пред Штамбуком, који је пошао пут њега.
— “Ама стани јеси ли ти полудио”, поче очајнички Штамбук да дозива носача, али је овај све више одмицао.
— “Нисам богме ја, већ ти”, одговори мy овај и настаде трка која се продужи све до Горажда.
Тек у Горажду, међу свијетом, момак се окуражи и сачека несретног Штамбука. Ту се је све разјаснило, али Лисац, са којим се Штамбук хтјео одмах обрачунати није више био у Горажду. Он је мирно ловио узводно, веселећи се да је подвалиo Штамбуку, томе препредењаку, који јe знао сваког рибара насамарити.