Da sačuvamo od zaborava – Ribarski list iz 1971. godine

ОРГАН САВЕЗА СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Година XLVI Сарајево, јануар-фебруар 1971.године Број 1
U ovoj blistavoj godini jubilarnog slavlja, naši sportski ribolovci idu u susret proslavama:
25-godišnjice obnove Saveza sportskih ribolovaca u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini (1946—1971),
45-godišnjice svoga »Ribarskog lista« (1926—1971) i
65-godišnjice društvene sportsko-ribolovne organizacije u Bosni i Hercegovini (1906—1971).
Ovo je saopšteno 13. februara 1971. godine na sjednici Upravnog odbora Saveza sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine, koji se prihvatio organizovanja dvodnevnih svečanosti, kao javne manifestacije ne samo Saveza, nego i svih većih Udruženja, koja imaju dužu sportsku tradiciju.U okviru ovih proslava, koje će trajati dva dana u Bileći, Savez sportskih ribolovaca će prirediti i svečanu sjednicu Upravnog odbora, na kojoj će uzeti učešća ne samo svi takmičari — učesnici XVI Republičkog takmičenja (26. i 27. juna) na Bilećkom jezeru, nego i brojni delegati iz skoro svih naših udruženja i ostalih članica Saveza, kao i posebno pozvani
najstariji veterani našeg ribolovnog sporta u Republici.
Detaljni program za ovu proslavu pripremio je inicijativni odbor, koji je imenovan na sjednici Saveza od 13. februara o. g.
Pod predsjedništvom Peke Vujovića, predsjednika Skupštine opštine u Bileći održana je posebna sjednica Komisije za usklađivanje aktivnosti u oblasti turizma opštine, na kojoj su prisustvovali i predstavnici radnih kolektiva, društveno-političkih organizacija i Zajednice udruženja sportskih ribolovaca »Trebišnjica«. Tom prilikom razmatrana je i odluka SSRBiH o održavanju jubilarnih proslava kao i Republičkog prvenstva BiH u sportsko-ribolovnim takmičenjima na Bilećkom jezeru, jednoj od najvećih, a izuzetno ribom bogatih, vodenih akumulacija.
Prihvaćen je predlog SSRBiH i usvojeni zaključci oko priprema ove velike manifestacije, čiji će domaćin biti Bileća. Na ovoj sjednici imenovan je i počasni odbor za proslavu i takmičenje, u koji su ušli istaknuti javni, politički i privredni radnici Bileće, Nikšića i Trebinja.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

ОРГАН САВЕЗА СПОРТСКИХ РИБОЛОВАЦА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
Година XLVI Сарајево, мај – јуни 1971. године Број 3
Jubilarna proslava sportskih ribolovaca BiH 19O6. -1971.

Bileća, koja je prema istorijskim podacima nikla i razvijala se još u srednjem vijeku, kao ljudsko naselje na putu iz Dubrovnika za Rašku, sa svojom današnjom hvale vrijednom gradskom fizionomijom stvorenom u poslijeratnoj obnovi i izgradnji, sa veličanstvenim spomenikom palim borcima NOB-e i revolucionarima u sred grada, sa čistim i izglednim gradskim ulicama i mirisnim zasadima rascvjetalih lipa — Bileća, kao ukras savremenog naselja podno kraške površi Bilećke Rudine sa zazelenjelim pojasima nekadašnje gole i puste gradske okoline, locirana u blizini doskorašnjeg izvora rijeke Trebišnjice, sadašnjeg jezera — grad, na čijem su područja vođene velike borbe sa neprijateljem u Drugom svjetskom ratu, otvorio je svoje domove i svoja gostoljubiva njedra da prihvati i primi brojne sportske ribolovce, njihove funkcionare i pozvane učesnike velike jubilarne proslave sa cijelog područja Bosne i Hercegovine.

U Bileći je pod pokroviteljstvom Predsjednika Izvršnog vijeća SRBiH Dragutina Kosovca održana 26. i 27. juna o. g. centralna proslava jubileja Saveza sportskih ribolovaca Bosne i Hercgovine, a u okviru te proslave održano je i XVI republičko prvenstvo u sportsko-ribolovnim takmičenjima. Bosanskohercegovački ribolovci okupili su se u Bileći u znaku tri slavlja, da proslave 65-godišnjicu postojanja svojih prvih organizacija, 45-godina izlaženja »Ribarskog lista« najstarijeg stručnog časopisa u našoj zemlji i 25-godišnjicu Saveza sportskih ribolovaca u poslijeratnom periodu.

Proslava je, praktično, već počela 26. juna u 15 časova otvaranjem takmičenja u šestoboju na igralištu »Hercegovac« u Bileći. Istoga dana predvečer, u kino sali JNA u Bileći, sa nekoliko prigodnih riječi otvorio je svečanu sjednicu Upravnog odbora Saveza predsjednik Zvonko Budimski

Obraćajući se prisutnim, on je na ovome svečanom skupu pozdravio pokrovitelja proslave u ličnosti njegovog izaslanika Asima Sarajlića, Radovana Papića člana Savjeta Federacije, Pavla Jovićevića predsjednika Sportsko ribolovnog Saveza Jugoslavije, Peku Vujovića predsjednika Skupštine opština Bi leća, prisutne predstavnike republičkih i pokrajinskih Saveza Crne Gore i Kosova, prisutne veterane — najstarije sportske ribolovce naše organizacije iz 1926. godine i ranije, predstavnike naših Udruženja iz 1946. godine, predstavnike društveno-političkih i radnih organizacija regiona Blieća—Trebinje, predstavnike Udruženja učesnike u takmičenju, kao i ostale goste i prisutne građane. Zatim je predsjedavajući Rade Papić podpredsjednik Saveza prema utvrđenom programu dao riječ Zvonki Budimskom, koji je u svome referatu prikazao cjelokupan razvoj organizacije sportskih ribolovaca u Bosni i Hercegovini od 1906. do 1971. godine.

Iza toga dobio je riječ glavni urednik »Ribarskog lista« Veselin Kosorić, koji je u svome referatu ukazao na značaj i ulogu ovoga lista i kao stručnog časopisa i kao organa Saveza sportskih ribolovaca kroz minule 4 i 1/2 decenije. (Oba referata objavljujemo posebno u ovom broju lista)

Prema utvrđenom programu na ovoj svečanoj sjednici uzeo je riječ i sekretar Saveza Ahmet Gačo saopštavajući, da je na sjednici Upravnog odbora Saveza sportskih ribolovaca BiH održanoj 25. juna 1971. godine u Bileći odlučeno, da se povodom ovoga trostrukog jubileja i istorijskog slavlja u znak priznanja i zahvalnosti dodijele pojedinim licima. Udruženjima i Savezima spomen plakete sa diplomom, te zlatne značke i pismene zahvalnice (koje u ovome broju lista posebno objavljujemo).

Pošto su izvršena uručivanja plaketa, diploma, znački i zahvalnica predsjedavajući je dao riječ predsjedniku Sportsko ribolovnog Saveza Jugoslavije Pavlu Jovićeviću, koji je u kraćem govoru istakao plodan rad i uspješno djelovanje Saveza BiH, pa je u znak toga priznanja ispred SRS Jugoslavije predao predsjedniku našeg Saveza zastavicu sa diplomom za zasluge.

