Da sačuvamo od zaborava – Ribarski list – maj/juni 1928 godine, broj 3

RIBARSKI LIST
ILUSTROVANI ČASOPIS ZA RIBARSTVO.
POLUSLUŽBENI ORGAN MINISTARSTVA POLJOPRIVREDE I VODA.
GLASILO RIBARSKOGA DRUŠTVA ZA BOSNU I HERCEGOVINU.
God. III.Sarajevo, maj—juni 1928.Broj 3.

Против превеликог броја забрањених вода у Б. и X.
Рибарско Друштво за Б. и X. сматра, да је начин стављања под забрану и број забрањених вода штетан по рибарство, па стога већ дуже времена води акцију, да сe број забрањених вода смањи. Y друштвеном гласилу је о тој ствари било често говора, а у бр. 1.—2. нашега часописа за о. г. штампан је приказ те акције. Овдје доносимо, као наставак тога приказа, представку, коју је Друштво упутило г. Министру Шума и Рудника, да се смањи број забрањених вода и да се Друштву призна положај савјетодавнога органа према Дирекцијй Шума (реферату за рибарство), док се не уведе јединствени рибарски закон за цијелу Краљевину.

Броj 287/28. Сарајево, дне 23. априла 1928.

Молба, да се смањи број забрањених вода у Босни и Херцеговини.

Господину МИНИСТРУ ШУМА И РУДНИКА, Београд.

Наређењем Министарства Шума и Рудника Број 50.481 од 23. јануара о. г., о садржају којега нам јe јавила Дирекција Шума у Сарајеву, али кoје нијесмо из непознатих разлога примили у цјелости, ставило нам је Министарство у изглед, да ће све подузети, што буде ишло у корист и унапређивање рибогојства, као и за успјешан рад и напредак нашега Друштва. Част нам јe позвати се на горње наређење и замолити г. Министра, да уважи нашу доњу молбу, коjу детаљно образлажемо:

Дирекциjа Шума у Сараjеву од године до године издаjе наредбу, коjом jе велик дио jавних вода у Босни и Херцеговини стављен под забрану за сваки риболов. Већ трећу годину ово Друштво се обраћа Дирекциjи Шума у Сараjeву разним молбама, да отвори поjедине од забрањених вода, а упутило jе и двиjе опширно мотивисане представке истоj Дирекциjи молећи, да се броj забрањених вода снизи на минимум и наводећи стварне разлоге, коjи траже, да се те воде отворе за риболов удицом, jер се иначе наноси штета рибарству у овим земљама. Сводим рjешењима на ове представке Дирекциjа Шума одбиjа нашу молбу, а на наше разлоге не наводи своjих протуразлога нити побиjа наше разлоге, коjи су стављени у интересу развоjа рибарства. Сматрамо, да смо тражећи снижење броjа забрањених вода на минимум, учинили то jедино у интересу општeм, па са жаљењем констатуjемо, да ипак Дирекциjа Шума у Сараjеву наше тражење одбиjа.

Међу осталим у jедном од своjих рjешења Дирекциjа Шума наводи, да ловљење у забрањеним водама не може дозволити, jер се то противи закону. Овакав одговор сматрамо посве неоснованим, jер у Босни и Херцеговини не постоjи рибарски закон, већ се рибарством управља и господари jедино по наредбама Дирекциjе Шума у Сараjеву, по пракси, коjа jе остала jош из времена аустриjске управе, коjа ниjе дониjела закон за риболов, а коjи ни у нашоj Краљевини ниjе до данас донесен. Када Дирекциjа Шума може поjедине воде забранити или отворити, може дакле и да дозволи риболов у њима, тако да их прогласи отворенима. Нашим писменим и усменим контактом о овоj ствари са Дирекциjoм Шума, односно са референтом за лов и риболов код Дирекциjе Шума г. Миланом Кнежевићем, током дугога времена, ми смо дошли до увjерења, да се без обзира на све наше стварне разлоге нашоj молби за умањење броjа забрањених вода на минимум jедноставнo не жели изаћи у сусрет из нама непознатих разлога. Сврха, коjу имаде ово Друштво и наш рад од год. 1923. до данас на унапређењу рибарства, као и на чувању рибљега богатства наших краjева ставља нам у дужност, да се са оваковим неоправданим и штетним поступком Дирекциjе Шума у Сараjеву не можемо помирити.

Увjерења смо, да jе потребно, приjе него наведемо главне разлоге против забрањених вода, да кратко истакнемо нашу сврху и наш рад, коjе околности нам даjу и право и дужност, да се боримо против штете, коjа сё наноси развоjу рибарства.

Друштво jе основано год. 1923., а год. 1926. jв на темељу стеченога искуства дошло до промjене друштвених правила, коjа су и потврђена од надлежног Министарства У. Д. Прилажемо jедан примjерак правила и молимо г. Министра, да изволи обратите пажњу на чл. 2. дру­штвених правила, коjим jе одређена сврха Друштва, као и начин, како ће се постићи друштвена сврха (тачка а) до м). Напомињемо, да jе у Словениjи, коjа имаде jедан врло модеран и добар рибарски закон, предвиђено, да рибарска друштва као што jе наше, узимаjу учешћа у управи и господарству jавнога рибарства, те чине заjедно са органима власти т.зв. «рибарске одборе», коjи су формално и фактички надлежни да управљаjу рибарством. Дирекциjа Шума у Сараjеву може и власна jе, да сваку корисну одредбу оваковога закона барем jедним диjелoм примjени у Босни и Херцеговини, али она то не чини, jер, што више, никада ни у jедноме ни важноме ни споредноме питању не конзултира Рибарско Друштво за Б. и X., а поготово не пита Друштво за мишљeње у питању забрањених вода, већ што више по нашему увjерењу ради против интереса рибарства, како ћемо то ниже изложити.

1. Рибарско Друштво за Б. и X. jе провело организациjу по циjелоj Б. и X. и створило апарат, коjи се може употриjебити за рад око унапређења рибарства, jер je за то и створен. Основане су подружнице:
—Бања Лука, са предсjедником Дром Тодором Jеремићем народним послаником;
—Jаjце, са предсjедником Др. Лазаром Н. Милером, дирек.ЕлектроБосне;
—Травник, са предсjедником Др. Миланом Маканцем, адвокатом;
—Тузла, са предсjедником Др. Ксерксесом Кљученком, директором државних солара;
—Зеница, са предcjедником Карлом Китраjбером, чин. Индустриjе жељеза;
—Мостар, са предсjедником Мил. Чађевићем, ђенералом;
—Коњиц, са предсjедником Joсипом Домицељом, жељ. чин.;
—Фоча, са предсjедником Арифом Арсланагићем, шумcким чиновником.

Поред тога, у 44 друга мjеста Босне и Херцеговине постављени су по чл. 31. правила друштвени повjереници као органи Друштва. Друштво броjи 466 чланова, од коjих су многи угледни jавни радници, државни чиновници и интелектуалци, што jе врло важно, када се уважи, да cврха Друштва ниje течевна, а да Друштво ипак имаде задапу унапређивати рибарство, да jе дакле по своjоj cвр­cи и по саставу чланства jедна од важних организациjа, те да jе без сваке сумнье jедина велика интелигентна колективна jединица, коjа се стара у данашњим приликама за напредак рибарства, коjему Држава ради буџетских разлога не може joш посветити сву дужну пажњу.

2. Своjе чланове Друштво веже друштвеном дисциплином и васпитава их у томе смислу, да се држе прописа надлежних власти за рибарство. Лица, коjа сметаjу оваковом позитивном раду, искључуjу се из чланства без икакових обзира.

3. Друштво већ трећу годину издаjе своз властити лист, коjи jе прве двиjе године излазио под именом »Шпортски Рибар«, а у год. 1928. излази под именом »Рибарски Лист«, те jе рjешењем г. Министра Пољопривреде и Вода Бр. 10.122/28. оглашен за полуслужбени орган Министарства Пољопривреде и Вода с тим, да се у »Ри6арском Листу« расправљаjу сва стручна питања, коjа спадају у дjелокруг рибарства и коjа се тичу унапређења нашег домаћег рибарства. Друштво ужива за издавање »Рибарскога Листа« сталну годишњу субвенциjу од Дин. 20.000.— по истоме риjешењу Министарства Пољопривреде и Вода.

4. Друштво jе у год. 1926. примило Дин. 5.000.—, а у год. 1927. Дин. 20.000.— за подизање властитога рибогоjилишта од Министарства Пољoпривреде и Вода.

5. Друштво jе у год. 1927. слало своj друштвени часопис свима пољопривредним школама у Краљевини, jер jе Мииистарство Пољопривреде и Вода платило за ту cврху претплату па све ове школе, налазећи, да jе корисно за школе, ако прате садржаj нашега листа.

Ово су све признања за наш рад, коjи свуда налази на разумиjевaњe и ванредну сусретљивост, док тога код Дирекциjе Шума у Сараjеву не налазимо у тоj мjери или посве мало, мање, него што би то било у интересу рибар­ства, коjе je повjерено управи Дирекциjе Шума у Сараjеву.

6. Друштво jе молило Дирекциjу Шума, да поради на томе, како би се глобе за рибарске прекршаjе повисиле paзмjерно изаратноме скакању вриjедности рибе, одноcnо висини штете, али то Дирекциjа Шума ниjе учинила или ниjе нашла згоднога начина да то учини. Напротив je Друштво постигло сталним молбама и зауэимањем код политичких власти (среских поглавара и великих жупана), да се барем у неким срезовима изричу сразмjерне казне, а нарочито, да се за наjшетоносниjе убиjање рибе дина­митом казне повисе на Дин. 1.000.— до Дин. 3.000.—. Изгледа, да jе Дирекциjа Шума, коjoj смо посљедње вриjеме достављaли у приjепису наше приjаве, у овом погледу о стала пасивна према политичким властима, али jе била тим активниjа према овоме Друштву, али у негативноме смислу, забрањуjући велики броj вода, коjе не штити доста енергично, нити их може да штити.

7. Друштво jе послало своj часопис бесплатно свима среским шумским референтима и свима шумским управама, само да поjача везу између шумских органа, коjи су надлежни код нас за рибарство те да на таj начин користи рибарcтву. Друштво ће то исто да учини и у год. 1928.

8. Друштво jе из своjих властитих средстава подиjелило око 3.000 динара награда лугарима и жандарима, коjи су се истакли у чувању вода и рибарства. У случаjевима, гдjе су уловљени кривци код бацавьа динамита у воду ради убиjања риба, дало jе Друштво награде од по Дин. 500.—, само да би томе злу стало на пут.

9. У забрањену риjеку Лашву бачен jе динамит и кривци су пронађени од чланова Друштва. Личним заузимањем предсjедника подружнице у Травнику адвока­та Дра Милана Маканца кривци су приведени заслуженоj казни од по Дин. 1.000.— глобе, а затим су пронађене код jеднога трговца у Травнику, опет заслугом чланова, динамитне патроне, коjе су продаване свакоме, ко jе платио, за убиjaње рибе. Ово ниjесу знали надзорни органи Дирекциjе Шума, коjа jе забранила ту воду, наравно, како се види из праксе, само за легалне рибаре.

10. У риjеку Билу, коjа jе такођер забрањена, бацио jе jедан фратар динамит и убиjао рибе. Опет jе само заузимањем чланова Друштва кривац приjављен, пронађен и кажњен.

Овакових случаjева имаде много, а да нема чланова Друштва, коjи наравно у тим водама не смиjу ловити, не би се многи случаjеви убиjања рибе уопће дознали.

11. У риjеку Жељезницу, коjа jе забрањена по нар. Дирекциjе Шума, наводно с намjером да се прогласи Дворским ловиштем, бачен jе динамит од двоjице сељака у jануару 1928. год. Кривци су приjављени од чланова Друштва.

12. У ту исту риjеку Жељезницу, уопркос забрани свакога риболова, бачен jе од двоjице сељака у мjесецу априлу 1928. г. динамит и побиjена риба. Jeдан од тих сељака имаде 200 дунума земље, а то свjедочи, да jе исправно мишљење Друштва, коjе тврди, да jе убиjaње рибе динамитом постало правим народним злом, коjе се чини из обиjести, лакомости, неупућености и нeзнања, као и других ружних мотива. Против овога зла се бори Друштво, али се пита:

Имаде ли смисла забрањивати ове воде за легалне рибаре, када се у данашње доба не може мал им броjеm надзорних органа да сприjечи и искориjени ово зло, ово дивљачко уништавање jавнога добра.

Зар не би било рационалниje забранити у сваком сре­зу само jедну или двиjе воде, коjе би се стварно могле чувати, те коjе би тако и фактички могле да служе као заштитни раjони за расплод рибе. Када се прилике среде и када не буде по нашим водама тако често пуцао динамит, Друштво ће само врло радо ставити приjедлог, да се забрани већи броj вода, ако то буде било потребно, да се очуваjу неке воде, као расплодишта за рибу.

Из приложенога пописа забрана, коjи je Друштво о своме трошку дало штампати, а коjи надлежне власти не издаjу рибарима, како би то требало да буде по постоjећим наредбама, види се, да jе н.пр. у срезовима Сараjево, Бугоjно, Травник, Jajце и т. д. забрањен велик броj вода. Управо ова мjеста имаjу велик броj легалних рибара, чланова овога Друштва, коjи у тима водама не смиjy ловити, али тамо зато лове нелегални рибари, иако то Дирекциjа Шума неће да призна, премда jе то ноторна чињеница, од коjе не користи скривати се. У своме посљедњем рjешењу одбиjаjући нашу молбу Дирекциjа Шума истиче, да jе риjека Жељезница као и друге во­де под строгим надзором. Ми смо међутим навели, како динамит пуца по тим водама.

У неким срезовима забрањуjу се сваке године jедне исте воде, па би по логици надлежних органа, коjи су их забранили, тамо требало све да врви од рибе. То међутим ниjе тако.
Забране се често предлажу од шумских органа посве шаблонски, jер се забрањуjу паушално н. пр. »сви притоци риjеке Врбаса« у Бос. Градишки и т. д. Ове би забране ваљда требале да служе као мрjестилишта за рибу, али ако се онако шаблонски и jеднако сваке године понавља »сви притоци те и те риjеке «, види се, да jе то само формалност.
Већина тих забрањених вода су пастрвске воде. Пастрва се већином мриjести у горњем току поjединих вода, па би било довольно, да се забране само краће партиjе воде уз врело, а не циjели ток вода.
У многим водама, коjе су забрањене ове године или су доскора биле забрањене, све jе пуно пилотине, коjа се не смиjе у воду бацати. То су н. пр. Сињева, Паљанска Миљацка, Касиндолска риjека, Мокрањска Миљацка и т. д.
У мjестима и насељима око забрањених вода може се редовно купити рибе, а ако се човjек бави дан два у околини, може се увjерити, да се риба готово свуда услркос забрани лови. Вjеруjемо, да то Дирекциjа Шума не може признати, jер joj то ниjе угодно, али стотине наших чланова се о томе увjерило, али немаjу физичке могућности, да томе стану на краj.

