Da sačuvamo od zaborava – Пред наше јубипарно прољеће

Савез спортских риболоваца Босне и Херцеговине (1946 — 1971) већ 25 година oкупља у својим редовима љубитеље риболова, људе разних звања и занимања, па их преко наших удружења и заједница брижно води и помаже да би сигурним путем дошли до данашшег славља — до нашег овогодишњег јубиларног прољећа.Данас у нашој великој спортској породрици — Савезу спортских риболоваца Босне и Херцеговине сложно живи и ради преко 14.000 чланова.Ако се осврнемо на прошлост, видјећемо да је ова наша спортска породица имала и своје даље и ближе претке, ако не баш родитеље, a оно бар учитеље и васпитаче, између којих је тешко издвојити појединце. Многи су од тих давно помрли, a многи су и заборављени, али у овој прилици покушајмо освјежити дужна сјећања на њих.Ево неколико имена тих људи из заборава (1906 —1918), који данас нису живи, али су се више од својих савременика истакли као
први поборници нашег омиљеног спорта: Едуард Данда, Виктор Лангер, Јулиус Унгар, Леополд Добровић, Ристо Самоуковић, Ацо Јефтановић, Александар Ружић (Розенберг), Фрањо Сирови. Сви су се они заправо, у ходу историје, нашли на нашим водама и са нашим људима под »Б и c т р о« почели крчити пут риболову као спорту. Невјероватно, колико је у њиховом раду било добрих жеља, да се међу људима одређених занимања (жељезничарима и типографима) створи смисао и учврсти свијест o потреби такве спортске риболовне организације, која ће временом одлучно стати на пут примитивној традицији. На другој од њих, нама ближој, степеници (1918 — 1941) стоје имена: Бранко Жегапац, Др. Игњат Флудерник, Мане Крнић, Др. Владтшир Андрић, браћа Милош и Инг. Душан Једличка, Ћоко Мазалић, Карло Фриш, a поред њих и вриједни људи од науке и пера: Др. Ђорђе Протић, Здравко Талер, Рудолф Заплата и Вејсил Ћурчић, који су дали своје прилоге науци, a неки од њих посебно допринијели и популаризацији риболовног спорта у нашим крајевима.Ову другу ширу степеницу заузимали су људи чврсте воље, али због недостатка материјалних средстава и тадашње нездраве политике нису могли на стваралачком пољу дати ни већих ни виднијих резултата. Спортска ор ганизација њиховог времена упорно је дјеловала преко матичног Друштва спортских ри боловаца у Сарајеву, његових подружница и повјереника, и тако учинила снажан продор налазећи своју животну снагу на великом дијелу подручја Босне и Херцеговине. Али до данас је у животу остао врло мали број ових ветерана са друге степенице.На трећој степеници стоји наш послијератни период (1946 — 1971) у коме спортски риболов више није ни монопол ни привилегија појединаца. Он је постао нужна потреба свих радних људи. Постао је масовна организација у којој сви наши људи, који то желе, могу у спортском риболову наћи не само свој одмор него и праву рекреацију.Брза индустријализација и c њом повезани нови ритам живота, чије негативне стране савремени човјек најбоље компензира боравком у природи и спортом, учинили су, да је спортски риболов код нас добио свој нови смисао и своју праву садржину.На многим теренским обиласцима, састанцима, савјетовашима и договорима данас се отклањају разне препреке и рјешавају многа питања ради успјешнијег развоја спортског риболова и риболовног туризма.На широком хидрографском подручју naшe републике у циљу унапређења и заштите рибљег фонда као друштвене својине, којом као корисници управљају спортско риболовне организације, подигнута су бројна мрестилишта a из године у годину успјешно се врше планска порибљавања текућих вода, планинских језера и великих водених акумулација — претежно уз стручну помоћ научних радника Биолошког института Универзитета у Сарајеву.На принципу добровољности, у удружењима са јачом спортском гградицијом, изграђени су и рибарски домови, који су постали снажна жаришта нашег друштвеног рада.На тако широком, али садржајном и плодоносном раду међу спортским риболовцима видна мјеста у руковођењу заузели су: Владо Шегрт, Шефкет Маглајлић, инг. Љубо Божић, Душан Шакота, Никола Цвијетић, Слободан Кезуновић, Ратко Јовичић, Звонко Будимски, као и покојни: Богдан Јовановић и Сафет Филиповић. Поред њих ваља поменути и ветеране: Оскара Степанека, Леополда Ридла и Марка Јовичића, као и цио низ других заслужних чланова, чија су имена под »Бистро« многим словима већ уписана у аналима »Рибарског листа« и наше спортске организације.
Веселин Косорић