Iza toga je predsjednik Zajednice »Trebišnjica« Šerif Redžepagić sa nekoliko biranih riječi i toplih želja predao umjetničke slike (motiv-izvor Trebišnjiice) zaslužnim članovima Pavlu Jovićeviću, Oskaru Stepaneku, Milanu Vinterhalteru i Zvonki Budimskom.

Sa ovog svečanog skupa upućeno je i pismo Predsjedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu, koje je uz burne ovacije pročitao Danilo Sikimić, a koje glasi:

–Predsjedniku Republike Josipu Brozu Titu, Beograd

Prosolavljajući 65-godišnjicu svog postojanja, 25-godišnjicu aktivnog rada u socijalističkoj Jugoslaviji i 45-godišnjicu izlaženja »Ribarskog lista« okupili smo se u legendarnoj Bileći da sagledamo naš dosadašnji put i održimo sportsko ribolovno takmičenje na novostvorenim vodenim površinama hidroelektričnog sistema »Trebišnjiica«,

U ime četrnaest hiljada članova okupljenih u Savezu sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine Šaljemo Ti srdačne pozdrave sa naše svečane sjednice i obećajemo da ćemo kroz našu sportsku organizaciju razvijati socijalistički patriotizam i sportsku svijest držeći se principa koje si nam Ti već odavno postavio.Znamo da pripadaš našim redovima sportskih ribolovaca, ali znamo i to da pripadaš srcima svih naših građana. Zato Ti i kao sportski ribolovci i građani ove zemlje želimo dug život na sreću naše socijalističke Jugoslavije.

–Učesnici svečane sjednice Saveza sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine

Nakon toga je predsjedavajući Rade Perić zatvorio svečanu sjednicu, pa se prešlo na izvođenje kulturno umjetničkog programa. Njega su na opšte zadovoljstvo prisutniji uspješno izveli članovi gradskog hora i kvarteta iz Trebinja, pa je time ovaj dio svečanosti završen.

Istoga dana na večer Savez sportskih ribolovaca BiH priredio je za goste i predstavnike Udruženja večeru u hotelu »Trebišnjica«, koja je protekla u atmosferi svečanog raspoloženja.

Pošto su prema utvrđenom programu u okviru ove proslave u Bileći održana takmičenja sportskih ribolovaca u XVI republičkom prvenstvu u šestoboju i ulovu ribe na plovak u Bilećkom jezeru, to je dana 27. juna, nakon završenih takmičenja, izvršeno proglašavanje rezultata u hotelu »Trebišnjica«, u kome je za sve učesnike proslave Skupština opštine Bileća priredila i ručak.

Bileća, koja je u herojskim borbama i pobjedama nad neprijateljem dala velike žrtve za slobodu naših naroda dočekala je i ispratila brojne sportske ribolovce sa cijelog područja Bosne i Hercegovine kao svoje drage goste iskreno, srdačno i toplo. Svugdje je bilo svečano, bilo je to istorijsko slavlje koje treba da ostane duboko urezano u sjećanju svih učesnika, a posebno onih iz najmlađe generacije — pionira i omladinaca, da bi ga kroz dugi niz godina koje su pred njima nosili u srcima svojim, sjećali se Bileće i pominjali drage gostoljubive Bilećane.
V. K

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Поводом прославе 45-годишњице „Рибарског листа”

Наши спортски риболовци су c правом поносни, што у овој години јубиларног славља »Рибарски лист« као орган Савеза спортских риболоваца Bocнe и Херцеговине прославља своју 45-годишњицу.Bећ 4 и 1 /2 деценијe у њему се пропагира спортски риболов и третирају најактуелнија питања из те области, али ce c правом може рећи, да је наш »Рибарски лист« добио пуни смисао и прави свој значај послије ослобођења у новој социјалистичкој Југославији.Обавезани смо јубиларном прославом, да се морамо подсјетити на прве дане када је почетком 1926. године изашао из штампе први број нашега листа под насловом »Шпортски Рибар«. Он је упутио први позив свима читаоцима, да се удруже и пораде на заштити риболова и на спречавању дивљачког тамањења рибе. Одазивом брojних дописа тадашњем уредништву дат је јасан одновор, да ie менталитету примитивизма дошао краj и да треба отпочети отворену борбу ради увођења реда на водама и у разним правцима провести заштиту рибљег блага у њима.

И као што је тадашњи Главни одбор Средишњег друштва спортских риболоваца у Сарајеву чврсто преузео улогу менталног руководства цијеле cпортско-риболовне организације, тако је и “Рибарски лист” као његовo jавно гласило и огледало љеговог рада наишао на свесрдно одобравање и признање чланова, нарочито по тадашњим подружницама и повjереништвима, па и цијелој јавности.

Окупљајући вриједне сараднике наш лист брзо заузима прво мјесто међу листовима те врсте у земљи и дјелује у првом реду на подручту БиХ, a ускоро затим на цијелом подручју бивше Југославиjе. Међу његовим сарадницима тога вpeмена срећу се имена академика и пpoфесора унивеpзитета: Др Ервина Реслера, Др Синише Станкушића, Др Аугуста Мунде, Др Ђорђа Протића. Др В. Мршића, Др Тонке Шољана, Др Игњата Флудерника, проф. Јосипа Планчића и низ других високо вриjедних сарадника из свих краjева Југославиjе. По својоj садржини и значају грађе коју публикује »Рибарски лист« као илуствовани часопис и гласило спортских риболоваца БиХ, он постаје и послужбени орган Министарства пољопривпеде и вода, уз сталиу субвенцију од 20.000 дичара годишње. Његове се публикације преводе и на стране jезике, a пропагандни дио листа снaжно дјелује на развоj тадашњег иностраног риболовног туризма у нашој земљи.

“У томе његовом дjелoвању од којих 7 година 1926 — 1933 његов је главни и одговорни урeдник ЗДРАВКО ТАЈГЕР, под чијим је уредништвом и наш лист постигао високо успјешан и завидан успон.

Његов вриједни сљедбеник РУДОЛФ ЗАПЛАТА кроз даље 4 године (1933 — 1936) наставља рад као уредник »Рибарског лмста«. a иза њих утртим путем кpоз даљих 5 година (1937 — 1941) Марко ЈОВИЧИЋ.

У послиjератном пеpиоду »Рибарски лист« voдe МАРКО ЈОВИЧИЋ, ОСКАР CTЕФАHEK и МИРОН БАРАНАП. У задње пуне двиjе децениje, лист уређује посебно именoвани Редакциони одбoр.

