Немачки рибари мајстори за бабушке

dr-Gec-KunЗа 16 дана чланови породичне фирме „Рибарница Кун” изловили рекордних 16,8 тона „рибљег корова” који је окупирао језеро, не дајући другим воденим врстама да дишу

Метални чамац полако пристаје уз мали мол на Палићком језеру с кантама пуним рибе. Један од чланова породичне „Рибарнице Кун” подиже једну рибу и изговара њено име на латинском. Мишел Роман, дипломирани хидролог који већ пету годину на Палићу у име немачке организације ГИЗ помаже у оспособљавању језера, објашњава нам да је то у последњих 16 дана тринаеста рибља врста коју су нашли у води.

Свака нова врста помно се бележи, јер језеро Палић је потпуно окупирала бабушка, за коју се процењује да чини 98 одсто рибљег света језера и да је има око 160 тона. Управо због пренасељености језера једном врстом у помоћ је позвана „Рибарница Кун” из Немачке. Др Гец Кун стручњак је за санациони излов и селективним техникама рибарења већ 50 година успоставља поремећен ланац исхране у водама. Каже да никада до сада није видео овакву несразмеру у односу рибљих врста и истиче да је то катастрофа за језеро.

– Поремећени ланац исхране, настао експанзијом бабушки, један је од главних разлога што је вода у језеру мутна – објашњава Мишел Роман. – Природна равнотежа је поремећена, води недостају дафније, водени рачићи који би појели зоопланктон. Сада имамо само алге и бабушке, а између њих је прекинут прехрамбени ланац – објашњава Роман.

У пројекту санације језера који је пре неколико месеци прихватила и Немачка развојна банка КфВ, и за њега одвојила донацију од 6,5 милиона евра, једна од мера јесте и биоманипулација, односно успостављање равнотеже у језеру у погледу врсте и броја њених становника. А то је значило изловити бар половину од, како се процењује, 160 тона бабушки. Због тога је ангажована „Рибарница Кун”.

Pročitajte i:   Zagađenje Sane u nekoliko općina, mještani traže odgovore

Немачки рибари стигли су на обалу Палића пре две седмице и чим су забацили удице имали су одличан излов. У њихове мреже до сада је ухваћено 16,8 тона рибе, или бар три пута више него што су очекивали током овог пробног санационог излова.

– Постоји и у Немачкој велики број малих језера која су туристичка места и која имају проблема са еутрофикацијом, исто као и Палић. Кад су лети високе температуре, бујају алге и цијанобактерије, исто као што је овде случај. На тим језерима успели смо да кроз промену рибљег фонда смањимо број алги. Палићко језеро је до сада највећи пројекат који радимо и било је занимљиво овамо пренети наша искуства. Испробали смо неколико техника излова рибе, утврдили најуспешнији и количина излова је изнад наших очекивања – каже за наш лист др Гец Кун.

Мишел Роман додаје да су протеклих дана немачки рибари ловили мрежама које се вуку, малим и великим вршкама и струјом. Највише рибе из језера су извукли великим вршкама које су коришћене и на Боденском језеру, али и струјом.

– Реч је о контролисаној употреби струје која је дозвољена за научне и истраживачке сврхе. Та струја прође само кроз кожу рибе и ошамути је. То нам је било важно и због тога што сву рибу која није бабушка, а наишли смо до сада на 2.638 комада смуђа и 224 комада гргеча, одмах враћамо у језеро – наводи Роман.

Pročitajte i:   Poziv za učešće u SPIN ligi SRS BiH za 2024. godinu

Из језера је у протекле две седмице изловљен десети део бабушки, које су упућене у зоолошке вртове на Палићу, Београду, Колуту, где ће бити употребљене као храна за животиње. У језеру су остале још десетине тона које треба изловити.

– Наш задатак јесте да утврдимо начин на који ћемо то учинити. Сачинићемо извештаје и проследити их Немачкој развојној банци. Потом ће бити процењено на који ће начин бити настављен излов и коју опрему треба купити – каже нам Роман.

Нема много муља

Једна од доминантних идеја у претходном периоду предвиђала је такозвано измуљавање Палића, за које су били предвиђени огромни износи. Мишел Роман каже да су у Немачкој још пре три-четири деценије одустали од таквих пројеката, јер су били прескупи и без ефекта по живот језера.

– У Палићу смо пронашли тек 10 до 15 центиметара муља, што је уобичајено за ову врсту језера. Рибари су чак имали проблем да учврсте мреже, пошто је тло било превише тврдо – наглашава Роман.

Izvor: politika.rs

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.