Па за кога онда вриjеде те забране? Зашто се легални рибари стављаjу под пресиjу наредаба, kojима се подвргаваjу ради своjе друштвене дисциплине, а легиjе нелегалних рибара им се смиjу и извргаваjу их руглу.

Ако jе броj надзорних шумских органа премален, да све забрањене воде, као и остале отворене, стално и довољно надзире, зашто се не употриjеби апарат Рибарскога Друштва за Б. и X., коjе са своjих више стотина чланова може да врши знатан надзор, jер jе дужност сваkога посjедника удичарске карте, да воде надзире. Тако jв одредила Дирекциjа Шума. Па када се оваj надзор може протегнути и на воде, коjе су сада формално забрањене, зашто се то не чини, већ Дирекциjа Шума у своме рjешењу и одбиjеници каже, да наши чланови могу надзирати забрањене воде, али ловити у њима не смиjу. Jе ли ово ирониjа, те зар се овако може поступати са jедним Друштвом, коjе jе дало стварних доказа о своме корисном раду.

Познато нам jе, да jе институциjа забрањених вода уведена у данашњоj форми од аустриjске управе год. 1012. Онда су туђи и досељени високи државни фунщионари ловили по тима забрањенима водама, како не би долазили у дотицаj са нашим народом, односно нашима домаћим рибарима. Познато jе, да jе барун Питнер настоjао риjеку Буну посве забранити за рибаре, осим за себе, па jе у ту сврху разне мjере подузимао. Зар jе данас у нашоj Држави потребно чувати ову стару институциjу, оваj анахронизам, у истоj форми. Премда су се онда воде ви­ше чувале него данас и према томе jе било више резултата у позитивноме смислу за рибарство, ипак се не може данас, када отпадаjу несавремени разлози забрана, да одобри тако велик брод забрањених вода.

Част нам jе замолити г. Министра, да уважи нашу оправдану молбу и нареди Дирекциди Шума у Сараjеву:

1. Да броj забрањених вода снизи у свакоме срезу на по jeдну или двиjе воде, коjе се стварно могу надзирати.

2. Да, аналогно Ловачкоме Друштву, коjему jе то г. Министар одобрио, као и аналогно одредби рибарскога за­кона у Словениjи, призна Рибарскоме Друштву за Б. и X. положаj савjетодавнога органа према Дирекциjи Шума и среским шумским референтима, у питањима рибарства, док се не уведе jединствени рибарски закон за циjелу Краљевину, коjи ће то питање регулисати.

За Главки Одбор: Таjник: Здравко Талер, с. р. Предсjедник: Бранко Жегарац, с. р.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Državno ribogojilište Kruščica (Krujevac)

Zavod za primijenjenu zoologiju u Zagrebu, jedini te vrste u cijeloj kraljevini, kojemu je zato i teritorijalna nadležnost proširena na cijelu državu, ima po svojim statutima među ostalim također vrlo važnu zadaću, da se bavi svim stručnim pitanjima, koja se tiču našeg slatkovodnog ribarstva. U tu svrhu proučava taj zavod također ribarske prilike raznih naših voda pa ispituje njihove fizikalne, kemijske i hidirobiološke odnose, da na temelju tih istraživanja ustanovi njihovu prikladnost za racionalno ribarsko gospodarenje i iskorišićivanje, dotično da predlaže za unapređivanje ribarstva u njima.Sasvim je prirodno, da zavod u vezi s tim radom posvećuje svoju pažnju i našim ribogojilištima.

Zato sam i kao direktor toga zavoda početkom januara o. g. posjetio novo osnovano Državno ribogojilište u Kruščici.

Neću ovdje da opisujem krasan put od željezničke stanice Han Kumpanije kroz divni gorski, šumoviti kraj do Kruščice, dotično Kurjevca, već ću samo da spomenem nešto o tom novom ribogojilištu, koje je tamo izgrađeno nedaleko od državne lugarnice odnosno tik uz stan državnog ribogojca g. Crnića.

Ono nam se prezentira kao ukusno izgrađena zgrada iz kamena, betona i drvenih stupova, u kojoj je smješteno mrjestilište. Ovo se sastoji iz betonskog bazena za filtriranje vode i 32 drvena korita za liježenje koja su dobro katranisana, da što dulje mogu odoljeti djelovanju vode. U svakom od tih korita može da se izlaže do 4200 komada pastrvinog mrijesta, tako da cjelokupna produk cija tog mrijelstilišta može da dotsigne okruglo nešto pre ko 134000 komada mlađa pastrva. Voda za liježenje mrijesta pritiče direktno iz potoka Ugrenovca i protiče, prije nego što utiče u korita, kroz filter, koji je vrlo zgodno smješten u samom mrijestilištu povrh korita i u kojem se ona dovoljno očisti od svih mekaničkih primjesina, koje bi eventualno mogle mrijestu škoditi, odnosno ga prekriti štetnom naslagom mulja.

U neposrednoj blizini mrjestilišta izgrađena su i dva mala ribnjaka za uzgoj jednogodišnjaka, u koje utiče voda iz mrjestilišta. Ali ti ribnjaci nijesu sasvim podesno uređeni, jer im je sada već dno pokrito dosta debelom naslagom mulja, što će bez sumnje kasnije kod krmljenja (umjetnog hranjenja) pastrva biti nepovoljno, jer će sva kako i mnogo hrane propasti u mulj i ovdje truhnuti.

Ako je inače ovo mrjestilište i posvema ispravno i podesno izgrađeno i uređeno, ipak ono ne može da služi svojoj namijenjenoj svrsi, naime liječenju potočne pastrve. Kako je već spomenuto, dobiva mrjestilište za liježenje potrebnu vodu direktno iz potoka Ugrenovca, a temperatura te vode je zimi, kada se obavlja liježenje mrije sta potočne pastrve, daleko prenisko, a da bi mogla u tu svrhu služiti. Za vrijeme mog boravka u Kurjevcu iznosila je temperatura te vode 1° C, uz koju je liježenje posve isključeno. A nekoliko dana prije toga bila je pala čak ispod ništice, uslijed čega je sav mrijest u koritima morao sasvim prirodno da pogine, što se je i dogodilo.

O tim sasvim nepovoljnim odnosima temperature trebalo je svakako voditi računa prije izgradnje mrjestilišta na tom mjestu, dotično uz ovako hladni pritok. Kud i kamo podesnije bi bilo, da se je ono izgradilo kod Ilidže, jedno kilometar udaljeno od sadašnjeg mjesta, gdje ima na raspolaganje dva vrela znatno više, konstantne temperature i u zimskim mjesecima, koja bi bila za liježenje potočne pastrve svakako sasvim prikladna.

Kada je tako ovo mrjestilište sada već uz dosta znatan trošak izgrađeno i uređeno, moglo bi se ono, a da ne bude novac sasvim izgubljen, svrsishodno iskoristiti jedino liježenjem vrsti pastrva, koje mrijeste u proljeće, kada je voda potoka već toplija i kada nema više pogibelji od smrzavice. Tu bi bez svake sumnje došla u obzir u prvom redu dužičasta pastrva (Trutta iridea), koja se i u ostalim našim ribogojilištima uspješno liježe i uzgaja pa nasađuje u našim vodama, u kojima posve dobro uspijeva. Kao što je neuspjelo samo mrjestilište, nije uspjeo niti pokušaj, da se u tome mrjestilištu uzgajaju mekousne (Trutta obtusirostris). Direkcija Šuma u Sarajevu, dala je sa rijeke Bune u Hercegovini dopremiti oko 40 zrelih primjeraka ove ribe. Od toga je radi ozlijeda prigodom transporta, a ponešto i iz drugih razloga uginulo preko polovine, tako da ih sada imade u većem ribnjaku 17 komada. Držav. ribogojcu Crniću uspjelo je da izmrijesti djelomično ove mekousne i dobije samo oko 800 kom. ikre, od koje se je izleglo nekoliko ribica, ali su ove nakon par dana uginule. Nije potrebno prenašati u bosanske vode, gdje živi od prirode domaća pastrva, još i mekousnu iz Hercegovine. Ovo ne može imati nikakove gospodarske važnosti i tu bi trebalo primijeniti iskustvo stečeno uzgojem raznih vrsta pastrva u našim vodama. To je istakao i g. Dr. Siniša Stanković, profesor Univerziteta u Beogradu, u svome članku »Racionalna eksploatacija tekućih voda sa salmonidama« (»Ribarski List« br. 1. str. 10. iz 1928. g.) i naglasio: »… moguće je već sada postaviti kao princip, da se pojedine vrste naših pastrmki imaju u prvom redu negovati u vodama u kojima one danas normalno žive. Ovo je prvi i osnovni princip u racionalnoj eksploataciji tekućih voda, o kome se mora uvek voditi računa«.

Prema tome nije trebalo u ovo mrjestilište prenositi mekousnu, jer bosanske vode su od naravi naseljene potočnom pastrvom pa i sam Ugrenovac i Krušćica, pored kojih je sagrađeno ribogojilište. Te vode, kao i druge pastrvske bosanske vode treba nasađivati sa potočnom pastrvom i zadaća novoga mrjestilišta bi bila, sasvim prirodno, da uzgaja potočne pastrve. Sa dužičestom pastrvom su već provedeni pokusi i u bosanskim vodama, a mekousna pored toga ne živi rado u manjim vodama, što vidimo kod Neretve i njenih pritoka, a bez sumnje ne može joj prijati blatni i bez pravoga vrela iz šume iscijeđen potočić Ugrenovac.

Skrećem ovime pozornost mjerodavnih faktora na ovu činjenicu u nadi, da će se taj prijedlog u interesu našeg ribogojstva i usvojiti, pa tako omogućiti daljnji opstanak i rad ovom novom ribogojilištu, koji je na taj način moguć.

Kod te prilike smatram svojom dužnošću, da skrenem pažnju i na staro, širom svijeta poznato ribogojilište na Vrelu Bosne. Ono je nekada pod valjanom, stručnom upravom poznatog ribogojca g. Schuberta, zaista sjajno uspijevalo i snabdijevalo vode B. i H. godimice hiljadama mlađa i jednogodišnjaka raznih vrsti pastrva.

Danas je to ribogojilište tako uslijed potpunoma nestručnjačkog gospodarenja, kojemu manjkaju i najprimitivniji temelji, na žalost u zaista očajnom stanju, jedva životari, a skoro bi se moglo reći, da je već posvema na rubu propasti.

Šteta bi bila bez sumnje za naše ribogojstvo, a i sramota za nas, da ono uistinu posvema propadne.

Zato bi ga trebalo čim skorije spasiti od te sigurne propasti, a postigao bi se to po mome mnijenju samo na taj način, da se predade Ribarskom Društvu za B. i H., koje bi bez svake sumnje garantiralo njegov daljnji uspješni opstanak, jer je već dovoljno svojim radom dokazalo, da je stručnom spremom svojih članova doraslo ovakovoj zadaći.
Prof. Dr. E. Roessler (Zagreb).

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Ribarsko društvo u Mariboru.

Krajem prošloga i u prvom deceniju ovoga stoljeća počela se je industrija u području štajerske Drave silno razvijati, u prvom nadu šumska industrija, koja je zarobila jedan potok za drugim i zadala ribarstvu u salmonidskim vodama teških šteta. Napredovanju industrije pogodovala je naročito ta okolnost, što prati cijelu dravsku dlinu željeznica, koja veže ove šumom bogate predjele sa Madžarskom i sa morem. Ubrzo su prodrli u javnost i nacrti velikih postrojenja za dobivanje električne snage, koja bi trebala da zarobe i samu Dravu.
Znajući, da bi ostvarenje tih osnova moglo zadati ribarstvu u Dravi smrtni udarac, zaključila je nekolicina oduševljenih mariborskih ribara-športaša osnivanje ribarskoga društva te je izabran odmah uži odbor sa zadaćom, da izgradivši društvena pravila odmah sazove konstituirajuću skupštinu. Na ovoj skupštini održanoj 26- februara g. 1910- naročito je naglašeno, da je industrija neprijateljica ribarstvu, koja je već mnogo salmonidskih voda posve uništila, dok mnoge druge zbog prilika stvorenih industrijalnim poduzećima isto tako propadaju.

Novo osnovano društvo prozvano je »Okrajno ribarsko društvo v Mariboru«, g. 1914. dobilo je ime »Ribarsko društvo Štajerska dravska dolina«, a od g. 1925. zove se »Ribarsko društvo v Mariboru«.

Prema pravilima društvu je zadaća, da u mariborskoj oblasti kupi ili uzme pod zakup riblje vode i ribolovna prava te da uvede u njima racionalno gospodarenje; da čuva vode od onečišćavanja i sudjeluje kod komisijskih rasprava u svrhu gradnje industrijskih i drugih vodnih poduzeća radi osiguranja ribljih staza, uređaja za čišćenje tekućina, koje puštaju tvornice u vodu, kao i radi osiguranja najmanje množine vode, koja mora ostati u glavnom riječnom koritu; da sprječava prekomjerno lovljenje i uništavanje riba od legalnih ribara, ribokradica i po ribu štetnih životinja; da podiže mrjestilišta i ribogojilišta te nasađuje vode mlađem; da sastavi vodni kataster i ustanovi, zašto ribarstvo nazaduje; da ribarstvo populariše, širi stručne listove i poučne spise te propagira naš šport u novinama.

Da bolje razumijete teškoće na početku društvenoga rada, moram odmah na ovom mjestu govoriti o ribolovnom pravu u Štajerskoj i okolnostima, koje iz toga proizlaze.

U onim dijelovima naše Kraljevine, koji su bili prije pod Austrijom, ne postoji t. zv. regalno ribolovno pravo, t. j., posjednik ribolova nije država, pa joj stoga ne pripada pravo izdavanja ribolovnih dozvola. Do g. 1848. bio |e ribolov vlasništvo feudala, a poslije oslobođenja seljačkoga staleža ostao je njima samo u manjoj mjeri, dok je većina voda došla kupnjom, darovanjem ili na druge na čine u posjed malih posjednika, građana, a često i cijelih općina. Ove potonje su često došle u posjed ribljih voda i time, što se legitimni posjednici za mnogu vodu nijesu dovoljno brinuli te su seljaci iz okolice nesmetano lovili, a nakon 30 godina postigli su na ovaj način zakonito pravo ribolova.

Ove prilike ribarstvu nijesu bile pogodne, jer su pojedine vode, koje se mogu smatrati nedjeljivom privrednom jedinicom, dobile po više vlasnika, koji su svi lovili dok se nije niko brinuo za nasađivanje mlađem, koje je svuda tamo potrebno, gdje se voda odviše iskorišćuje. Danas imajmo u Podravlju pače i takovih slučajeva, gdje ima na lijevoj obali potoka jedan, a na desnoj drugi pravo ribolova, a koji put i njih više na Jednoj obali.