У послијератном периоду рада и длеловања нашeгa листа дошло је до општих оpдена и пpизнања, када је једногласном одлуком Оснивачке скупштине Савеза удружења спортских риболоваца ФНРЈ од 31. маја 1952. годиие у Београду наш “Рибарски лист” (у 27-мој год. свога излажења) признат и пфоглашен као орган Савеза удружења сптортских риболоваца ФНРЈ c тим, да уједно продужава своје дјеловање као орган и власништво СУРБиХ-а. Ова околност представља без сумње и једно од највиших признања, које су могли дати сви Савези из наше земља и многи сарадници са разиих страна у току дугогодишње традиције нашега листа,Сваки лист, сваки стручни или забавни часопиc као и све повремене или сталне књижевне публикације поред свога назива и броjа, носе и годииу коjа означава те публикације. Пошто је старост већа и публикација је вриједиија, jep година старости најбољи је и наjрjечитиjи доказ, да се таква публикација афирмисала као солидна и од сволих читалаца радо примана, да је своjим начином и правцем писања успјела да заинтересуjе своје читаоце, коjи joj обезбјеђуjу опстанак.

Наш “Рибарски лист” у овоj години ушао jе у своју 4б-ту годину, a то је успjех, колим се данас веома мали броj стручних часописа може похвалити. Сарајеву у првом реду, као и нашоj Социjалистичкоj Републици Босни и Херцеговини пpипада част, да је код нас пониткао и да се код нас 45 година одржао први можда и једини часопиc ове врсте у земљи са тако дугим вијеком свога дjеловања.Спортским риболовцима нашега Сaвеза дугује “Рибарски лист” велико признaње, што су му кроз 4 и 1/2 деценије своjим доприносима омогућавали рeдовно излажење. Јер кроз цио досадашњи период, на његовo издавање утрошена су велика новчана сpедства, коjа су читaoцима враћена на пpеко 4480 страница богатог научног и вpиjедног пpизнaтог стручног, забавног и поучног штива — пиcaног блага штампаке ријечи — коjим cу зaинтересовани не само његови читоци у нашој земљи него и у иностранству.

Kao и раниjе, наш “Рибарски лист” се и даље шаље поред сусjедних земаља Мађапске, Зап. и Ист. Њемачке, Пољске, Чехословачке. Румунијe, Бугapcкe, Италиje, Швајцарcке и Француске, и у Сjедињенe Амер. Државе и Канаду. Зато cу заслуге нашега листа не само на стpучно-научном и на пропагандистичком пољу непoбитно велике, када се ради o жељеном pазвоjу pиболовног туризма као једног од компонената туризма уопште.

Наш лист успио је да створи своj стални кpуг читалаца, коjима jе он постао ненадокнадива лектира. C другe стране успио је да истовремено окупи и лијеп кадар свojих cталних и вриjедних сарадникa, коjи се кроз многе чланке и написе боре, да га одржимо на висини коjа oдговара његовоj савременоj улози, али и захтјевима све снажниjег развоjа споотског риболова у данашњим условимa непрестаног развоја нашег самоуправног социjалистичког друштва.

Данас jе »Рибарски лист« орган свих риболоваца БиХ, коли помаже у свим питањима из области спортског риболова. Он je постао и јавна трибина на коjoj може да иступа свако наше Удружење, као и сваки поједини спортски риболовац у борби за pазвоj риболовног спорта, за унапређење и заштиту рибљег фонда, који је као друштвенa имовина дат на коришћење нашој спортско-риболовној организацији. — Једном ријечи, наш лист има и своју идејно-политичку улогу да у редовима наших радних људи одгаја такве спортисте, којима је на првом мјесту рекреација у спорту, a споредан материјални моменат.

Широке могућности, које »Рибарски лист« као јавна трибина данас пружа, резултат су демократског развоја нашег социјалистичког друштва и нашег самоуправног система, у коме се ми спортски риболовци појављујемо као разумни самоуправљачи и корисници рибљег фонда. Управо то нас и обавезује да унапређујемо и штитимо тај фонд од свих невоља и нeправилности, као и постојећих уништавања биоеколошких услова за одржавање тог рибљег фонда, који чини основу спортском риболову.У свему томе програмски су садржане и наше тежње за све бољом, за квалитетнијом и широм сарадњом, којом се у нашем листу знатно доприноси правилном развоју спортског риболова на нашим водама.
Веселин Косорић

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Na sjednici Upravnog odbora Saveza sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine održanoj 25. juna 1971. godine u Bileći, donesena je
ODLUKA
da se povodom istorijske proslave jubileja sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine u znak priznanja i zahvalnosti dodijele pojedinim licima, udruženjima i Savezima i to:

I. SPOMEN PLAKETA SA DIPLOMOM
a) Doajenima ribarstva-članovima, koji su u »Ribarskom listu« iz 1926. godine i ranije registrovani kao članovi Ribarskog društva za Bosnu i Hercegovinu i to:
1. Veselin Kosorić Sarajevo, 2. Oskar Stepanek Sarajevo, 3. Leopold Ridl, Sarajevo, 4. Franjo Janžeković, Sarajevo, 5. Ivan Majurić, Lukavac, 6. Dušan Marinković, Mostar, 7. Alija Mulić, Konjic, 8. Milivoj Makanec, Travnik, 9. Ivica Lisac, Sarajevo, 10. Đoko Mazalić, Sarajevo, 11. Đoko Marić, Sarajevo, 12. Ljubornir Bojanić, Sarajevo, 13. Josip August, Jajce, 14, Stjepan Tajić, Lukavac, 15. Blaško Maričević, Tuzla, 16. Jefin Karpilov, Tuzla, 17. Dragutin Medved, Konjic, 18. Adolf Komarovski, Zenica, 19. Ivan Ćop, Zenica, 20. Spasoje Lučić, Pale, 21. Branko Kocović, Foča i 22. Skender Kulenović, Beograd.
b) Dosadašnjim predsjednicima Saveza sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine i to:
1. Dr Ing. Ljubo Božić, 2. Dušan Sakota, 3. Dr Ing. Abdurahman Tupara, 4. Šefket Maglajlić, 5. Ratko Jovičević, 6. Zvonko Budimski.
c) “Udruženjima, koja su svoj rad obnovila u 1946. godini i to:
1.Zenica — 2.Konjic — 3.Mostar — 4. Lištica — 5.Tuzla — 6.Travnik — 7.Vareš — 8.Sanski most — 9.Derventa — 10.Fojnica — 11.Bihać — 12.Foča — 13.Visoko — 14.Čapljina — 15.Rogatica — 16.Trebinje — 17.Banja Luka — 18.Bosanski Samac — 19.Prijedor — 20.Brčko — 21.Sarajevo — 22.Gornji Vakuf — 23.Goražde — 24.Višegrad — 25.Ulog — 26.Jajce — 27.Srbac — 28.Bugojno
d) Prisutnim predstavnicima republičkih i pokrajinskih Saveza i to:
1. Sportsko ribolovni Savez Jugoslavije — 2. Savez sportskih ribarskih društava SR Crne Gore — 3. Pokrajinski Savez udruženja sportskih ribolovaca Kosovo.

II. ZLATNE ZNAČKE SAVEZA SPORTSKHI RIBOLOVACA BOSNE I HERCEGOVINE
a) Za razvijanje međurepubličke sarađnje Udruženja i Saveza i to:
1. Pavlu Jovičeviću predsjedniku sportsko ribolovnog Saveza Jugoslavije ; 2. Miodragu Bekčiću ; 3.Tomislavu Beliću iz Saveza Udruženja sportskih ribolovaca Srbije ; 4. Dragi Poljaku ; 5. Mihajilu Šimoviću ; 6. Dr Kreši Pažuru ; 7. Dr Anti Lukšiću iz Saveza ribolovnih društava Hrvatske ; 8. Dr Marijanu Mehle iz Ribiške Zveze Slovenija ; 9. Nikoli Popovskom ; 10. Ing. Mili Sidrovski iz Saveza sportskih ribolovnih društava Makedonije.
b) Članovima naučnih i radnih organizacija za dugogodišnju saradnju sa Savezom Bosne i Hercegovine i to:
1. Ing. Dani Vesel Ljubljana, 2. Ing. Ivanu Voh Ljubljana, 3. Peri Ritermanu Solin, 4. Ranku Skočajiću Blagaj, 5. Fejzi Numiću Hađžići.
c) Predsjednicima Skupšina opština, koji su pokazali puno razumijevanje za razvoj sportskog ribolova i ribolovnog turizma i to:
1. Iliji Bradiću iz Prozora, 2. Branku Skondriću iz Ključa. 3. Branku Livančiću iz Jajca, 4. Menmedaliji Džemkiću iz Tuzle, 5. Luki Reljiću iz Bihaća, 6. Muhamedu Bešiću iz Prijedora, 7. Mesudu Deliću iz Gradačca.

III. PISMENE ZAHVALNICE I PRIGODNE POKLONE
dosadašnjim urednicima »Ribarskog lista« i to;
1. Oskaru Stepaneku i 2. Veselinu Kosoriću

IV. PISMENE ZAHVALNICE
Za dugogodišnju saradnju u »Ribarskom listu« i to:
1. Danilu Sikimiću iz Trebinja, 2. Vladimiru Hergi iz Banja Luke, 3. Božidaru Popoviću iz Turbeta, 4. Milanu Vinterhalteru iz Sarajeva, 5. Dr Ing. Mahmutu Aganoviću iz Sarajeva, 6. Ing. Đorđu Kosoriću iz Sarajeva, 7. Dr Tonki Šoljanu iz Sarajeva, 8. Dr Žarku Praštalu iz Sarajeva, 9. Dr Siniši Stankoviću iz Beograda, 10. Prof- Josipu Plančiću iz Zagreba, 11. Milošu Jedlički iz Cavtata.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

VXI REPUBLIČKO PRVENSTVO U SPORTSKO-RIBOLOVNIM TAKMIČENJIMA

U okviru proslave trostrukog jubileja Saveza sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine u Bileći je u dane 26. i 27. juna 1971. godine održano XVI Republičko prvenstvo u sportsko-ribolovnim takmičenjima. Na organizaciji ovogodišnjeg Republičkog takmičenja angažovali su se Takmičarska komisija SSRBiH, ZKRF »Trebišnjica« — Bileća, Udruženje Trebinje i Udruženje sportskih ribolovaca Bileća kao neposredni domaćin takmičenja. Pokrovitelj takmičenja bio je predsjednik Skupštine opštine Bileća drug Peko Vujović. Takmičenje u bacačkom šestoboju odnosno troboju za omladince održano je 26. juna poslije podne na stadionu sportskog društva »Hercegovac«, a u disciplini lov ribe udicom na plovak na dan 27. juna prije podne na Bilećkom jezeru neposredno ispod grada.

Za uspješnu organizaciju i izvršenje republičkog takmičenja uputila je Takmičarska komisija SSRBiH svim Udruženjima i Zajednicama dva raspisa u kojima je bio određen kalendar takmičenja i propozičije za učešće na republičkom takmičenju. U odnosu na 1970. godinu propozicije zа republičko takmičnje izmijenjene su samo utoliko, što je predviđeno takmičenje omladinaca u bacačkom troboju (teg-dalj, teg-cilj i teg-skič) i što je za takmičenje u lovu ribe udicom na plovak određen kao jedini dozvoljeni mamac – hljeb.Odziv Udruženja za ovogodišnje republičko prvenstvo može se ocjeniti kao vrlo dobar iako je jedan broj Udruženja radi udaljenosti do mjesta takmičenja bio izložen dugom putu i velikim troškovima. Uspjeh u pogledu masovnosti mogao je biti još veći da su se ispunila očekivanja da će na ovo takmičenje doći veći broj Udruženja sa područja Hercegovine (.učestvovala su samo Udruženja Bileća i Trebinje), kojima je bilo lakše doći nego ekipama Bihaća, Dervente, Banovića i drugim.U disciplini »lov ribe udicom na plovak« učestvovalo je ukupno 113 takmičara, od kojih 3 van konkurencije. U bacačkom šestoboju takmičilo se 20 seniora, a u bacačkom troboju dva omladinca.Cifra od ukupno135 takmičara govori da se učvršćuje interes za republičko takmičenje i da se ova aktivnost sve više afirmiše u našim Udruženjima. Računajući takmičare iz Udruženja koji su nastupili u ekipama Zajednica na takmičenju je učestvovalo ukupno 29 Udruženja (tri Udruženja više nego1970.) To su Udruženja: Banja Luka, Banovići, Bihać, Čelinac, Derventa, Doboj, Foča, Goražde, Gradačac, Donji Vakuf, Ilidža, Jajce, Kakanj, Lukavac, Bileća, Olovo, Prijedor, Rudo, Fojnica, Sarajevo, Trebinje, Tuzla, Visoko, Vogošća, Zenica, Zvornik, Zivinice, Teslić i Maglaj.

Eliminatorna takmičenja za učešće na republičkom takmičenju izvršile su ZKRF “Bosna”-Maglaj i “Vrbas”-Jajce. Učešće takmičara po kategorijama bilo je slijedeće: 95 seniora 13 omladinaca i 27 pionira i pionirki.

Ove godine vremenske prilike nisu bile naročito povoljne za izvršenje takmičenja, a posebno su bile nepovoljne za takmičenje u bacačkim disciplinama. Naime 26. juna neposredno uoči otvaranja takmičenja u 14,30 sati i početka takmičenja u bacačkim disciplinama došlo je do iznenadnog lokalnog pljuska poslije koga je neprestano duvao jak vjetar. Zato su rezultati u bacačkom šestoboju daleko slabiji nego na takmičenju 1970. godine, jer su svi takmičari vrlo mnogo podbacili u bacanju vještačke mušice. No i bez ovoga naši takmičari još ne postižu naročito dobre rezultate u bacačkim disciplinama. Zato se moraju daleko više založiti i trenirati u disciplini za koju je već gotovo sigurno da će posredstvom CIPS-e ući u program narednih Olimpijskih igara.