Zbog ovih posljednjih prilika razumijemo naročito nastojanje društva, da otkupi ili uzme pod zakup sva ribolovna prava na pojedinim vodama te od njih načini jednu privrednu jedinicu. Ne žaleći ni truda i materijalnih žrtava uspjelo je društvu već g. 1911. zakupiti 13 pastrvskih potoka i odulje dravske revire, a danas posjeduje ove vlastite vode:

1. Egartnov potok kod Marenberga.
2. Brezniški potok kod Brezna.
3. Pupaherski potok kod Brezna.
4. Remšniški potok kod Brezna.
5. Ožboltski potok kod Št. Ožbolta.
6. Čermeniški potok kod Št. Ožbolta.
7. Repičev potok kod Selnice.
8. Lijevu obalu Drave od Egartnova do Čermeniškoga potoka.
9. Lijevu obalu Drave od Repičeva do Habiden potoka više dvorca Viltovž.

Pod zakupom su:

1. Bistrica potok kod Mute.
2. Framski potok.
3. Potok u Ješencima.
4. Pesnica od Sv. Mavjete do niže Št. Lenarta u Slov. Goricama.
5. Desna obala Drave od Velka potoka do elektrane u Fali.
6. Lijeva obala Drave od Čermeniškoga potoka do elektrane u Fali.
7. Drava u području grada Maribora, obje obale.
8. Dravske starače kod Donjega Dupleka.
9. Obje obale Drave od Dogoša do Hinntzea kod Ptuja.
10. Tri ribnjaka u okolici Maribora.

U svim ovim potocima osim Pesnice nalazi se pastrva, u Dravi razne vrste ciprinida, a u Pesnici i dravskim staračama kod Donjega Dupleka u prvom redu štuka.

Kako je bilo u zakupljenim potocima vrlo malo riba, to je bilo potrebno odmah početi intenzivnim nasađiva njem pastrvskim mlađem. Budući da su bile cijene mlađu vrlo visoke, zaključena je odmah g. 1910. gradnja vlastitoga mrjestilišta, koje je već u oktobru iste godine dovršeno i svečano otvoreno. Gradnja je stajala 3.380 K, a kako je bila blagajna poslije 8 mjeseci društvenoga života sa 42 redovita i 28 vanrednih članova još gotovo posve prazna, pozajmio je društveni predsjednik g. Dr. Herman Krauss društvu potrebni novac te tako osigurao ostvarenje jedne po društvo prepotrebne institucije.

Budući da u bližoj okolici Maribora nema jačih vrela sa temperaturom, koju podnosi pastrva, to je bilo i stoga razloga isključeno, da sagradi društvo jedno mrjestilište, u kojem bi se mogao odgajati mlađ cijelu ili barem pola godine. U obzir su dolazila samo neka vrela u predgrađu Studencima na desnoj obali Drave, koje zahvalnije mnogobrojnim vrelima svoje ime. Obale su ovdje prilično visoke i strme, a vrlo malo ima mjesta, gdje ima još nešto ravni do same Drave. Jedno od takvih vrela sa 2—3 sek. litara vode i potrebno zemljište uzelo to društvo pod zakup te ondje podiglo svote mrjestilište. Ikre kupuje kod firme Alois Kottl u Redl-Zipf-u (Niederoster reich) i to potočnu pastrvu ili škotsku Lochleven-pastrvu te smo uspjesima neobično zadovoljni, što se vidi i iz donje tabele. Djelatnost društva i kapacitet skromnoga društvenog mrjestilišta pokazaće najbolje ova tabela. Ikara je:

Godine nabavljeno izleglo se nasađeno u društvenim vodama ustupljeno drugim ri-barima
1.911. 51.000 46.900 20 000 26.900
1.912. 73.000 71.600 21.000 50.600
1.913. 80.000 78.000 24.000 54.000
1.914. 56.000 55.000 22.000 33000
1.915. 73000 72.000 24.000 48.000
1.916. 89.000 88.000 24.000 64.000
1.917. 50.000 49.000 26.000 23.000
1.918. 120.000 116.000 48.000 68.000
1.919./20. Ikre se  nije moglo dobiti
1.921. 70.000 64.350 32.400 31.950
1.922. 110.000 103.500 39.000 64.500
1.923. 75.000 71.000 36.000 35000
1.924. 40.000 4.000 4.000
1.925. 70.000 63.000 34.000 29.000
1.926. 100.000 91.000 42.000 49.000
1.927. 80.000 78.200 36.000 42.200
1.928. 100.000 98.000 41.000 57.000

U svemu je dakle nabavilo društvo 1,237.000 pastrvske ikre, od toga 65.000 šarenke, dok je bila ostalo potočna pastrva i manjim dijelom škotska Lochleven-pastrva. Od toga se izleglo 1,149.550 ribica, od kojih je nasađeno u društvenim vodama 473.400, a drugim reflektantima, u prvom redu društvenim članovima, ustupljeno je 676.150 komada.
Pridodati moram, da je g. 1924. dobilo društvo ikru i spermu sa Bleda. Ikra je odmah oplođena, ali se je izleglo od 40.000 samo 4.000 komada.

Osim toga je društvo u dva maha dobilo 12.000 komada mladičjega mlađa iz Celja i pustilo u Dravu.

Spomenuti moram, da je Društvo g. 1924. htjelo nabaviti ikru sa Ilidže, ali je narudžba opozvana, čim se doznalo, da ono nije čista potočna pastrva ili dužičasta pastrva (Trutta iridea), već križanica potočne pastrve sa barjaktaricom.
Ikra dolazi oplođena i spakovana u pljevu od helde; jedan jedini put je upotrijebila firma pri pakovanju pljevu od zobi, ali je konstatirano, da se one godine nije izleglo toliki broj mlađa kako inače, valjda zbog toga, što zoblja pljeva ne propušta dovoljino zraka.
Čim ikra stigne, metne se u korita za liježenje, kroz koja struji uvijek voda. Voda mora biti uvijek čista, inače mlađ brzo ugine. Svaki dan treba, na početku i više puta, odstraniti mrtve ikre i mrtve ribice te brižno čuvati čistoću, da se živi mlađ ne zagadi. Čim ribice potroše hranu iz k e s i c e (Dottersack), treba ih hraniti.

Ove poslove obavljao je prije rata poseban sluga, kojega je društvo pošiljalo na ribarske poučne tečajeve za gajenje salmonida, koji su svake godine održani u Grotten-hofu kod Graza. Budući da su bili izdaci za čuvara mrjestilišta odviše veliki, preuzeli su njegove poslove odbornici, a pomažu ih i neki revni članovi, naravski svi besplatno. G. 1922. poslalo je društvo jednoga odbornika na ribarski tečaj na Bled, gdje su predavali poznati naši stručnjaci pokojni prof. Franke i g. Spiller-Muys, U mrjestilištu se nalazi posebna knjiga, u koju se upisuju sva opažanja, a naročito broj mrtvih ikara i uginula mlađa. Ribice ostaju u mrjestilištu najviše 8 nedjelja dana, a onda se puštaju u potoke, gdje odlično prosperiraju. Ustanovilo se je, da ostaje od nasađenoga mlađa pod normalnim prilikama u ribnjacima 50°/o, a u tekućim vodama 30°/o. Prema tome je ovaj način gajenja pastrve osim toga, što ne iziskuje toliko truda, i mnogo jeftiniji. Razumije se, da treba pustiti mlađ na mjestima, koja nijesu mnogo izložena raznim nepogodama, gdje je zgodna temperatura, dovoljno zaklona i hrane a štetne žitvotinje,  naročito ciprinide, valja ondje posve ukloniti. Prema lokalnim prilikama, naročito što se tiče hrane, treba odrediti broj mlađa, jer bi odviše veliki broj nepovoljno utjecao na rastenje.

Druga riba, koja dolazi za mariborske ribare naročito u obzir, jeste mladica, koja se nalazi u cijeloj Dravi na području mariborske oblasti. Nažalost mi nijesu pristupačni godišnji zapisci o lovu mladica u Dravi te mogu navesti samo one slučajeve, koji su bili predmetom debate na odborskim sjednicama te istoga u zapisniku zabilježeni. Tako je ulovljen g. 1912. komad od 18 kg (oznaka mjesta fali), g. 1926. u Zagošama komad od 15 kg, g. 1925. jedan komad iste težine (mjesto nije označeno), g. 1926. u Sv. Lovrencu više Maribora komad od 12 kg, a naročito je interesantno, da su u području samoga grada ulovljeni komadi od 11.50 kg (1916.), 9 (1919.), 4.50 (1920.) i 5.25 (1921.). Ovi podaci dokazuju, da može mladica i u Dravi da postigne zamjernu težinu. Ipak je ta riba u priličnom nazadovanju, i to ne krivnjom športaša, već mrežara, koji dobivaju za ovu vodu još uvijek dozvole, i ako je društvo sve moguće poduzelo, da se taj način lova posve obustavi. Nazadovanje mladice potvrđuje i ovogodišnja statistika izašla u 1. broju »Ribarskoga Lista«.

Pročitajte i:   Obavještenje o prijavama za Premijer Feeder ligu SRS BiH

Nestajanje mladice ponukalo je društvo, da nabavi mlađ kod Ribarskoga Društva u Celju. Rezultati ovoga nasađivanja nijesu zadovoljili, jer mnogobrojni ciprinidi mlađ odviše uništavaju, a što ostane, pada većinom mrežarima u šake.

O ostalim ribarima, što se nalaze u Dravi i pritokama, biće govora kasnije u ovome listu. Spomenuću samo to, da goji društvo u ribnjacima šarane, linjake, štuke i rakove, a ribnjak u gradskom parku nasadilo je g. 1925. o svom trošku sa zlatnom ribicom. U području grada ima i lipijana, ali ovi se zbog toga, što je Drava ljeti 4—5 mjeseci mutna, hrane podvodnom hranom, a love se na — gujavicu. Zbog svoje hrane neobično debljaju te su ulovljeni već komadi do 2 kg.

Kako je glavna zadaća društva napučivanje izlovljenih i posve opustošenih salmonidskih voda, to je moralo o tome voditi računa pri svome organiziranju, kako se ne bi uspjesi postignuti svake godine nasađivanjem poništili prekomjernim lovljenjem. Članovi se dijele na redovne i vanredne; prvi imaju pravo tražiti dozvolu za lovljenje salmonida, drugi za košljivu ribu. Ove godine ima društvo 2 počasna, 277 redovnih i 114 vanrednih članova. Među redovnima ima vrlo mnogo lica, koja posjeduju vlastito ribolovno pravo ili imaju koju vodu pod zakupom. God. 1910. određena je godišnja članarina sa 10 K za redovne, za vanredne 4 K, a g. 1912. uvedena je osim toga upisnina u iznosu od 2 K. Danas plaćaju novi članovi 100 Din. upisnine, a godišnja članarina iznosi za redovne 15 Din., a za vanredne 10 Din. te još državni biljeg. Karata ima tri vrste: za pastrvske potoke, za košljivu ribu i za mladice. Svaki potok ima prema dužini toka i množini ribe određeni broj karata, a svaka karta daje pravo loviti samo u onom reviru, za koji je izdata. Ove je godine izdato za svih 10 pastrvskih potoka samo 45 karata i to za Bistricu 1O, za Čermeniški potok 7, Framski potok 7 i Ješeniški 6, Ožboltski i Pupaherski po 5, Brezniški i Repičev po 4, Ramšniški; i Egartnov po 2 karte. Druga karta za pastrvske vode može se samo onda dobiti, kad bi se javilo za njih premalo članova, te bi ostala inače koja karta neizvađena i neplaćena. Loviti se smije samo 2 dana u mjesecu, a najmanja mjera za pastrvu je u društvenim vodama 22 cm, inače u cijeloj oblasti 24 cm. Osim toga je na svakom potoku 1 km toka cijelu godinu zabranjen. Ko hoće loviti, mora se prije toga javiti kod društvenoga blagajnika i u karti upisati dan lova. Loviti se smije samo sa obale, gaženje u pastrvskim vodama je najstraže zabranjeno. Prodavanje pastrva nije dozvoljeno, a ko ih ne upotrijebi kod kuće ili ne pokloni, mora ih predati društvu, koje ih onda proda, a jedan dio dobivene svote članu vrati. Svaki prestupak u pogledu najmanje mjere i drugih ograničenja kažnjava se teškim globama, a u ponovnom slučaju gubitkom ribolovne dozvole.

U pastrvske potoke pušta društvo godi šnje po 1000 komada mlađa na svaku ribolovnu kartu za onu vodu, a kod iznimnih prilika i više. Ako apliciramo ove mjere n. pr.  na Vogošću kod Sarajeva, izdalo bi se za ovu vodu godišnje 8—10 dozvola, a zato bi se ona nasadila svake godine sa 8 do 10.000 pastrvskoga mlađa.

Drava je podijeljena u 6 revira, za svaki se revir dobivaju posebne karte, a cijena im je određena prema opsegu revira i množini ribe. Za mladice je najmanja mjera 70 cm, a prodavanje je strogo zabranjeno. Ko ulovljene mladice ne potroši sam ili je ne pokloni, mora ju predati društvu, koje ju proda, a članu povrati dio utrška. Vanredni članovi dobivaju karte za lov košljive ribe u jednom ili više dravskih revira, a eventualno ulovljene mladice moraju predati društvu, koje ih proda u korist svoje blagajne. Ribolovne karte se ne smiju drugima ni pozajmiti ni pokloniti. Članske dužnosti nalaze se u Ribolovnom redu, a svaki je član dužan stupivši u društvo potpisati revers, da je ribolovni red pročitao te ga priznaje.

Društvo drži na svakoj vodi čuvare, koje nagrađuje za svaki dokazani prestupak. Osim toga nagrađuje žandarme za svaki dokazani prestupak u pastrvskim vodama sa 100 Din., a na Dravi sa 50 Din. Spomenuti moram, da osobito marljive žandarme nagrađuje i veliki župan te su g. 1927. dobila dvojica nagrade po 500 Din., a jedan od 1000 Din. Društvo nagrađuje osim toga pod istim uvjetima i gradske stražare i tržne nadglednike. Već nekoliko puta održana su žandarmima i gradskim stražarima predavanja o ribolovnim propisima. Svaki prodavač riba mora se iskazati provenienčnim certifikatom a društvo je dalo štampati o svom trošku ribolovne propise te podijelilo i gostioničarima, da bi se prodavanje ukradenih, odviše malih ili u zabranjeno vrijeme ulovljenih riba još više oteščalo. Do prevrata nagrađivalo je društvo i tamanjenje škodljivih životinja: vodnih kosova, vodomara, vodenih rovki i vidri.

Razumljivo je, da se na taj način društvo važan faktor za održanje reda u ribolovu, pa su slučajevi barbarskoga uništavanja riba, kako su n. pr. u Bosni na dnevnom redu, u našoj oblasti vrlo rijetki. U zapisnicima od borskiih sjednica našao sam u svemu dva: u decembru g. 1926. bačen je na jednom mjestu dinamit, a g. 1919. zabilježen je pokušaj lovljenja karbidom. Svaki prekršaj kažnjavaju vlasti, samo bismo željeli, da budu kazne strože. Jedan mi je Francuz pričao, da se za bacanje dinamita u salmonidsku vodu kažnjava u Francuskoj sa 5 godina robije; zašto ne bismo mi i u tome slijedili našega saveznika, kada smo preuzeli  već  toliko francuskih institucija?