Takmičenje u lovu ribe udicom na plovak počelo je 27. juna u 6,30 sati na Bilećkom jezeru. Iako je bilo sunčano, ipak promjena vremena u toku dva dana uoči takmičenja i opadanje nivoa vode u jezeru, uticali su na rezultate ulova tako da nije ulovljen očekivani veliki broj ribe. Za vrijeme takmičenja lovljeni su isključivo klen i strugač, pa je odluka iz propozicija takmičenja da svi takmičari koriste isti jedini mamac hljeb dobila potpuno opravdanje i dobro primljena od svih takmičara. Za ovo takmičenje može se zaista tvrditi da su svi takmičari lovili pod gotovo istim uslovima. Šteta je što na ovom republičkom prvenstvu nisu učestvovale i žene seniorke, ali je pozitivna činjenica da je Udruženje sportskih ribolovaca Bihać dovelo na takmičenje mješovitu pionirsku ekipu u kojoj su bile dvije pionirke. Po tri prvoplasirana takmičara u pojedinačnom plasmanu u disciplini »lov ribe udicom na plovak« u kategoriji seniora, omladinaca i pionira stekli su pravo za ulazak u republičke ekipe koje su nastupile na XVII Saveznom šampionatu. Isto tako za učešće na Saveznom šampionatu u bacačkim disciplinama plasirala su se tri prvoplasirana seniora u »bacačkom šestoboju« i dva omladinca u “bacačkom troboju”.

Takmičenje je otvorio na stadionu sportskog društva »Hercegovac« pokrovitelj takmičenja predsjednik SO Bileća drug Peko Vujović, koji je u kraćem govoru istakao značaj republičkog takmičenja za razvoj sportskog ribolova i ribolovnog turizma i zaželio takmičarimaa ugodan boravak u Bileći i mnogo uspjeha na takmičenju. Takmičare i goste je pozdravio predsjednik Saveza sportskih ribolovaca ВiH Zvonko Budimski.

U okviru XVI republičkog prvenstva obavljeni su na dan 26. juna 1971. godine sudijski ispiti za društvene i republičke sudije. Za sudlje IV stepena (društvene sudije), uspješno su položili ispit: Ilić Lazar — Banovići, Doimaćinović Mirko — Bileća, Kudra Ismet —Čapljina, Porobić Ibrahim — Derventa, Đalić Javo — Derventa i Cičić Marko — Gradačac.

Za republičke sudije (III stepen) položili su ispit: Stajić Lazar — Banovići, Ledić Vlado — Lukavac, Kozarić Jozo — Konjic, Avdagić Vahid — Rudo, Macanović Neđo — Sarajevo, Zorić Branko — Sarajevo i Kahrić Hamdija — Sarajevo.

Sudijski kadar na ovom takmičenju sačinjavali su: vrhovni sudija Stepanek Oskar, međunarodni sudija iz Sarajeva, a sekretar takmičenja Vinterhalter Milan republički sudija iz Sarajeva.

Glavni sudija u disciplini »lov ribe udicama na plovak« bio je Stark Žarko, a u bacačkim disciplinama Breljaković Anton-Brana obojica savezne sudije iz Sarajeva. Startne sudije na ovom takmičenju bili su: Bajić Boško, savezni sudija iz Banje Luke, Beširević Enver, savezni sudija iz Prijedora, Klenovšek Roman, republički sudija iz Maglaja, Sakan Svetozar, republički sudija iz Jajca, Vuković Franjo, savezni sudija iz Sarajeva, Miličević Jozo, republički sudija iz Sarajeva, Marković Sergije republički sudija sa Ilidže i republičke sudije Maksimović Milan iz Visokog i Savić Novak iz Doboja.

Žiri takmičenja sačinjavili su: Simikić Danilo, savezni sudija iz Trebinja, Andrić Ivan, republički sudija Sarajevo i vrhovni sudija Stepanek Oskar.

Proglašenje rezultata i podjela diploma i nagrada izvršeni su u sali hotela »Trebišnjica« u Bileći u 11,30 sati, gdje je Skupština opštine Bileća priredila za sve takmičare i goste na proslavi Saveza zajednički ručak. Cio ovaj skup ponovo je pozdravio i zaželio sve najbolje predsjednik SO Bileća drug Peko Vujović, pa je zatim vrhovni sudija Stepanek proglasio rezultate takmičenja i zahvalio se takmičarima na fer borbi. Iza toga takmičare je pozdravio i podijelio im diplome, plakete i nagrade (prve tri ekipe i prvoj trojici u pojedinačnom plasmanu u svim kategorijama) predsjednik SSRBiH drug Zvonko Budimski. Prvoplasiranoj ekipi seniora u disciplini »lov ribe udicom na plovak« uručen je vrlo lijep pehar republičke SOFK-e. Ispred domaćina takmičenja goste je pozdravio predsjednik Udruženja sportskih ribolovaca Bileća drug Šerif Redžepagić, koji je najbolje plasiranim takmičarima i sudijama podijelio ukusne poklone.

Ispred prisutnih veterana na ručku je govorio i glavni urednik »Ribarskog lista« drug Veselin Kosoirić. On je ukazao na značaj ovakvih takmičenja za razvoj sportskog ribolova, za stvaranje sportskog duha i drugarstva, a naročito za jačanje bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti u našoj zemlji. Posebno je istakao, da ima malo sportskih organizacija u kojima sa puno razumijevanja i prave sloge istovremeno aktivno djeluju četiri generacije, kao što je to u sportskom .ribolovu. U sportsko ribolovnoj organizaciji ovdje su se zajedno okupile četiri generacije: pioniri, omladinci, seniori i veterani iz Bosne i Hercegovine, da i u ovoj prilici jubilarnog slavlja u Bileći javno manifestuju i potvrde bratsko jedinstvo i čvrstoću svoje sportske organizacije.

Konačno valja naglasiti, da su Zajednica korisnika ribljeg fonda »Trebišnjica« Bileća, a posebno neposredni domaćin takmičenja i proslave Saveza Udruženje Bileća, učinili sve da ovo takmičenje u okvirima svečanosti jubilarnog slavlja u svakom pogledu uspije.

Organizacioni odbor brinuo se o svim pripremama, propagandi i materijalnom obezbjeđenju takmičenja. Smještaj takmičara u zgradi gimnazije i kod privatnika, kao i ishrana bili su dobro organizovani i na zadovoljstvo svih učesnika. Članovi organizacionog odbora, angažovani na organizaciji i sprovođenju takmičenja, mnogo su se trudili i učinili sve da takmičenje što bolje uspije. Za njihove uspjehe u radu i zalaganju treba im odati puno prizanje i zahvalnost.

III BACAČKI TROBOJ OMLADINCI

1. Marković Ljubiša Ilidža 181,00 poena
2. Burzić Ibraga Bihać 127,50 poena

PIONIRI – ulov ribe na plovak
1.Anušić Zlatko ; 2.Tavra Kruno ; 3. Sladojević Dalibor ; 4. Mikulčić Davor ; 5. Kovačević Marinko; 6. Kudić Sead ; 7. Sadiković Selma ; 8. Herga Davorin ; 9. Adamčić Zdenko ; 10. Lazić Radenko ; 11. ; Čolić Gradimir ; 12. Jagić Željko ; 13. Lekić Slobodan ; 14. Vujošević Dragan ; 15. Tešanović Radislav ; 16. Adamčić Miro ; 17. Burzić Damir ; 18.Semić Damir

OMLADINCI POJEDINAČNO – ulov ribe na plovak

1.Grgić Rade 2.Čolaković Mirsad 3.Marković Ljubiša 4.Hasić Irfan 5.Mitrović Jovica 6.Lazić Milenko 7.Tomović Bratislav 8.Vidoš Dubravko 9.Mujčić Avdo 10.Lukić Dragan 11.Hiltner Josip 12.Ban Dragan

SENIORI – ulov ribe na plovak

1.Vego Vlatko 2.Tufekdžić Zivojin 3.Martmović Stipo 4.Ilić Savo 5.Brestovac Milan 6.Novaković Stanislav 7.Runić Milan 8.Džanić Halid 9.Fetahagić Hamđo 10.Hajrulahović Rasim 11.Miličić Milenko 12.Savić Aleksandar 13.Lalović Vasilije 14.Buljubasić Mustafa 15.Zulejhić Nuraga 16.Savanović Drago 17.Imamović Muris 18.Tavra Ivan 19.Avdagić Vahid 20.Gajić Dušan21. Saler Ervin 22.Kolaković Stipe 23.Nježić Radomir 24.Vulić Marko 25.Šimić Pero 26.Nokto Sulejman 27.Crnalić Rasko 28.Bošnjak Mato 29.Smajović Muhamed 30.DžaferbegovićDževdet 31.Radmilović Branko 32.Lazić Stojan 33.Džemidžić Džemo 34. Knežević Zdravko 35.Deavić Džemo 36.Sadiković Ahmet 37.Alićehajlć Ethem 38.Kljajić Rade 39.Smajović Esad 40.Ilić Savo 41.Radanov Milivoj 42.Matulić Nikola 43.Gudelj Anto 44.Mitrović Marijan 45.Timko Branislav 46.Jukić Bahrudin 47.Stojanović Milan 48.Salihbašić Ahmet 49.Crnković Mićo 50.Radić Vlado 51.Šehović Hasanudina 2.Đug Bahrudin 53.Vočkić Marko 54.Zvonković Zvonko 55.Ćatić Orhan 56.Ferzan Šefko 57.Begović Hajrudin 58.Baničević Vlado 59.Vujošević Strahinja 60.Golić Jovo 61.Gogalija Selim 62.Vidoš Anto 63.Kadragić Fikro 64.Krtičić Dedo 65.Babić Radivoj 66.Mitrović Mitar 67.Bokšić Boro 68.Vrančić Mihajlo 69.Manjo Omer 70.Vučinić Milan 71.Vujović Mladen 72.Duraković Bego.
Milan Vinterhalter, Sarajevo

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

ORGAN SAVEZA SPORTSKIH RIBOLOVACA BOSNE i HERCEGOVINE
Godina XLVI SARAJEVO, jun-avgust 1971. godine Broj 4

PREDSEDNIK REPUBLIKE Beograd, 28. jula 1971
SAVEZ SPORTSKIH RIBOLOVACA BOSNE I HERCEGOVINE, SARAJEVO

Srdačno zahvaljujem na pozdravima koje ste mi uputili sa svečane sjednice povodom 65-godišnjice postojanja, 25-godišnjice aktivnog rada i 45-godišnjice izlaženja “Ribarskog lista”.

SKUPŠTINA SOCIJALISTIČKE REPUBLIKE ROSNE l HERCEGOVINE
IZVRŠNO VIJEĆE
PREDSJEDNIK
SAVEZU SPORTSKIH RIBOLOVACA BOSNE I HERCEGOVINE, SARAJEVO

Zao mi je što zbog neodložnih obaveza nisam u mogućnosti da prisustvujem vašoj jubilarnoj proslavi koja se održava povodom 65-godišnjice osnivanja i rada vašeg Saveza.
Čestitam vam na rezultatima koje ste tokom mnogih proteklih godina ostvarili i želim da i u buduće sa uspjehom obavljate svoj koristan i značajan posao.

Drugarski pozdrav

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

U znaku jubilarne proslave

Iz velikog broja čestitki objavljujemo u ovome broju lista pojedine izdvojene telegrame i pisma, koja je Savez sportskih ribolovaca BiH primio u danima proslave:
Zagreb
SSR BiH Sarajevo
Zauzeti republičkim takmičenjem istoga dana, žalimo Što se ne možemo odazvati vašem pozivu. Pozdravljamo delegate i vašu proslavu
Savez sportskih ribolovaca Hrvatske.
Novi Sad
SSR BiH Sarajevo
Usled sednice Glavnog odbora 26. juna i pokrajinskog prvenstva 27. juna nismo u mogućnosti da prisustvujemo vašoj proslavi i takmičenju. Želimo da jubileje što lepše obeležite, a takmičarima što bolji ulov i plasman
Ribolovački Savez Vojvodine.
Skoplje
SSR BiH Sarajevo
U nemogućnosti da uputimo našeg predstavnika želimo vam uspešan drugarski sastanak povodom značajnih jubileja vašeg sportskog ribolova
Predsedinik Saveza sportskih ribolovnih društava Makedonije prof. Dr Radivoj Jovetić

PISMA:

Od 564 sportskih ribolovaca, koji su u »Ribarskom listu« iz 1926. godine i ranije ragistrovani kao članovi Ribarskog društva za Bosnu i Hercegovinu, njih je danas svega 22 živih. Od toga broja proslavi u Bileći prisustvovalo je svega 8 naših veterana ribarstva: Veselin Kosorić, Oskar Stepanek, Leopold Ridl, Franjo Janžeković iz Sarajeva, Ivan Majurić iz Lukavca, Dušan Marinković iz Mostara, Alija Mulić iz Konjica i Milivoj Makanec iz Travnika. Od druge grupe odsutnih naših veterana ribarstva SSR BiH primio je pisma ove sadržine:

Beograd
Poštovani druže Predsjedniče,
odista mi je veoma žao što, spriječen preuzetim obavezama, neću moći prisustvovati našem skupu u Bileći. Veoma mi je drago što ste me se kao starog ribara i saradnika »Ribarskog lista« sjetili. Želim Vam i u buduće pun uspeh u radu.Molio bih Vas da i meni, iako neću biti prisutan, pošaljete Spomen-plaketu. Tobi mi bila draga uspomena, jer je ribolov sastavni dio mog života. Srdačno Vas pozdravljam Skender Kulenović Bgd. Vlajkovićeva

Sarajevo
SSR ВШ Sarajevo
U vezi vašeg dopisa broj 300/71 od 17. juna 1971, čast mi je da vas obavijestim da ne mogu sudjelovati na proslavi 65-godišnjice osnutka, odn. 25-godišnjice obnove i 45-godišnjice »Ribarskog lista«, zbog poodmaklih godina života (85).Zahvaljujući vam srdačno na pozivu, želim vam i nadalje sve najbolje.Uz srdačan pozdrav prof. Đoko Mazalić akad. slikar.