Naročito tešku borlbu vodilo je društvo od svoga postanka sa industrijom. Postignuto je napokon, da se mora društvo pozvati na svaku vodopravnu komisiju za dozvolu vodogradnji, te je tako dobilo priliku, da se zauzme za ribarske interese. Od postanka društva nastao je u Mariboru cijeli niz tvornica, koje puštaju onečišćenu vodu u Dravu, koja može da naškodi ribarstvu.

Od svih industrijskih poduzeća, najvažnija je za ribarstvo u Dravi elektrana u Fali, gdje je preko cijele vode podignuta brana od 14.8 m visine. Društvo je odmah u početku zatražilo, da se sagradi riblja staza, koja će omogućiti ribama seljenje iz donjega dijela u gornji, i to u razmjeru 1 :12. Budući da je štajersko namjesništvo zauzelo u toj stvari stanovište firme te odredilo razmjer 1 : 7, društvo je rekuriralo na Ministarstvo Poljoprivrede te posve uspjelo, jer je ministarstvo izdalo odredbu, da se moraju i u buduće kod sličnih postrojenja praviti riblje staze u razmjeru 1 : 12. O ribljoj stazi u Fali govoriću drugom prilikom opširnije. U tom pogledu uspjelo je društvo, da su vlasiti naredile poduzetinicima gradnju posebnih uređaja za čišćenje ovih tekućina.

Tako opširan rad društva iziskuje disciplinu i požrtvovno sudjelovanje svakoga člana, a u prvom redu društvenih odbornika. Rad odbora je tačno podijeljen među odbornike pa stoga ne opterećuje samo tajnika, »dušu društva«, a dužnosti pojedinih odbornika fiksirane su u »Službenom redu«, koji je po praktičnim iskustvima tako uzorno sastavljen da nijesam ovako šta još nigdje našao usprkos svome mnogogodišnjem radu u različitim športskim udruženjima. Naročito dobri poznavaoci ribljih voda sastavili su također Kataster voda mariborske oblasti pri je negoli vlasti, koje su se služile pri sastavljanju društvenim radom. Službeni red sadrži i tu odredbu, da se mora svaki odbornik, koji izostane od sjednice, pismeno ili usmeno unaprijed ispričati; ako izostane od 3 sjednice, šalje mu se pismena opomena; ako iza toga opet ne sarađuje na odborskim poslovima, šalje mu se pismeno upit, da li hoće uopće još ostati član odbora, što je istovjetno sa pozivom, da se na odborničkom mjestu zahvali. Sjednice se drže nedjeljno jedanput, a po potrebi i češće. Osim to ga su svi odbornici zakleti kao čuvari društvenih voda te obavljaju u slobodno vrijeme i ovu dužnost.

Čitav rad i svi uspjesi društva u najužoj su vezi sa g. Drom H. Kraussom, koji je društvu predsjedavao od osnutka pa sve do g. 1924. Mirne duše možemo reći, da je g. Dr. Krauss najbolji poznavalac ribarskih prilika u našoj oblasti, a sve svoje znanje upotrijebio je nesebično u korist društva. Stoga ga je glavna skupština održana 27. februara 1921. izabrala počasnim predsjednikom. Osim njega moramo spomenuti naročito g. Ferdinanda Greinera, koji od početka pa sve do danas uzorno vodi društvenu blagajnu.

Društvo je osim toga radilo na športskom vaspitavanju članova i populariziranju našega športa. Prvo, svrsi nije služila samo lijepa društvena knjižnica (većim dijelom su knjige poklonjene od članova), već su se držali i mjesečni sastanci članova sa poučnim predavanjima. Društveni članovi, u prvom redu g. Dr. Krauss, objelodanili su i lijep broj znanstvenih publikacija. Na poticaj društva osnovana su nova ribarska društva i to u Celju g. 1912. i društvo »Drava« g. 1924. u Ptuju. Spomenuti moram, da daje društvo dozvole za lov u Dravi po sniženoj cijeni i đacima za vrijeme velikoga odmora, te se tako brine za ribarski naraštaj. Društvo je počelo g. 1912. i markiranjem mladica, koje ribari ulove ispod mjere te ih puštaju u vodu, te nagrađuje svakoga koji ulovi markiranu ribu, vrati marku i navede tačnije podatke.

Rad i uspjesi Ribarskoga Društva u Mariboru privukli su pažnju lica koja su svakome ribaru dobro poznata. Spomenuću samo, da je Dr. Heinz u g. 1914. tri dana lovio u društvenim revirima te 19. februara 1914. učestvovao na odborskoj sjednici. Pokojni profesor Franke posjetio je društvo više puta, a 18. i 19. marta g. 1922. ispitivao terem, na kojem kani društvo sagraditi jarkove za gajenje pastrva (Aufzuchtgraben), te ovom prilikom održao članovima jedno poučno predavanje. Prošle godine posjetio nas je g. Dr. Rossler iz Zagreba te pregledao društveno mrjestilište.

U budućnosti kani društvo naročito intenzivirati svoj rad oko gajenja pastrva građenjem odgojnih jarkova, u kojima bi se mogao pastrvski mlad držati cijelu godinu ili još više vremena.

Svaki će pravi ribar športaš željeti, da ovo agilno društvo ustraje u svome radu i postigne i u buduće najljepših uspjeha te osigura ugrožene ribarske interese u jednoj zemlji, koja je kao stvorena za gajenje plemenitih riba i ribarski šport.
Dr. I. Fludernik (Maribor).

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Naredbe, propisi i obavjesti.

Нова наредба о казнама и глобама за рибарске прекршаjе. Коначно смо дочекали давно потребну наредбу о ефикасниjим казнама за рибарске прекршаjе. Министарство Шума и Рудника jе издало преко Дирекциjе Шума у Сараjеву наредбу, према којој ћe се за ловне и риболовне прекршаjе, поред редовне глобе, од криваца наплаћивати за одштету за уништену или убиjену дивљач или рибу. Доносимо наредбу у циjелости како зе ловне штете тако и риболовне, jер jе Министарство уврстило обје врcте штета у jедну наредбу.У нормативноj листи, коjа одређуjе циjене за штете на рок од три године, предвиђено jе, да се за 1 килограм рибе плати и то: за салмониде Дин. 50.— по кг, а остале вр­ете риба Дин. 32.— и Дин. 20.—. За уништени рибљи млађ праскавицама, отровом, пресушивањем корита и слично, плаћа се десетерострука вриједност наведених циjена.

Ми поздрављамо ову наредбу Миниcтарства Шума и Рудника као важан корак у акциjи за чување наших вода те се надамо, да ће управни органи знати да употриjебе сву строгост наредбе, како би се већ jедном искориjенило уништавање рибе, а нарочито уништавање експлозивoм и сличним дивљачким средствима.

Наредба гласи: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца Министарство Шума и Рудника Генерална Дирекцща Шума Вр. 6186 2. априла 1928. год. Београд. предмет:   Недовољно ефикасне казне за ловне и рибарске прекршаjе.

Дирекциjи Шума Сараjево,

На распис Господина Министра Унутрашњих Дела у. бр. 45.280 од 7. новембра 1927. год., коjим се свима надлештвима опште Управе наређуjе наjстрожиjе поступање по постоjећим законима и прописима о лову, примио сам од неколицине Среских Поглавара из Босне представке, у коjима се они жале, да новчане казне, предвиђене законом о лову, нису довољно ефикасне.

Пошто се новчана казна, предвиђена законом, може само законом изменити издаjем за сада наређење, да се у будуће поред новчaне казне (глобе) има осудити и на одштету држави за убиjену дивљач. Нормативну листу о вредности поjединих животиња издаће на основу овог наређења свако 3 године Дирекциjа Шума у Сараjeву и доставити Великим Жупанима и Среским Поглаварима Босне и Херцеговине позивом на ово наређење, на службeну употребу.Срески пошавари ће према томе у свима случаjевима ловних и рибарских прекршаjа истражити и вредност убиjене односно ухваћене дивљачи или рибе, па ће кривца одсудити порeд глобе и на повраћаj учињене штете државноj каси.

Наjcтрожиjе cе има поступити противу уништавања риба динамитом. Као што сам извештен, je тaj управо вандалски начин уништавња риба у Боcни узео маха, да прети да cе у поjединим рекама риба и њен зарод потпуно истреби. Томе се мора стати свом силом на пут.

Изволите предње моjе наређење саопштити свима среским поглаварима Вашег подручjа са упутама на строго примењивање истог.

Министар Шума и Рудника: Др. Мијовић, с. р.m Дирекција Шума у Сарајеву Д. Ш. Бр. 25.290/28.25. априла 1928. год..Сараjево.

Свим Шумским Управама, Поглаварима срезова и свим Среским испоставама у Б. и X.

На знање и тачно поступање према горњем Министарском наређењу.

Уjедно Вам се достављa и нормативна листа вриjедности поjединих врста дивљачи и рибе према кojoj треба одштету обрачунавати и наплаћивати.Ово наређење треба на уобичаjени начин више пуга огласити, а све шумске и остале jавне органе са истим упознати, и позвати их да наjвећу пажњу поcвете чува­њу дивљачи и надзирању лова и риболова.

Убрата одштета за уништену дивљач или рибу има се положити на чек 96.

Директор:   у з.:Инж.  Шиферт,  с.  р.

Савезу Ловачких Друштава Рибарском Друштву На знање.

У Сара]еву. Директор: у з.: Инж. Шиферт, с. р.. Диренциjа  Шума у Сараjеву

К бро]у 25.290/28.

НОРМАТИВНА ЛИСТА

о вриjeдности поjединих врста дивљачи, звjеради и риба по наређењу Мин. Ш. и Р. бр. 6.186 од 2./IV 1928. према коjoj се имаде одштета обрачунавати и наплаћивати. Вриjеди за 1928., 1929. и 1930. год.

I.Племенити длакари: без обзира на добу старости.

По комаду Динара
……………………………………………..мушки…….женски ……. jaja-птићи из гнездa

Jелен …………………………………….10.000—        12.000—
Срна    ……………………………………1.000—          1.500—
Дивокоза   ………………………..      1.000-—         1.500—

II.  Племенита  перната  дивљач.

Тетриjеб глу. . ……………………….. 300—            400'—                    50—
Тетриjеб руж………………….. .        500—            700—                     50 —
Тетриjеб конил. ………………         500—             700—                     50'—
Фазан ……………………………….     100-—            200—                     25 —
Љештарка гл……………………..      100—                                           10—

III.  Звjеради.

Медвјед ……………………………      2.000-—
Дивља свиња …………………………1.000'— до 1 год. 500—

IV.  Корисни длакари.

Зец…………………………………………. 100

V.  Корисна перад.

Jаребица гривња (камењарка)   ….  50—                                             10—
Трчка   ……………………………………..50—                                             10 —
Дивљи голуб ……………………………. 10—                                             10.—
Дивља гуска ……………………………..70—                                             10 —
Препелица ………………………………. .20—                                              5—
Лиска    …………………………………….30—                                              5—
Дивља патка ……………………………. 70-—                                            10—
Шљука …………………………………….50-—                                            10—

VI.              Грабежљивци.

Лисица     ………………………………..   500-—
Дивља мачка   ………………………….  300—
Видра ………………………………………700 —
Куна Бjелица ………………………..    1.000—
Куна Златиц …………………………    1.500—
Твор    ……………………………………. .300—
Jазавац…………………………………….. 100—
Вjеверица     …………………………        20—

VII.  Птице.

Костобар.    ……………………………..1.000—                                             200—
Kрсташ    ……………………………….    500—                                              100—
Слип-Љешимар …………………………  500—                                              100—
Рлинтавац орао   ……………………….. 300—                                                50—
Ушара………………………………………..500—                                              100 —
Сокол………………………………………..  50—                                                 10—
Сове обичне    ……………………………. 50—                                                 10—
Калосор  ……………………………………  30—                                                  5—
Галеб …………………………………………30—                                                  5 —
Дроздови ………………………………       20—                                                  5 —
Бравењаци  ……………………………….  20—                                                  5—
Чворци ……………………………………..  20—                                                  5—

VII.           Рйбе.

Салмониде: пастрва, младица, главатица,  мекоусна,  зубатак,  липљан,барjактарица и дужичаста …………….кг Дин. 50—
Jегуља………………….Дин. 50—
Шаран, cмуђ, кечяга, сом и штука ……………………………………………………………30—
Све остале врете кошљиве рибе   …………………………………………………………….20—

За уништени рибљи млађ (праскавицама, отровом, пресушивањем корита и слично) рачуна се десетерострука вриjедност напред наведене цијене.

Ribarski propisi u B. i H.

Pod ovim naslovom osvrće se Dr. M. u br. 5. »Lovca« na najnoviju naredbu Direkcije Šuma u Sarajevu br. 53.821/27. od 15. decembra 1927., koju smo u cijelosti donijeli u našem listu. Nabrojivši redom glavne odredbe ovih novih propisa, Dr. M. ističe, da je određena minimalna mjera od 25 cm za lipljana premalena, a pravilna bi bila 30 cm. Isto tako da je lovostaja za mladicu od 1. marta do 30. aprila prekratka a minimalna mjera od 50 cm premalena, pa bi je trebalo povisiti na 70 cm, što odgovara težini od oko 3 kg. Kod te veličine doraste mladica, t. j. tada je zrela za mrijesti, za rasplod. Jednako bi minimalnu mjeru od 20 cm za potočnu pastrvu i barjaktaricu trebalo povisiti na 24 cm.

Konačno Dr. M. opravdano primjećuje, da se iz svake vode ne može izloviti jednak, odnosno neograničei broj riba. O tome je u našem listu (br. 1. 1928.) pisao Dr. Siniša Stanković, univerzitetski profesor, pod naslovom »Racionalna eksploatacija tekućih voda sa salmonidama«. Ko god pročita primjedbe Dra M. o novim propisima Direkcije Šuma, a naročito, ko pažljivo pročita izlaganje Dra S. Stankoviića u pomenutom članku, taj će, ako poznaje naše prilike u B. i H., priznati da je današnje stanje našega ribarstva vrlo daleko od stanja u kakovom bi trebalo da se nalazi prema izlaganju Dra Stankovića i Dra M. Mi želimo samo to, da nadležni organi poduzmu sve mguće, kako novi propisi, barem ovakovi kakvi jesu, ne bi ostali samo na papiru, a svaki korak, koji ide za sređenjem naših prilika i za uvođenjem racionalne eksploatacije naših voda, mi ćemo pozdraviti sa željom za uspjeh.

Ribarske dozvole za strance i ljetne goste.