Sarajevo
SSR BiH Sarajevo
Dobio sam Vaš cij. poziv u vezi proslave 65-te godišnjice. Pridružujem se od srca čestitkama uz najbolje želje za dalju afirmaciju Saveza i društva. Nažalost, pošto je proslava u Bileći, nisam iz zdravstvenih razloga u stanju da istoj prisustvujem. Vaš poziv smatram velikom počašću i usrdno se zahvaljujem. Drugarskom skupu u Bileći srdačne čestitke uz naš pozdrav »Bistro« Vaš Ivica Lisac.

F o č a
SSR BiH Sarajevo
Najsrdačnije se zahvaljujem na pozivu za proslavu 65-godišnjice osnivanja Saveza. Nisam u mogućnosti, da učestvujem u proslavi, jer teško podnosim put ma gdje i bilo kojim prevoznim .sredstvom. Sve bi bilo dobro, da nije arterio skleroze i punih 75 godina. Sada živim od ugodnog sjećanja na ribarenje u rijekama i riječicama bivših srezova Fočanskog, Čajničkog i Fojničkog.Želeći Vam uspjeh u radu i proslavi pozdravljam Vas Branko J Kočović, viši fin. por. inspektor u penziji. Želio bih koji snimak sa proslave, te event. amblem. Valjda će neko još živ biti, koji me se sjeća.

Z e n i c a
SSR BiH Sarajevo
Poštovani drugovi, Vašim pismom od 17. VI o. g. pozvali ste me da prisustvujem svečanoj sjednici Upravnog odbora Saveza i XVI Republičkom takmičenju sportskih ribolovaca, na kome Vam se zahvaljujem i sa velikim žaljenjem saopštavarn da ne mogu prisustvovati radi bolesne desne ruke.Svim drugovima želim da se najprijatnije u tim danima provedu, a takmičarima mnogo uspjeha. Molim Vas da moj nedolazak smatrate opravdanim. Bistro! Ivan Cop

Tuzla
SSR BiH Sarajevo
Dragi drugovi, duboko sam dirnut pozivom na proslavu trostrukog jubileja u Bileći 26. i 27. juna p. g.Nemani riječi da iskažem, koliko mi je žao što ne mogu prisustvovati proslavi, koja bi mi omogućila da uživam već po malo zaboravljene radosti našega sporta. Bolestan sam, a k tome navršio 81 godinu života, pa nisam sposoban za putovanje, a kamoli takmičenje. Sretnim učesnicima želim sve najljepše sa pozdravom »Bistro« Blaško J. Mardćević

Konjic
SSR BiH Sarajevo
Zbog bolesti ne mogu doći na proslavu. Toplo zahvaljujem na pozivu Dragutin Medved

Jajce
SSR BiH Sarajevo
Nisam u mogućnosti doći. Zahvaljujem na pozivu i želim uspješan rad Saveza. Uz ribarski pozdrav »Bistro« August Josip

Sarajevo
SSR BiH Sarajevo
Primio sam Vaš cijenjeni poziv da prisustvujem proslavi i takmičenju 26. i 27. juna 1971. u Bileći. Koliko god sam počašćen Vašim pozivom nažalost ne mogu prisustvovati proslavi iz zdravstvenih razloga, jer mi je liječnik zabranio svako i malo napornije putovanje.Čestitam proslavu i želim mnogo uspjeha u daljem radu, kome želim doprinijeti prema svojim mogućnostima i mogućnostima Zavoda u kome radim. Prof. Dr. Jakov Rukavina

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

RIBOLOV — MLADE l STARE U ISTOJ AKTIVNOSTI lNA ISTIM ZADACIMA

Podstrek za pisanje ovog članka dala mi je jedna lijepa topla zdravica izrečena na zajedničkom ručku, koga je na dan 27. juna 1971. godine priredila Skupština opštine Bileća u hotelu »Trebišnjica« za sve učesnike XVI Republičkog prvenstva u sportskom ribolovu i goste i zvanice na velikoj proslavi Saveza sportskih ribolovaca BiH. Poslije proglašenja rezultata i podijele diploma, pehara i nagrada i nekoliko zdravica prisutnima se je obratio naš zaslužni veteran neumorni sportsko-ribolovni radnik i dugogodišnji glavni urednik »Ribarskog lista« drug Veselin Kosorić. Nisam u mogućnosti da doslovno citiram njegove rijeci upućene svim prisutnim, ali je vrijedno istaknuti njegovu ocjenu o značaju i vrijednosti organizacije sportskih ribolovaca, koja aktivira u jednoj korisnoj sportskoj djelatnosti četiri generacije ljudi.

Gledao je drug Kosorić sa ostalim prisutnim kako pred predsjedništvom Upravnog odbora Saveza defiluju najbolji takmičari pioniri {djeca od 6 do 14 godina), omladinci (od 15 do 18 godina) i seniori od 19 do 60 godina. Na ovom skupu bili su prisutni i veterani sportski ribolovci koji su bili redovni članovi Ribarskog društva za Bosnu i Hercegovinu još 1926. godine, a koji su kao gosti pozvani na proslavu Saveza. Iako je većina veterana sportskih ribolovaca duboko zagazila u osmu deceniju života, sve su to još krepki i vitalni ljudi koji se još uvijek aktivno bave sportskim ribolovom. Zar nam je potreban očitiji primjer o vrijednosti sportskog ribolova za zdravlje i fizičku i psihičku kondiciju ljudi, koji se njime bave i za rekreaciju radnog čovjeka. Govorio je drug Kosorić pionirima i omladincima da su stare i sadanje generacije dosta učinile na razvoju sportskog ribolova u našoj zemlji, ali da budući razvoj i napredak sportskog ribolova leži na njima novim mladim generacijama. Rekao im je da od prvog dana stupanja u organizaciju sportskih ribolovaca budu pravi i disciplinovani sportski ribolovci i da budu aktivni u svirn akcijama čuvanja i unapređenja ribljeg fonda u našim lijepim ribolovnim vodama, kako bi se još mnogo godina mogli sa zadovoljstvom baviti sportskim ribolovom. Sportski ribolov će biti još masovniji i okupljaće još veći broj ljudi svih uzrasta, mladih i Starih iz svih zanimanja i profesija ako naše vode budu sačuvane i bogate ribljim fondom i ako se svi založimo da one budu takve. Ovakvi pioniri i omladinci koje smo vidjeli na ovom velikom skupu, četiri generacije sportskih ribolovaca, velika su garancija da će naša organizacija sportskih ribolovaca ostati u dobrim rukama i dajoj je osigurana lijepa i svijetla budućnost. Mladim ribolovcima rečeno je i to, da je ovako sakupljanje sportskih ribolovaca iz svih krajeva republike od velikog značaja za dalje jačanje bratstva i jedinstva svih naroda i narodnosti u SR Bosni i Hercegovini i da je zajednički zadatak i starih i mladih da ljubomorno čuvaju ovu veliku tekovinu narodno-oslobodilačkog rata i naše revolucije.

Analizirajući razvojni put organizacije sportskih ribolovaca Bosne i Hercegovine u šezdesetipet godina njenog postojanja a posebno u posljednjih dvadesetipet godina u novoj socijalističkoj Jugoslaviji vidi se da je ona učinila znatan napredak iako još uvijek ima slabosti i teškoća koje treba upornim radom prebroditi. Kao najvažnije i najvrijednije treba ukazati da broj članova organizacije sportskih ribolovaca BiH neprekidno raste i da je Savez sportskih ribolovaca Bosne I Hercegovine prerastao u zaista masovnu sportsku organizaciju. To najbolje potvrđuju podatci koje je u svom referatu na svečanoj sjednici Saveza u Bileći iznio predsjednik Upravnog odbora drug Budimski. Prema iznešenim podatcima u 1946. godini Savez je okupljao 1.174 člana, da bi već u 1956. godini brojao 6.000 sportskih ribolovaca. Deset godina kasnije dakle 1966. godine Savez je imao 12.213 Članova, a danas on u 91 Udruženju i 10 Zajednica okuplja preko 14.500 članova uključujući u taj broj žene, omladince i pionire.

Činjenice govore, da broj članova organizacije sportskih ribolovaca raste, uprkos činjenici, da su na mnogim ribolovnim vodama uslovi za obavljanje sportskog ribolova daleko slabiji nego ranije. Veliki je broj voda opasno ugrožen otpadnim vodama industrije i riblji fond je u njima znatno oslabio. Takvo stanje uticalo je da je u nekim našim Udruženjima otpao jedan manji broj članova, ali za takvim nije vrijedno žaliti. Radi se naime o »račundžijama« koji su se bavili ribolovom više radi materijalne koristi nego radi sporta i rekreacije. Neka i dalje iz naše organizacije idu oni koji govore da se više »ne isplati« baviti ribolovom jer vrijednost ulovljene ribe ne pokriva troškove ribolovne dozvole, pribora i drugih troškova vezanih za odlazak u ribolov. Za takve koji u sportskom ribolovu, ne traže odmor, zabavu i rekreaciju, nego golu materijalnu korist i nije mjesto u našoj sportskoj organizaciji.

Sve je veći broj a naročito mladih ljudi, koji se bave sportskim ribolovom i idu na naše ribolovne vode u cilju rekreacije, bez obzira da li će uloviti neku ribu ili ne. Ode se dosta puta u ribolov, a da se malo ili skoro ništa ne ulovi, ali se ljudi vraćaju zadovoljni, jer su bili u lijepoj prirodi, na zraku i na suncu i veselom i ugodnom društvu. Boravak na vodi i u prirodi čini ih dobro raspoloženim i sposobnim da daleko lakše i efikasnije obavljaju poslove na svojim radnim mjestima. Po završenom prazniku i vikendu već se prave novi planovi za slijedeći vikend i vrše nužne pripreme što pasioniranim sportskim ribolovcima čini posebno zadovoljstvo i spada u njihov dnevni odmor. Takvih sportskih ribolovaca, koji su zavolili ovaj sport zbog odlaska u prirodu i radi rekreacije, biće sve više i više, jer to zahtjeva savremeni tempo života i vrijeme u kome živimo.

Bilo bi netačno tvrditi, da uopšte nije važno, da li će sportski ribolovac za vrijeme ribolova uloviti neku. ribu ili ne. Njegovo će zadovoljstvo biti veće i potpunije ako u ribolovu ima i neki uzbudljiviji događaj sa ulovjlenom ribom i ako ponese kući ulovljenu ribu, a da pri tome ne računa koliko ga košta ta možda jedina ulovljena riba. Motiv za izlazak na vodu je pored ostalog i isprobati svoju sportsku vještinu i uloviti neku ribu i to je ono što čini, da čovjek i ne osjetivši fizički napor, prelazi kilometre kroz kanjone, šume i lijepu .prirodu. Ovo dovodi na zaključak, da je sportski ribolov interesantniji ako se ide na lijepe i čiste ribolovne vode u kojima se može uloviti riba.

Nije to nikakva nova misao, da je riblji fond u našim ribolovnim vodama materijalna baza za razvoj sportskog ribolova i ribolovnog turizma. Sto riblji fond bude bogatiji stvaraće se bolji uslovi za dalji razvoj sportskog ribolova, rasti će interes za njega i naša organizacija će biti još masovnija. Ali da bi se zaustavilo dalje opadanje ribljeg fonda i da bi se on što bolje čuvao i unapredio, potrebna je aktivnost svakog člana organizacije sportskih ribolovaca. Ne može se briga oko zaštite i unapređenja ribljeg fonda prepustiti samo Upravnim odborima Udruženja i Skupštinama opština i pasivno gledati na postupke, koji se čine na vodi. Svaki član organizacije sportskih ribolovaca mora u prvom redu sam biti disciplinovan i poštovati sve mjere i ograničenja i shvatiti da su one potrebne da se riblji fond zaštiti i unapredi. Sportski ribolovac treba da se dobrovoljno uključuje u društvenu čuvarsku službu, d u sve akcije poribljavanja, zaštite voda i čuvanja ribljeg fonda, jer je to jedina garancija da će se unaprediti riblji fond kao materijalna baza za razvoj ribolovnog sporta. Posebno se u sve akcije zaštite i unapređenja ribljeg fonda treba da uključe naši mlađi sportski ribolovci, ako žele da se još nekoliko decenija svog života uspješno bave lijepim ribolovnim sportom.
M. Vinterhalter •— Sarajevo

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Са овогодишњег Савезног такмичења

Савезно такмичење у лову рибе удицом на пловак и бацачким дисциплинама ове године одржано је у Беочину, око 20 км од Новог Сада. Такмичење у лову рибе одржано је на каналу који спаја беочинску фабрику цемента са Дунавом, a такмичење у бацачким дисциплинама на ногометном игралишту у Беочину. Услови за такмичење били су повољни, јер у каналу постоји неколико врста риба међу којима су најмасовније Кауглер. Осим тога, услови су били изједначени за све такмичаре, a терен чист и приступачан. Овогодишње такмичеше одржано је у два дијела. Такмичење пионира и омладинаца одржано је 11., a сениора 17. јула. Одвојено такмичење одржано је ради утврђеног термина логоровања и такмичења омладинаца у организацији ЦИПС-А у Чехословачкоj које је организовано од 17. до 29. јула. Стога је на вријеме требало одабрати нашу екипу од првопласираних омладинаца у лову рибе и тробоју, како би екипа на вријеме била упућена имајући у виду и потребне предходне прнпреме.За избoр екипе омладинаца за такмичење у оквиру ЦИПСА у Чехословачкој утицали су постигнути резултати у обје дисциплине и за ово такмичење пласирали су се: 2 омладинца Хрватске, 1 БиХ, 1 Србије и 1 из Црне Горе.На такмичењу пионира и омладинаца учествовало је укупно 36 такмичара, од којих је било 18 пионира и 18 омладинаца. У овом такмичењу Словенија и Македонија нису учествовале, али су за разлику од ранијег учешћа, учествовале екипе Покрајина Војводине и Косова.

(Izvinjavamo se ukoliko ima pogrešnih imena u ovim tekstovima – razlog tome je što smo ove tekstove dobili skenirane pa prebacene u Word, gdje je došlo do jako puno pogrešaka u prepoznavanju slova)