U god. 1926. odobrila je Direkcija Šuma u Sarajevu, na molbu R. D. za B. i H., svojom naredbom broj 11.098 od 28. februara 1926. g., da se domaćim i stranim gostima prigodom ljetovanja u B. i H dozvoli športski ribolov uz naročite dozvole. Za državljane Kraljevine S. H. S. izdaju sreska poglavarstva udičarske dozvole za lov u svim otvorenim vodama sa trajanjem od najviše jedinoga mjeseca uz taksu od 30 dinara. Ovakove karte mogu dobiti samo oni ribari, koji se iskažu, da su članovi Ribarskoga Društva za B. i H. ili kojeg drugog ribarskog društva u našoj Kraljevini, pa koji su gostu na ljetovanju. Lokalnim ribarima ovakove karte se ne smiju izdavati. Za goste, strane državljane, izdaju se karte, kao i za domaće goste, ali uz dvostruku taksu. Taksene marke na ove karte imadu se propisno naplaćivati (Din. 25.—). Za ovu će se svrhu upotrjebljavati zelene ribarske karte i na njima će se tačno označiti rok, otkada i do kojeg dlana karta vrijedi Karte se mogu izdavati samo takvim osobama, koje neće ribarske karte zlorabiti.

Ovo su odredbe riješenja Direkcije Šuma. R. D. za B. i H. sa svoje strane izlaziće svima gostima najpripravinije u susret, pa će po potrebi unaprijed ovakove karte za goste pripraviti. Prijave treba uputiti na tajnika g. B. Vaša, Sarajevo, Štamparija Savić, Kulovića ulica.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

S naših voda

Isprebijan državni čuvar ribolova

Nedavno se je dogodio pred gostionom na Vrelu Bosne jedan nemio slučaj, koji karakteriše prilike našega ribarstva. Čuvar ribolova, lugar Risto Lubura, koji je poznat kao vanredno savjestan i pošten službenik, ispirebijan je od krijumičara ribe. Naš urednik je bio na Vrelu Bosne i doznao kako je napadaj izveden.

U široj javnosti nije poznato, da gostiona na Vrelu Bosne uz mrjestilište, dobija ribu, koja se servira gostima, najviše iz bliže i dalje okolice Sarajeva, a najmanje iz samoga mrjestilišta, jer je tamo proizvodnja ribe znatno pala. Ranijih godina su razni ribari liferovali s najbližih voda ribu u tu gostionu, ali kako su mrežama, dinamitom i svim mogućim sredstvima vode u okolici Sarajeva izlovljene, zabranila je Direkcija Šuma u Sarajevu svako lovljenje ribe mrežom u srezu sarajevskom, tim više, što osim Miljacke (donji tok), Bosne i Željeznice (donji tok) i nema u srezu sarajevskom većih voda u kojima bi se smio dozvoliti lov mrežom a naročito na način, kako je to kod nas u Bosni uobičajeno. Tu se lovi od 1. januara do 31. decembra, a prestaje se mrežarenjem samo onda, kada mreža stalno ostaje prazna.

Da podmiri konzumente, bio je gostioničar na Vrelu Bosne prisiljen, da pribavi ribu na bilo kojoj strani, kada to nije mogao kod zakupnika mrjestilišta. Ovo su iskorištavali razini krijumčari i krivolovci, pa su iz dalje okolice Sarajeva donosili ribu na prodaju na Vrelo Bosne. Čuvar ribolova Risto Lubura znao je za ove liferante, pa je stalno pazio, da im pregledava dozvole i lovinu. Znao je da među njima imade takovih, koji nemaju dozvole, a love i prodaju ribu bez obzira na lovostaju. Kako je to često radio, tako je pošao i ovih dana u noćnu službu i dočekao je u 3 sata ujutro trojicu ovih liferanata ribe, koji su na kolima stigli iz okolice Fojnice sa ribom. Lubura je stao pred kola i zaustavio ih pozivajući one iz kola, da stanu i dadu pregledati ribu. U kolima su bili Marko Kegelj i M. Laco iz Lepenice, sa kočijašem, koji je kola dalje potjerao, a kada ih je Lubura ponovno pozvao da stanu i skinuo službenu pušku s ramena, jedan od navedene dvojice je trgao revolver i naperio ga na Luburu. Prema izjavi Lubure, revolver je zatajio, a kola su odjurila prema gostioni na Vrelu Bosne. Tamo ih je stigao Lubura i ponovno pozvao da dadu pregledati ribu, ali mu je jedan od napadača prišao sprijeda, dok mu je drugi zašao s leđa i obuhvatio ga rukama, tako da mu je onaj prvi oteo pušku. U to je na viku dotrčao jedan mladić iz obližnje seljačke kuće, ali su mu se napadači zaprijetili revolverom i on je utekao. Na to su počeli udarati Luburu njegovom službenom puškom, dok mu je nijesu prebili, a onda su ga tukli revolverom po glavi i razbili mu glavu. Gostioničar se je od vike probudio i izašao i rastavljao napadače od Lubu re i ko zna, da li bi Lubura ostao žive glave, da nije bilo svjedoka. Razbijene glave sklonuo se je Lubura kod čuvara mrjestilišta Neđe Perišića, a napadači su na kolima utekli. Sutradan su došli u Sarajevo, te na Sreskom Poglavarstvu prijavili, da im je putem jedan pijani lugar pao pod kola i da su mu točkovi prebili pušku. Čini se, da su za ovakovu izjavu našli i svjedoke. Međutim su na prijavu Riste Lubure, žandari sa Ilidže tražili napadače i nakon njihovoga povratka iz Sarajeva, uhapsili ih i vezane dotjerali u Sarajevo.

Nadležni organi pa i Ribarsko Društvo, treba da se zamisle nad ovim slučajem i nad svima okolnostima ovoga napadaja, kao i prilikama, koje su uzrok ovakovim žalosnim događajima.

Sami napadači su poznati Ribarskom Društvu, jer su ti isti pokušali da se uvuku i u redove društvenih članova. U god. 1927. je jednome od napadača izdana, u srezu u Konjicu dozvola da može mrežom loviti u pastrvskoj Vodi Rakitnici, pritoku Neretve. Preko organa Sreskoga poglavara u Fojnici uvukao se je Kegelj u Društvo, ali je još lanjske godine isključen i brisan iz spiska članova. Ovakovima nije mjesto u Društvu, pa stoga Odbor čini dobro djela za naše ribarstvo, ako ovakove, blago rečeno, destruktivne elememte isključuje.

Ulovljeni dinamitaši

Urednik našega lista je 10.Juna o.g. išao u Han Kumpaniju Vitez i Kurjevac radi fotografiranja novoga mrjestilišta, koje je podigla Direkcija Šuma u Sarajevu. Na stanici u Han Kumpaniji Vitezu sastao se je sa žandar, narednikom I. Martinovićem, koji je za svoj revan nadzor ribolova nagrađen u dva puta od Ribarskog Društva za B. I H. odnosno od podružnice Društva u Travniku. I ovom zgodom je narednik Martino vić saopćio našem uredniku potankosti ,o stanju ribolova na Lašvi i pritocima, a isto tako o pojedinim slučajevima ribolovnih prekršaja. Sa dinamitašima treba naročito energično postupati, pa je i narednik Martinović toga misljenja, navodeći jedan slučaj, gdje su na rijeci Lašvi zatečeni dinamitaši upravo kada su bacili dinamit. Na poziv žandarmerijske patrole, da stanu i predaju svoj ribarski »pribor«, skočili su dinamitaši u vodu i počeli bježati prema drugoj obali, preko jedinoga gaza. Žandarmi nijesu bi li lijeni, već su i oni skočili u vodu i uhapsili ove divljake, koji su kod sreskog poglavara u Travniku primali zasluženu kaznu.Ovaj slučaj ponovno nam dokazuje koliko je važan nadzor žandarma nad vodama, jer raspuštani i na blage kazne i slab nadzor naučeni ribolovni prekršitelji spremni su i na napadaje na nadzorne organe, kako se je to dogodilo na Vrelu Bosne, gdje je isprebijan državni čuvar ribolova Risto Lubura, a u Visokom su mrežari bez dozvole napali na lugara kamenjem (vidi posebnu vijest o prvom napadaju u ovome broju, a o drugom napadaju u br. l.—2- našega lista strana 33.).Stoga i Ribarsko Društvo treba da nagrađuje žandarme za ovakove slučajeve revnoga nadzora voda.

Kazna za ubijanje ribe dinamitom.

U okolici Bihaća, Sanskoga Mosta i t. d, na Uni i pritocima rašireno je i uobičajeno tamanjenje ribe eksplozivom, više nego u ostalim srezovima B. i H. Jedino se još neki krajevi pored Drine mogu pohvaliti, da nose rekord u tamanjenju ribe eksplozivom. Zanimljivo je, da u tim krajevima nema ni jednoga udičara člana Ribarskoga Društva za B. i H., koji inače vrše dosta jak nadzor nad vodama. U god. 1928. je nekoliko udičara ribara pristupilo Društvu, a u Dobrljinu je već ranije bio povjerenik Društva. Ova promjena se je odmah opazila i u redovima dinamitaša, od kojih su neki prijavljeni po Društvu. Javlja nam povjerenik iz Dobrljina, da su po društvenoj prijavi kažnjeni Vlado Lađe vić sa Din. 500—, a Đuro Šurlan sa Din. 200— globe za bacanje dinamita. Povjerenik ujedno u svome izvještaju primjećuje da je kazna doista blaga, jer je od poglavara sreza uzeto u obzir, da su obojica siromašni zanatlije. Kazna je načinila veliki utisak na, sve ribokradice i bacanje dinamita jenjava.

Ubijanje ribe dinamitom oko Zvornika.

Ribarskom Društvu za B. i H. pristupio je kao član narodni poslanik iz Zvornika g. Husejin Ćumavić. U razgovoru sa društvenim funkcionarima saopćio je g. Čumavić, da su slučajevi ubijanja ribe dinamitom na rijeci Drini u okolici Zvornika vrlo česti. Danamitaši čine izlete i na Drinjaču, a katkada i Jadar. Većinom prijeđu u Zvorniku i sa montiranim patronama dinamita idu uz Drinjaču bacajući dinamit po virovima, dok ne naberu dosta ribe, a onda odu odakle su i došli. Događalo se je, da su protiv ovakovih dinamitaša podnesene prijave ali jer su krivici iz drugih srezova, obično s desne obale Drine, to su prijave od poglavara sreza iz Zvornika sprovedene dalje na nadležnost. Kakav je uspjeh tih prijava i cijeloga nadzora vidi se po tome, što prigodom slava i postova dinamitaši opet dolaze po ribu.Urednika našega lista posjetio je i g. Ivan Nikšić, po reski činovnik iz Srebrenice, te je saopćio slične žalosne podatke o ubijanju ribe dinamitom. Trebalo bi na ove krajeve obratiti naročitu pažnju, jer se čini, da ti krajevi nose rekord u ubijanju ribe dinamitom.

Ubijanje riba dinamitom u Sloveniji

Nijesmo naučni da ovakove vijesti čujerno i iz Slovenije, ali čitamo već nekoliko puta u slovenskim novinama o slučajevima ubijanja ribe dinamitom čak i u slovenskiim vodama, gdje imade više reda u tima stvarima;, nego u ostalim našim krajevima, možda radi boljih odredaba slovenskoga ribarskog zakona, a možda i radi boljega nadzora i discipline stanovnika. Ipak nam je dužnost da istaknemo revnost vlasti i nadzornih organa u ovim inače relativno rijetkim slučajevima. Čitali smo, kako je policija pomoću svojih agenata, a žandarmerija po svojim ophođama u svakom slučaju povela energičnu istragu,, koja je uvijek imala uspje ha i krivci su ne samo pronađeni,, nego i pohapšeni. Kada bi u B. i H. nadzorni, a naročito kazneni organi bili toliko revni kao u Sloveniji,, vidio bi se i u našem ribarstvu neki napredak. Svi ovi slučajevi imperativno nam nalažu, da nastojimo,, kako bi u novi ribarski zakon ušle najstrože odredbe protiv dinamitaša.

Pastrve u pritocima Orljave.

Javlja nam g. Ivo Trdić,. učitelj u Stražemanu kod Slav. Požege, da u tamošnjoj Stražemanki imade dvije vrste pastrva. Svijet ne zna kakove su to vrste, ali po opisu smo razabrali da je jedna obična potočna pastrva, a druga dužičasta pastrva (Trutta iridea). Odakle je ova posljednja dospjela u Stražernanku nije g. Trdiću poznato. Pravo ribolova u gornjoj Stražemanki pripada Brodskoj Imovnoj Općini, a u donjem toku love seljaci kroz čiju zemlju voda teče. Pravo ribolova u Veličanki, koja pirima kod Trenkova Stražemanku, imade vlastelinstvo Trenkovo, na svom teritoriju, a u šumi Brodska imovna općina. Mnogo se riba uništava dinamitom što naravski u maloj vodi imade naročito strašne posljedice. Stoga nije čudo, da su pastrve, koje se tamo obično love vrlo sitne, jedva 22—25 cm. Velika je rijetkost, da se ulovi krupnija pastrva. Gđa Stjepana Platenika ulovila je jednu takovu rijetkost od 1 kg težine.U Brzaji kod Zvečeva i u gornjem toku Orljave imade također pastrva, a za mladicu i lipljana narod tamo ne zna. Uredništvo našega lista obratilo se je na Vlastelinstvo Trenkovo i na Brodsku Imovnu Općinu s pitanjem, da li su provađali nasad dužičaste pastrve u Stražemanki.

Trovanje riba u Voglajni kod Celja.

Dne 4. juna o. g. je jedina od tvornica na rječici Voglajni kod Celja zatrovala ribe. Oko podne počele su vodom plivati mrtve ribe, od kojih se je površina zabijelila. Na hiljade i hiljade malih i velikih riba je uginulo. Na žalost nije tačno ustanovljeno iz koje tvornice su puštene otrovne sastojine u vodu, jer je Ribarsko Društvo Celje prekasno doznalo za ovaj slučaj. Opaženo je i nekoliko mrtvih mladica, a kod jedine od oko 2 kg težine Je ustanovljeno, da su škrge opržene, a druga komad od oko 5 kg  je voda odnijela. Poslije podne su dva člana Ribarskoga Društva Celje pregledala tok rijeke i uvjerili se, da je pomor riba nastupio nizvodno od tvornice Westen. Ravnatelj tvornice g. Pfeifer je izjavio da imade oblasnu dozvolu za puštanje otpadaka u rječicu i konačno da ljudi žive od industrije:, a ne od riba. Tvrtka Westen je u zadnje doba podigla novu tvornicu superfosfata. Trebale bi nadležne vlasti da odrede, kako bi se podigle moderne naprave za čišćenje tvorničkih otpadaka. — (Po slov. »Jutru«).

Presušivanje Zujevine.

Javljaju nam iz Hadžića, Blažuja i Osijeka, da rijeka Zujevina presušuje radi toga što pilana Kašiković odvodi i ono malo vode, što se radi žege nalazi u koritu Zujevine. Mnogi udičari su se uvjerili,, da kod Plandišta korito Zujevine svake večeri bude posve suho, a ribe propadaju. Očekujemo, da će Direkcija Šuma stati na put ovome nečuvenom tamanjenju ribe potpunim presušivanjem jednoga potoka, na što se dosada od zvaničnih organa nitko nije obazirao.

Kupanje u rijeci Željeznici i Bosni.

Nakon neobično hladnoga maja i početka juna nastupila je koncem Juna velika vručina. Vodostaj sviju voda je pao vrlo nisko, pa je tako i Željeznica i Bosna vrlo malena i čista kao suza. Radi velike vrućine izlaze svaki dan, lokalnim vozovima za Ilidžu, velike mase kupača na rijeku Željeznicu. Dosadašnjih godina je bilo uobičajeno kupanje na Željeznici u blizni avijatičkog spomenika, a samo pojedine manje grupe kupača išle se do t. zv. prvoga sastavka Bosne i Željeznice. Lanjske godine su se mase kupača potisnule još više niz vodu, a ove godine se više tako reći nitko i ne kupa do spomenika već svi jure niz vodu. Najglavniji razlog tome jest promjena toka rijeke Željezniice, koja se je niže željezničkog mosta razlila po vrbacima u tri i više rukava, koji se sastaju svi tek pred prvim sastavkom Željeznice sa Bosnom. Na ranijim najljepšim mjestima za kupanje, više avijatičkog spomenika, sada je Željeznica gotovo presušila.

Ovo kupanje ne bi bilo važno za ribarenje, kada ne bi ribarenju izravno smetalo. Ali je opaženo, naročito nedjeljom, da se inače kristalno čista voda Željeznice i Bosne zamuti od kupača u toj mjeri da bude posve žuta, kao iza jakih kiša. Kod sela Osijeka je nedjeljom i praznikom poslije podne voda več tako mutna, da je lov na lipljane otešćan i katkada nemoguć. Pored toga su opazili čuvari ribolova, da među kupačima imade lica  koja vrlo vješto love ribu u ruke, pa i u najdubljim mjestima zavlačeći se pod obalu i druga zakloništa ribe, koja se skriva od urnebesnog skakanja po vodi prosječno vrlo plitkoj i za kupanje samo na dubljim mjestima pogodnoj.

Obilje pastrve u Neretvi i Rami.

Članovi podružnice R. D. za B. i H. u Konjicu konstatovali su, da je u Neretvi i Rami ove godine, radi zabrane mrežarenja, pastrva vrlo obilna, dok se je ranijih godina rasplašena mrežama, stalno sakrivala po nepristupačnim mjestima i virovima. Ove godine se može po cijeloj Neretvi pa svakom zgodnijem mjestu, da nađe dosta pastrva, koje se dižu na umjetnu mušicu. Svakako je vrlo korisna po stanje riba ova zabrana Direkcije Šuma, da se mrežom ne dozvoljava loviti, jer je Neretva već i suviše u tome svome dijelu iskorištena.Istodobno su naglasili konjički ribari, da je opažen veći broj glavatica u dijelu Neretve od Rame do Grabovice t. j. u onome dijelu, koji je zabranjen za Dvorsko lovište. Neki su mišljenja, da će se u tome dijelu Neretve radi glavatica smanjiti brojno stanje pastrve.

Pročitajte i:   Poziv na Jadransko podunavski kup u disciplini 'mušičarenje' - Crna Gora

Ulovio svog patka.

Jedne nedjelje u proljeće šetam poslije podne od Ilidže prema Vrelu Bosne. Kad sam stigao do Večerice, pogledam u vodu i spazim, da je pred kućom u vodu zabijen vrbov kolac, za koji je privezana patka, da ne bi daleko otplivala. U taj čas izađe iz kuće seljak i ja ga upitam, zašto je patka privezana. »Da ne bi progutala udicu«, reče mi on i ja se začudih velikoj opasnosti, koja prijeti od sarajevskih udičara jadnoj patki. Tek kada mi je objasnio, da se je »neku noć« ulovio njegov patak na udicu i da je uginuo, razumio sam pravi uzrok vezanja patke. Budući da nije grdio ribare, mogao sam zaključiti, da je on sam na noćnicu ulovio svog patka.
A. S.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

IZ RIBARSKE TORBE

»Iz ribarske torbe«. Pod ovim naslovom donosiće naš list, kao i dosada zanimive slučajeve ribolova, osobite primjere lijepih uspjeha, pa i neuspjeha, na našim vodama u cijeloj Kraljevini, kao i razne manje opise i bilješke informativnoga ili zabavnoga sadržaja iz pera naših čitaoca i saradnika.

Sa Večerice.
U god. 1928. otvoren je potok Večerica kod Ilidže (pritočica rijeke Bosne) za ribolov udicom. Taj potok je bio dugi niz godina zabranjen za svaki legalan ribolov, međutim mogli su da ustanove oni ribari, koji su imali dozvole za zabrane radi nadzora, da je ranijih godina u tome potoku bilo dosta pastrve, ali da je u god. 1927. voda tako reći opustjela, prema ranijem stanju. Ribu su izlovili nelegalni ribari, pa se je i ovdje pokazalo, da blizina Sarajeva, koje konzumira velike količine ribe, tako reći isisava stanje riba po okolnim vodama, a radi maloga broja nadzornih organa i blagoga kažnjavanja ribolovnih prekršaja, pa raznih intervencija u prilog prekršiteljima, krijumčarenje ribe upravo cvate.Nije stoga čudo, ako su svi legalni ribari udičari loveći tokom ove godine u Večerici, konstatovali, da usprkos dugogodišnjoj zabrani ribolova imade u Večerici manje pastrve nego u Zujevini, koja je uvijek otvorena za legalne ribare. Svi rezultati su bili bijedni, pa je udičar bio zadovoljan, ako je ulovio 5 do 6 pastrvica koje su jedva imale propisanu mjeru od 20 cm, iako se je ta voda odlikovala nekada svojim krupnim pastrvama.Tim veća je rijetkost i neočekivano iznenađenje bilo 8. juna o. g., kada je g. Emil Wagner ulovio u Večerici (loveći na skakavca) pet pastrva od 20, 22, 25, 26 i 30 cm i šestu od 45 cm dužine i 1.5 kg težine. Kako je ova pastrva sačuvala živu glavu kraj tolikih neprijatelja i onih od žice gusto pletenih koševa, u koje love nelegalni ribari po Večerici? Ostale ulovljene pastrve su težile: 20 cm — 200 grama, 22 cm — 200 grama, 25 cm — 400 grama, 26 cm — 450 grama, 30 cm — 500 grama. Sve su bile potočne pastrve, a nijedna barjaktarica, kojih je toliko nasađemo u Večerici.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

ŠPORTSKE, DRUŠTVENE I RIBARSKE VIJESTI IZ SVIH KRAJEVA

Lična vijest.
Ribarski stručnjak na Državnom dobru Belje, g. Jakob Klajndinst, putuje koncem juna po Dalmaciji, Hercegovini i Bosni radi upoznavanja ribarskih prilika. G. Klajndinst se bavi mišlju podizanja jednog mrjestilišta za salmonide na kojoj bosanskoj ili dalmatinskoj vodi.

Most na Limu i Most na Drini.
Posjetiocima rijeke Drine poznata je (Stanica Most na Limu, koja se nalazi na samom sastavku rijeke Lima sa Drinom. Most je zapravo sagrađen preko Drine, a ne preko Lima, no ipak je stanica okrštena imenom »Most na Limu«. Ovo zanimivo mjesto za udičare, koji love mladice na Drini, vanredno je romantično i lijepo. Kroz inače na ovim mjestima po sve neprohodnu dolinu rijeke Drine, sagrađena je ili bolje reći usječena u stijene, željeznička pruga Sarajevo-Višegrad-Beograd. U vratolomnoj visini nad divljom Drinom juri voz kroz tunele (»ni broja im se ne zna«, toliko ih je na ovoj pruzi), pa pred mostom idući iz Sarajeva upravo izjuri voz iz tunela, kada se pokaže pred putnicima impozantan željezni most preko Drine. Od tunela do mosta je svega oko 100 metara i za čas je voz na željeznome kolosu, koji je nad Drinom podignut u visini od 17 m. S mosta se ulazi pravo u stanicu Most na Limu, koja se sastoji od jedne zgrade više slične na tvrđavu, nego na stanicu. Takove je stanice ovdje gradila Austrija uz ovu prugu, koja je podignuta iz vojničkih razloga. Stanica je vrlo tijesna i završava sa dva tunela. Jedan sa prugom prema Višegradu, drugi sa prugom prema Uvcu. Prva pruga ide dalje povrh Drine, a druga povrh Lima.Direkcija Željeznica je sada konačno promijenila ime ovoj stanici i nazvala je »Most na Drini«, jer most faktički prelazi preko Drine, a ne preko Lima,, koji neposredno pred mostom s desne strane ulazi u Drinu.

Udičarski gosti iz Ogulina.
Ovih dana dolaze autom u Bosnu iz Ogulina članovi Ogulinskoga društva športskih ribara gg. Dr. Milutin Kosanović, sreski ljekar, Milan Držić, industrijalac i Miso Kosanović, trgovac. Kako nas obaviještava predsjednik O. D. Š. R. g. Rude Bergleiter, ovi će strastveni udičari obići cijelu Bosnu i Hercegovinu, te će ribariti na raznim vodama. R. D. za B. i H. pri milo je ovu trojicu Ogulinaca za izvanredne članove. Umoljavaju se podružnice i povjerenici Društva, da dobrodošlim gostima u svemu idu na ruku.

Gosti iz Bosne na slovenskim vodama.
U Velenju (Slovenija) održaje se ove godine glavna skupština Udruženja rudarskih i talioničkih namještenika u Kraljevini S. H. S. (Skupština je trebala da bude 29. juna, ali je odgođena.) Prigodom skupštine, koja imade program od nekoliko dana, namjeravaju neki od učesnika da love na Savinji i drugim vodama u okolici Celja i Velenja. Preko Mjesnog odbora rudarskog udruženja u Velenju i preko Ribarskoga Društva Celje, zatražene su dozvole za ribolov.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

SPISAK RIBARSKIH UDRUŽENJA U KRALJEVINI S.H.S

Redni broj Naziv Udruženja Sedište udruženja Godina osnutka Broj članova Delokrug Primedba
Mjesto Srez Oblast
1. Katoličko Momačko Ribarsko Udruženje Apatin bačka 1891 420
2. Ribarsko Udruženje Apatin bačka 1772 360
3. Ribarsko Društvo za Štajersko-Dravsku Dolinu Maribor mariborska Drava sa njenim pritokama u Štajerskoj Cilj Društva: Športski, stručni i ekonomski
4. Ribarsko Društvo Celje Celje mariborska Savinja sa pritokama Cilj Društva: Športski, stručni i ekonomski
5. Ribarsko i Rakarasko Društvo Čakovec mariborska Srez Čakovec i Prelog, gornji tok Dravinje Cilj Društva: Športski, stručni i ekonomski
6. Ribarsko Društvo u Konjicama Konjice(Slo) mariborska Srez Čakovec i Prelog, gornji tok Dravinje Cilj Društva: Športski, stručni i ekonomski
7. Sportsko Ribarsko Društvo Karlovac primorsko-krajiška
8. Sportsko Ribarsko Društvo Ogulin primorsko-krajiška
9. Sportsko Ribarsko Društvo Brod na Kupi primorsko-krajiška
10. Dojransko Ribarsko Udruženje Dojran bitoljska
11 Ribolovna zadruga s.o.j. Klepci stolački mostarska 1922 Opštine Kruševo i Bjelovići
12 Ribarska Zadruga Vukovar karlovački sremska 1800. 83 Akcijski kapital 7.000 Din
13. “Priroda” Vinkovci sremska 1923 40 Upis.50.din, član.30 din.
14. Ribarska zadruga Baošić boko-kotorski zetska
15 Ribarska zadruga Muo boko-kotorski zetska
16. Ribarska zadruga Prčak boko-kotorski zetska
17. Ribarska zadruga Sv.Stefan boko-kotorski zetska
18. Ribarska zadruga Budva boko-kotorski zetska U osnivanju
19. Ceklinsko Ribarsko Udruženje Rijeka Crnojevića cetinjski zetska
20. Ribarska Zadruga Žabljak cetinjski zetska
21. Šabačko Ribarsko Udruženje Šabac podrinjska 1921 32 God. članarina 60Din.
22. Zagrebačko Ribarsko Društvo Zagreb zagrebačka Izdaje “Ribarski vjesnik”
23. Hrvatsko Društvo za gajenje Lova i Ribarstva Zagreb zagrebačka Izdaje “Lovačko-ribarski vjesnik”
24. Slovensko Ribarsko Društvo Ljubljana ljubljanska 14
25. Jugoslavensko Ribarsko Udruženje Komina hvarski splitska 1922. 86 Članovi su Zadružnoga Saveza (Ribarski Odsek), osnovano 1909. godine Za vreme rata njegova delatnost je spala, a iznova počela 15.01.1921. godine, primivši od države pomoć od 1,000.000 dinara.
26. Ribarska Zadruga Brusje na Hvaru hvarski splitska 1921. 31
27. Ribarska Zadruga Hvar hvarski splitska 1922. 35
28. Ribarska Zadruga Stari Grad hvarski splitska 1921 27
29. Ribarska Zadruga Bol brački splitska 1910 61
30. Ribarska Zadruga Jezera šibenički splitska 1923 53
31. Jadranska Ribarsko-Spuž. Zadruga Krapanj šibenički splitska 1924 33
32. Ribarsko-Spužvarska Zadruga Krapanj šibenički splitska 1911 40
33. Ribarska Zadruga Murter šibenički splitska 1922 50
34. Ribarska Zadruga Prvić Luka šibenički splitska 1922 60
35. Ribarska Zadruga Rogoznica Šibenik šibenički splitska 1924 25
36. Ribarska Zadruga Jesenice Obrovac splitski splitska 1911 66
37. Jugoslavenska Ribarska Zadruga Split splitski splitska 1920 18.03.1926 pretvorena u “Ribarsko Društvo”
38. Jadransko Društvo za unapredjenje Pomorskog Ribarstva Split splitski splitska 1926 50 Radi se na ujedinjenju oba Društva
39. Zajednica Jadranskih Ribara Split splitski splitska
40. Zadruga “Ribar” Split splitski splitska 1923 Ušće Cetine i okolina Šibenika
41. Ribarska Zadruga Omišalj na Krku krčki splitska 1922 24 Članovi su Zadružnoga Saveza (Ribarski Odsek), osnovano 1909. godine Za vreme rata njegova delatnost je spala, a iznova počela 15.01.1921. godine, primivši od države pomoć od 1,000.000 dinara.
42. Ribarska Zadruga Vrbnik na Krku krčki splitska 1922 13
43. Ribarska Zadruga Pag preko biogradski splitska 1922 34
44. Ribarska Zadruga Sali preko biogradski splitska 1924 31
45. Ribarska Zadruga Soline preko biogradski splitska 1909 65
46. Ribarska Zadruga Veli Rat preko biogradski splitska 1909 63
47. Ribarska Zadruga Vrgada preko biogradski splitska 1909 56
48. Ribarska Zadruga Molat splitska 1907 49
49. Ribarska Zadruga Premuda splitska 1903 101
50. Ribarska Zadruga Stara Novalja splitska 1907 30
51. Zabreško Ribarsko Udruženje Zabrežje posavski valjevska
52. Podružnica Ribarskog Udruženja za Bosnu i Hercegovinu Kreka tuzlanski tuzlanska
53. Ribarsko Društvo za Bosnu i Hercegovinu (Centrala Sarajevo, podružnice u Jajcu, Travniku, Zenici, Tuzli, Mostaru, Konjicu, Foči, Banjoj Luci) Sarajevo sarajevska 1923 465 Bosna i Hercegovina a djelomično i cijela Kraljevina S.H.S. Izdaje časopis “Ribarski List”
54. Ribarsko Udruženje Kladovo ključki timočka
55. Ribarsko Udruženje V. Vrbica ključki timočka
56. Ribarsko Udruženje Korbovo ključki timočka
57. Ribarsko Udruženje Sip ključki timočka
58. Osječki Ribolovni Sportski Klub Osijek G.G. osječka 1923 176 Mesečno izdaje “Ribolovni Glasnik” Na kraju 1925. godine, stanje gotovine 48.000,- Dinara
59. Ribolovno-Lovačko Udruženje za grad i srez Bjelovar Bjelovar osječka 1922 52 Godišnja članarina 150,- dinara.Izdaje svoj časopis.
60. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Blato korčula dubrovačka 1910 334
61. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Trpanj korčula dubrovačka 1921 28
62. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Vela Luka korčula dubrovačka 1910 58
63. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Janjina korčula dubrovačka Od svoga osnivanja još nisu počele rad.
64. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Trstenik korčula dubrovačka
65. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Lopud dubrovački dubrovačka 1920 17
66. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Zaton Mali dubrovački dubrovačka 1922 20
67. Ribarsko Udruženje (Zadruga) Podgora makarski dubrovačka 1921 46
68. Beogradsko Ribarsko Udruženje Beograd 1912 redovnih 21.807 počasnih 35
69. Ribarska Zajednica Beograd 1923 4

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

Društvene vijesti R.D. za B. I H.

MANE KRNIĆ.
Nedavno je iz naše sredine zauvijek otišao naš Mane. U prvim našim redovima on je bio ličnost, koja je karakterisala grupu osnivača našega Društva, kojemu je on glavni pokretač i kod osnutka god. 1923. prvi tajnik. Bez njega osjeća se u društvenim redovima jedna praznina, koja će tek tekom vremena da na neki način, poput rane, zaraste, ali će se uvijek poznati mjesto, gdje je komad našega tijela, komad našega Društva istrgnut. Njegov idealizam i ljubav za ribarstvo i naše vode, njegova ogorčenost protiv uništavača našega ribljeg bogatstva, ostaće svakome od nas u pameti. Bojazan, da naše vode ne opuste posvema, potakla ga je da ustraje u radu kod pokretanja akcije za osnivanje Društva, ta ista bojazan je stalno u njemu živjela i s njegovih usta smo uvijek slušali riječi, koje su tražile pomoći i zaštite za naše vode, koje su izvrgnute haranju dinamita, kao i mnogih drugih zabranjenih i štetnih sredstava. Čovjek strahuje i boji se za sudbinu onoga koga voli, pa samo stoga razloga, što je pokojni Mane duboko volio naše vode i život naših voda, stradao je pri pomisli, da su gotovo bez ikakve dabre i sigurne zaštite, izvržene divljoj eksploataciji bez mjere i računa. Upravne prilike su mu uvijek ulijevale brigu i strah za sudbinu ribarstva, pa se je neprestano borio sa najcrnjim slutnjama, ne mogavši da posve napusti nadu u prevlast pravde i zakonitosti. Svi se sjećamo, da je stalno isticao potrebu, da Društvo uputi jednu deputaciju u Beograd, da deputacija obiđe sve skupštinske klubove i da zamoli audijenciju, kod Nj. Vel. Kralja i zamoli zaštitu za narodno bogatstvo naših voda. Tko se ne sjeća njegova vapaja: »Ovo nije niti tuđim radio s našim vodama, što se danas radi!« Ipak je duboka bila njegova vjera u pravdu.

Preko četrdeset godina je vršio svoju nastavničku dužnost i konačno je došao u penziju, te je uz radost, da će moći češće da pohađa naše rijeke i potoke, trpio od srčane mane, koja mu je smetala kod pješačenja prigodom ribolova. Svejedno je još očekivao, da će provesti dosta lijepih dana s ribarskim prutom, a mi, koji smo s njim razgovarali posljednjih dana maja, pa još i 28. maja, nijesmo slutili, da ćemo se prevariti, kao i on, u svome očekivanju. Dne 29. maja u rano jutro umro je nenadano, u 61. godini života.

Rođen je u Lici, umro je u Bosni, i kao što su te dvije pokrajine dijelovi srca našega naroda, tako je i on bio srce našega Društva, jer je imao i previše srca za svrhu i rad Društva. God. 1923., 1924. i 1925. bio je tajnikom Društva. God. 1927. je bio član nadzornog odbora, a god. 1928. ga je smrt zatekla, kao aktivnog člana odbora, kao domaćina i knjižničara. Za Društvo je uvijek radio i samo njegova velika zaposlenost kao nastavnika Ženske učiteljske škole i kao upravnika Đačke menze, sprječavala ga je, da još više svojih sila posveti plemenitom nastojanju nesebične zaštite našega ribarstva.

Dne 30. maja smo ga ispratili u vječan stan njegov i kao što smo ga duboko i iskreno žalili idući u posljednjoj pratnji, žalićemo ga uvijek, a sačuvaćemo ga u trajnoj, dobroj i svijetloj uspomeni. Ribarsko Društvo za B. i H. mu je živi spomenik! Vječna mu spomen!

Umro član Smajo Hindo.
Podružnica iz Mostara nam javlja, da je tamo u maju o. g. umro član Ribarskoga Društva za B. i H. Simajo Hindo, privatnik. Pokoj mu duši!

Ostavka tajnika.
Prvi tajnik R. D. za B. i H. g. Zdravko Thaller, dao je 25. aprila o. g. ostavku na tajničkoj časti. Sve tajničke poslove vodiće u buduće tajnik II., g. Albert Vaš, priv. činovnik, Sarajevo, Štamparija Savić (Kulovića ulica). Stoga neka se članovi i svi interesenti izvole u društvenim poslovima obraćati na g. Vaša.»Ribarski List« će i nadalje uređivati g. Thaller.

Čuvari ribolova na Bosni.
Čuvar Stevan Šoja, kojemu je povjereno čuvanje Bosne od Osijeka do Rajlovca, ne vrši služibu, jer je bolestan i nalazi se na liječenju u Drž. bolnici u Sarajevu. Čuvar Luka Jovandić, kojemu je povjeren dio Bosne od Reljeva do Ilijaša vrši službu vrlo revno i savjesno, te je dosada podnio više prijava i zaplijenio mreža i koševa više nego raniji čuvar Maderić za sve vrijeme svoje službe. Radi toga je Maderić i otpušten iz službe, a Jovandiću je povišena plaća na Din. 600.— mjesečno i posebno nagrade za svaku mrežu i t. d.

Kiselo i slatko mlijeko za udičare.
U selu Osijeku mogu članovi prigodom ribolova na rijeci Bosni da se osvježe hladnim kiselim mlijekom u seljačkim kućama na lijevoj obali rijeke uzvodno od osječkog mostića. Po potrebi može se dobiti kod susretljivih seljaka i crna kava, vrelo mlijeko i t. d. uz umjerene cijene. Preporuča se članovima, da se u slučaju potrebe obrate na spomenute seljačke kuće (gdje mogu po volji i da ispeku eventualnu (!) lovinu).

Osnutak podružnice u Mostaru.
Već odavna postoji namjera, da se u Mostaru osnuje podružnica R. D. za B. i H., jer je Mostar središte Hercegovine, koja je bogata plemenitom, ribom i imade pored obične potočne pastrve još i glavaticu (Trutta genivittata) i mekousnu (Trutta ob tusirostris). I dosada je uvijek u Mostaru bilo oko 30 članova Društva, ali organizovane podružnice nije bilo. Ribarstvo je od toga bezuvjetno trpjelo štetu,, jer nije bilo nikoga,, da potakne rješenje mnogih lokalnih ribarskih pitanja, koja su od važnosti, te da poradi na hercegovačkim vodama za napredak ribarskoga športa i zaštite plemenite ribe. Konačno je podružnica  osnovana, pa donosimo izvještaj o osnutku podružnice:

Na sastanku nekolicine članova R. D. za B. i H. od 3. IV. 1928. zaključeno je, da se u Mostaru prema članu 29.pravila osnuje podružnica. Skupština je zakazana za 11. IV. 1928. a poglavar sreza Mostar obaviješten 6. IV. 1928. Posebnim pozivima pozvana su za taj dan u Hotel Vilson u 18. sata njih 24 ranija člana Ribarskoga Društva za B. i H.

11. IV. 1928. u Hotel Vilsonu u 18 sati prisutni su bili članovi Ribarskoga Društva za B. i H.:
1. Milivoj Čađević, đeneral, komand. D.;
2. Dr. Cvjetan Spužević, advokat;
3.  Milorad Veselinović, potpuk. Komand. Vazd. Bat.;
4.  Dr. Aurelije Nardeli, liječnik;
5.  Pavle Filipović, major Vazd. Komande;
6. Dušan Marinković, kapet. u penz.;
7.  Orfeo Markulini, vodovod, nadmonter;
8.  Veljko Sarajić, električar;
9.  Mehmed Dejanić;
10.  Dušan Jedlička, poljoprivred. nadsavjetnik;
11.  August Karlović, vlakovođa u m,.;
12.  Kosta Mirković,, polic. nadzornik u m.

Gosp. Dušan Marinković obrazlaže potrebu osnivanja podružnice Ribarskoga Društva za B. i H. u Mostaru. U debati učestvuje g. Kosta Mirković, koji iznosi razne prestupke ribolovaca mrežom, kao i nepravedne takse na mreže. Dr. Cvjetan Spužević završuje, kako je tim više potrebna podružnica u Mostaru, koja treba da o tome vodi računa.Dr. Nardeli iznosi kand. listu odbora i predlaže glasanje aklamacijom. Glasanje sa aklamacijom se prihvaća kao i osnutak podružnice.U odbor se predlažu prema članu 32. pravila za p r e d s j e d n i k a: Komandant Div. đeneral Milivoj Čađević; za tajnika: Dr. Aurelije Nardelli, liječnik; za blagajnika: Markulini Orfeo, vodovod, nadmonter; za odbornika: Karlović August, želj. vlak. u m.Nadalje prema čl. 36. pravdi a izabran je kao: I. revizor: g. Pavle Filipović, major vazduhopl. komande; II. revizor: g. Kosta Mirković, pol. nad. u m.Skupština  prima  predloženi   odbor  jednoglasno.Prijepis ovoga zapisnika imade se dostaviti Ribarskom Društvu za B. i H. u Sarajevu i Sreskom Poglavarstvu Mostar propisno biljegovan sa 3 primjerka pravila na odobrenje.

Novi povjerenik u Doboju.
Dosadanji povjerenik R. D. u Doboju g. Ferdo Storch, šef željezničke ložione, premješten je u Zenicu za šefa tamošnje ložione. Povjereništvo R. D. je predao g. Bogdanu Ivanoviću.Od osnutka R. D. do nedavno vršio je g. Ferdo Storch povjereničke društvene poslove s isto takovom voljom i oduševljenjem kao što je obilazio bliže i dalje vode u okolici Doboja. U ime R. D. i sviju članova neka je hvala revnome povjereniku.U Zenici će imati g. Storch prilike da sudjeluje u radu podružnice našega Društva, a ne manje nego u Doboju imaće prilike da na zeničkim pastrvskim vodama uživa u našem lijepom udičarenju.

Predsjednik podružnice u Konjicu
g. Josip Domicelj, premješten je u Hadžiće za šefa stanice. Na izvanrednoj skupštini podružnice izabran je za novoga predsjednika g. Franjo Koch.Podružnica u Konjicu već po drugi put od svoga osnutka u g. 1927., gubi predsjednika radi premještaja, a isto tako jednom i tajnika.Želimo g. Domicelju mnogo uspjeha i sreće u novom mjestu boravka i službe!

Izvadak iz zapisnika 1. redovne sjednice Glavnog odbora.
Sjednica je održana dne 18. januara 1928. god. u društvenim prostorijama. Prisutni: Žegarac, Jedlička, Thal ler, Vaš, Jurašinović, Storch, Finci, Krnić, Ing. Pestrovo, Dr. Turković, Rađenović, Dohnalek i Hrčko. Ispred Nadzornog odbora prisustvovao je Stefanović. Odsutan Krstić radi bolesti.Prima se nakon pozdrava predsjednika zapisnik 8. sjednice Odbora iz god. 1927. bez primjedbe. Po pristupnicama se primaju novi članovi,, a imena njihova objaviće se u posebnom popisu u društvenom glasilu. Pozdravlja se osnutak podružnice u Banjoj Luci, te se uzima na znanje sastav odbora podružnice izabranog u decembru 1927. god. Odobravaju se uhvatnine društvenom čuvaru rijeke Bosne za dva vlaka po Din. 100.—, ukupno Din. 200.— . Đorđu Miliću, lugaru u Glavicama (sraz Bugojno) odobrava se nagrada od Din. 300 za revno čuvanje voda i podnošenje prijava, a na prijedlog društvenoga povjerenika iz Bugojna g. Milana Kopeckog, vojnog referenta. Aci Kokotoviču, financijskom prigledniku iz Bos. Kostajnice odobrava se nagrada od Din. 300.—, što je ulovio i prijavio dvojicu dinamitaša iz Dobrljina, a na osnovu prijedloga povjerenika g. Ivana Zamolo, gostioničara. U predmetu prevelikog broja zabranjenih voda, koje se radi slabog ili nikakovog nadzora pustoše po nelegalnim ribarima, zaključeno je, da će predsjednik i potpredsjednik predati direktoru Direkcije Šuma u Sarajevu g. Karopu, jednu predstavku, s molbom, da se broj zabrana smanji i omogući ribolov legalnim ribarima. Zaključeno je, da članovi imadu na vrijeme obnoviti iskaznice za god. 1928. Po prijedlogu Dohnaleka zamoliće se Direkcija Šuma da odobri četiri dozvole za lov košljive ribe u rijeci Bosni. Bira se Disciplinski odbor u sastavu gg. Dra Drage Turkovića, Aleksandra Stefanovića i Sime Ristića. Odbija se molba Roke Fabijanija za ponovni prijem u Društvo.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

SA JADRANA

Vranjsko jezero. Ovo je jezero najviše u Dalmaciji. Zaprema oko 30 km2 površine, a dugo je oko 15 km, te se pruža od glavnog vranjskog mosta do prorova Proseke kraj Zasela. Na sjevernoj strani jezera leži Vranjska bara sa gotovo isto tolikom površinom kao i jezero. Svi ovi kanali ulaze sa sjeverne a drugi pritoci s istočne strane, pa donašaju mulj, tako da je dno jezera s te strane najpliće, dok se dubina prema jugu uvećava, jer je dno nagnuto u tom smjeru, tako da u najjužnijem dijetu nalazimo dubinu od 5 m. Ovdje je prokopan prorov Proseka koji spaja more s jezerom. Prorov je izveden, da se održi ravnovjesje među površinom mora i jezera, jer je ovo radi svojih pritoka za kišnoga doba znalo da naraste i 1 m nad normalom i da tako poplavi polje oko jezera.

Voda je u jezeru ponešto bočata, a slankasta je samo u onome dijelu do samoga prorova kod Proseke. Jezero je bogato planktonom i vodenom florom, a u njemu žive i goje se razne ribe: cipli (Mugil cephalus), jegulje i gerice (Atherinae). Slatkovodne ribe nema, ali nije isključeno, da bi se i ove mogle gojiti, možda uspješnije nego morske. U današnjem svome stanju daje jezero slab prihod. Ulovi se od 15 do 20 q jegulja i 20 do 30 q cipola. Prihod je manji od rashoda za ribolov, tako da je jezero pasivno sa svojim ribolovom. Ribe nema mnogo, jer se već od predratnoga doba ne sjemeni prenosom riblje mlađi iz mora, a pored toga se riba tamani svakovrsnim sredstvima, pa i praskavim tvarima, kojima se poslije rata mnogi ribari žalibože poslužuju. Osim uprave državnog dobra (Uprava državne ergele »Vrana«, Jankolovica) ribolovom na jezeru se bave i neki ribari iz okolnih sela Pakoštane-Banjevci Vrane. Ovi love isključivo jegulje sa ostvima, jer za lov cipola nemaju potrebnoga pribora. Tim lovom se zanima jedva desetina ljudi Radi velikih plićina u sjevernom dijelu jezera dogodilo se je da se riba za jakih zima smrzne. Radi toga bi bilo potrebno, da se u interesu uzgoja ribe prokopaju po sjevernim dijelovima jezera, dublji kanali u koje bi se riba u slučaju veće studeni mogla da sklone. Ove radove, kao i neke druge, koji su potrebni da se ribarstvo u jezeru podigne, moglo bi se izvesti samo sa većim novčanim sredstvima, koja bi jedino država ili jače privatno društvo ili poduzeće moglo da namakne. Okolno stanovništvo ne bi moglo ništa slična poduzeti pa ni u formi zadruge. Prigodom pregovora sa zainteresovanim pučanstvom o bilo kakovoj poboljšici stanja ribarstva na jezeru, nailazilo se je uvijek na jedno te isto mišljenje, da država dade potrebita sredstva za uređenje i eksploataciju ili neka sve ostane po starome, da svatko može po miloj volji iskorištavati ono malo jezerske riblje golotinje. Prema tome bi bilo najkorisnije, da se jezero ustupi privatnim poduzećima uz učešće lokalnih ribara ili da država preuzme na sebe i uređenje jezera, kao i eksploataciju.

Prihod ribarstva, kojim rukovodi Uprava državnog dobra je razmjerno malen, a prema donjoj tabeli vidi se, da je ribolov pasivan.

G. 1921: ulovljeno ribe kg 2232     prodano za D. 18.636,50
1922.            -II-            2087          -II-             11.574,-
1923             -II-            5288,5       -II-             33.886,-
1924             -II-              960,5       -II-             13.544,-
1925             -II-            1869,5       -II-             22.450,-
Ukupno ulovljeno kg 12436-50, primljeno ukupno Dinara  100.097.50-

Popriječni godišnji lov kg 2487.Popriječni godišnji prihod Din. 20,018-

Godišnji rashodi:

1.  Trošak za čišćenje i popravak kanala Prosjeke……..Din……………………………………………….1000—
2.  trošak za popravak mreža, te nabavamaterijala………………………………………………………….1.400.—
3.  pomoćni radnici za lov ribe ……………………………1.000-—
4.  popravci zgrada…………………………………………….3.000.—
5.  popravci lađe………………………………………………..1.000.—
6.  popravci motorne lađe i motora………………………4.000.—
7.  trošak mot. lađe, gorivo, ulje i ostalo……………..11.000.—
8.  nabava mreža i ribarskih potrebština……………….5.000.—
9.  trošak za lov mlade ribe …………………………………..500.—
10.  plaća ribaru Din. 1.100 mjesečno………………..13.200.—
11.  plaća za 2 poljara Din. 900 mjesečno…………..21.600.—
Realni godišnji rashod ……………………………..Din. 62.700.—
Iz ovoga obračuna po službenim podacima, vidi se da Vransko jezero imade dificit od godišnje Din.  42.682.—•

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

KNJIŽEVNI PREGLED

Novele iz životinjskoga svijeta.
Knjiga jednoga prirodnjaka. Napisao Dr. Miroslav Hirtz, Zagreb 1927. Sadržaj: Iz bijele čitanke, Je li i to instinkt? U lovu na srnjaka, Ti, pseto, jedno, Noćnik, Zadnji zagrljaj, Čovjek i demon, Pa da je ne volim?, U smrt za tuđu djecu, Nerazdruživi, Skitnica i Za sjajne mjesečine. Ova vrlo ukusno opremljena knjiga sa naslovnom umjetničkom slikom je jedna novost za našu literaturu. Svaki lovac, svaki ribar športaš, prijatelj prirode kao i svaki »prirodnjak«, kako pisac dobro naziva samoga sebe, naći će u ovoj knjizi jedan dijelak svoje vlastite duše i svojih vlastitih misli i osjećaja. Naše čitaoce naročito upozoravamo na prvu i posljednju novelu iz ove knjige, jer im je sadržaj uzet iz života vode, rijeke i njene okoline, njene životne zajednice. Ribar, koji je proveo u osami, makar jednu noć, na obali Drine ili koje druge naše rijeke, čitaće ove dvije novele, kao i sve ostale, sa osjećajem. Knjiga se dobije kod pisca (Zagreb, Mesnička ul. 39) uz cijenu od Din. 30.— više Din. 4.— za poštarinu, a članovi R. D. za B. i H. mogu je naručiti i kod Glavnog odbora Društva u Sarajevu.
Z. T.

Pokusna stanica za ribnjačarstvo Crna Mlaka
U god.
1925. Prof. Dr. E. Roessler, direktor zavoda za primijenjenu zoologiju u Zagrebu (Kačićeva ul. 9), izdao je ovaj svoj rad u posebnoj knjižici (broširano, 32 str.), preštampavši ga iz Glasnika Ministarstva Poljoprivrede i Voda br. 17. za 1927. god., sa slijedećim sadržajem: Osnivanje i razvoj stanice. Opis stanice, Fizikalne osebine tla pokusnih ribnjaka, Hemijske osebine tla pokusnih ribnjaka, Voda pokusnih ribnjaka (Alkalitet vode, Sadržaj kisika u vodi, Sadržaj vezane ugljične kiseline u vodi, Tvrdoća vode, Temperatura vode), Pokusi gnojenja, Plankton, Fauna dna, Gospodarenje na pokusnim ribnjacima. Osim situacionog plana pokusnih ribnjaka i 13 raznih tabelarnih pregleda, u tekstu se nalazi i 6 slika. Po navedenom sadržaju se već razabira, da je ovo jedan strogo naučan prikaz rada pokusne stanice u Crnoj Mlaci, kojim radom se mogu da koriste pored ihtiologa još i uzgajatelji riba (šarana) u ribnjacima.
Z. T.

Rječnik narodnih zooloških   naziva   (uključivo   ribe).
Jugoslavenska Akademija znanosti u Zagrebu izdaje veliki »Rječnik narodnih zooloških naziva« u više knjiga. Ukupni obujam ovoga djela iznosiće oko 1.700 tabaka. Djelo će izaći u više knjiga od kojih jedna zaprema ribe. Autor ovoga djela je prof. Dr. Miroslav Hirtz iz Zagreba, urednik časopisa »Priroda«.

Narodna imena riba u Srbiji.
Sredio Dušan Stojićević. Izdanje Muzeja Srpske Zemlje u Beogradu g. 1927. Već od god. 1927. prebire taj muzej ribe i njihova narodna imena. Taj materijal sredio je sada direktor muzeja gospodin Dušan Stojićević i time doprinio jedan dragocjen prinos za našu domaću ihtiološku literaturu, koja je dosada vrlo oskudna. U uvodu knjige pisac navodi, kako je Muzej Srpske Zemlje razaslao uputstva sa pismima i posudama sa alkoholom u cilju sabiranja riba i njihovih imena. Uputstva su razaslana: profesorima, svećenicima, učiteljima, marvenim ljekarima, apotekarima i svakome za koga je Uprava Muzeja mogla doznati, da bi se prihvatio toga posla. Odziv je bio preko očekivanja, jer je Uprava sakupila sa 148 raznih mjesta ribe sa 282 narodna imena. Sakupljeni materijal tiče se samo Srbije, jer za druge oblasti nije materijal pribran, izuzev Skadarsko Jezero. Nazivi riba su izloženi po redu kakav je u knjizi Dra Josipa Pančića »Ribe u Srbiji« sa nekim izmjenama i dopunama. Svaka vrsta riba je označena znanstvenim latinskim imenom, a pored njega je stavljeno najraširenije ili najbolje narodno ime, koje pisac smatra kao najprikladnije da postane i zoološko ime na našem jeziku. Koje će narodno ime postati i zoološko, ima da odluče ovi razlozi: 1. treba da je naše, 2. koliko je rasprostranjeno, 3. izbjegavati ista ili slična imena za razne ribe (u koliko je moguće) i 4. koje ime nešto obilježava. Pisac se je pozabavio i razjašnjenjem nekih imena iz Pančićeve knjige, a kod toga se je poslužio, kako sabranim podacima, tako i nekim djelima, među kojima spominje i naš list, što je svakako neke vrsti indirektno priznanje za ljude, koji su ga pokrenuli, jer se vidi po tome, da se i ljudi nauke mogu da koriste našim listom. U knjizi je štampan i spisak voda u Srbiji, odakle potječu ribe i imena riba, a ujedno i spisak saradnika na ovome sabiranju materijala.
Z. T.

»Ribar« (Split), br. 5. imade slijedeći sadržaj:
Proti krijumčarskom ribolovu, Rezultati konferencije kod Dir. Pomorskog Saobraćaja, Originalne ribarske splavi u Americi, Nacionalni talijanski kongres morske biologije u Messini, Lov tunja u Španjolskoj, Otvorenje morskog akvarija na Marjanu i Ribarske vijesti. (U »Zadrugaru« br. 8. (uz koji izlazi »Ribar« kao prilog), nalazimo članak Ive M. Kaluđerovića: Ribolov u Crnoj Gori.

»Ribarski Vjesnik« (Zagreb), br. 5.—6.
donosi zapisnik XXXIV. redovite godišnje glavne skupštine Zagrebačkoga Ribarskog Društva, održane dne 29. marta 1928. u Zagrebu.

♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦

IZ UREDNIŠTVA

Naš list kao »Poluslužbeni organ Ministarstva Poljoprivrede i Voda«. U br. 1.—2. saopćili smo o riješenju Ministarstva Poljoprivrede i Voda, kojim je našem listu odobrena pomoć iz državne kase u iznosu od Din. 20.000.—. Nadopunjujući ovu vijest, ističemo, da je na čelu našega »Ribarskoga Lista« stavljena od ovoga broja oznaka, da je list ujedno i »Poluslužlbeni organ Ministarstva Poljoprivrede i Voda« naravno u stvarima ribarstva, kojim upravlja IV. odjeljenje toga Ministarstva. Iako u Ministarstvu ne postoji posebno odjeljenje samo za ribarstvo ipak načelnik IV. odjeljenja g. Dr. Đorđe Mitrović sa svima raspoloživim silama i sredstvima nastoji da naše ribarstvo procvate, pa je i ova promjena kod našega lista jedan od njegovih uspjeha. Uvjereni smo, da će ova promjena imati dobrih posljedica kako za ribarstvo«, tako i za nas list i uopće ribarsku stručnu štampu.

Izostao nastavak članka »Bogatstvo mora«. Radi nepredviđene neprilike sa rukopisom ovoga članka u štampariji, izostao je nastavak u ovome broju. Molimo čitaoce, da to uvaže.

Naš roman. S ovim brojem počinjemo donositi i jedan roman od Johana Bojera, norveškog pisca. Roman je iz ribarskog i pomorskog života, te će najbolje ilustrovati i zanimivim načinom prikazati našim čitaocima lov bakalara i ostale ribe na dalekom sjeveru, kao i život ribara. Pored toga je roman zasićen poetičnom ljepotom i mi držimo, da smo učinili dobar izbor, uzevši upravo ovaj roman za naš list. Prijevod romana je štampan u listu »Jadranska Straža«, a uprava lista nam je susretljivo dozvolila, da ga i mi upotrijebimo za naše svrhe. Prevodioc g. Ivo Lahman, novinar u Splitu, također je dozvolio upotrebu svoga priijevoda. Hvala im!

Naše slike. Slike u prvome dvobroju (br. 1.—2.) izrađene su po originalnim fotografijama i to: Jezera na Treskavici po snimcima g. Dra B. Kaluđerčića, advokata i nar. poslanika, a Jezero na Vranici po snimku g. L. Steinera, bank. činovnika u Sarajevu. Snimke uz članak »S ogulinskih voda« načinio je g. Vlado Prinz, činov. geofiz. zavoda u Zagrebu. Kliše slike »Jezero na Borilovcu» vlasništvo je »Prosvjete« u Sarajevu. Snimci potočne pastrve, glave mekousne, i udičara sa mladicama iz Drine na činjeni su po profes. fotografima. Sliku g. Tramšeka s mladicom od 16 kg ustupio nam je g. A. Žorko, blagajnik Rib. Društva Celje. Sliku glave mekousne snimio je pisac članka g. Miloš Jedlička, žandar. major, a glavu potočne pastrve i mekousnu snimio je urednik. »Mladice iz Čehotine« poslao je pisac g. Arif Arslanagić. Slike u br. 3. uz članak Dra I. Fludernika poslao je pisac, a ostale slike snimio je urednik lista, osim glave mekousne, koju je fotografirao Ing. Aleksije Pestrovo. I ovom prigodom neka sva navedena gosp. prime zahvalnost uredništva za slike, kojima smo ilustrovali ovaj dvobroj.

Ispravak. U broju 1.—2. našega lista u članku »Mokranjska Miljacka« na str. 8. redak 4. štampano je »Vukova«, dok treba da bude »Kukora«. Molimo, da se ispravi i uvaži.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.