Da sačuvamo od zaborava – Nazif Fetahović Suzy (2)

Tekstovi koje je pisao ili koji su pisani o njemu – Nazif Fetahović – Suzy
Nedavno sam bio kod Suzija u Travniku, uz kafu smo raspredali o ribolovu, stanju u Udruženjima, Savezima, situaciji na našim vodama. Nakon što smo “pretresli” sve što se pretresti moglo, prošetali smo uz Lašvu. To mi je bilo prvi put da sam “na” Lašvi i bio sam jako iznenađen količinom ribe u rijeci. Iako travnički ribolovci čine sve što je u njihovoj moći da očiste Lašvu, rijeka je bila prilično prljava jer je više onih koji je zagadjuju nego onih koji je čuvaju i čiste.Ili sam ja očekivao da bi za onu količinu pastrmke koju sam vidio u rijeci voda morala biti kud i kamo čišća.
Kasnije su nam se na kafi priključili Sanjin Kotlica – član ekipe Bistro BiH NTV Hayat i Damir Begović, autor iste emisije.
Damir reče: “Dedo, daj materijala za stranicu, barem kod tebe toga ima”.
I Dedo – Suzy dade, tekstova iz časopisa koje je pisao on, a i koje su i drugi pisali o njemu. Kad mi je sve to dao, reče:
“Nemoj da sad to bude nešto o meni, izvuci šta možeš, mene je dosta, ima mladjih”.
Odgovorih da ću pokušati i da će to biti uopšteno o B-H ribolovu.
Prošlo je od tada skoro mjesec dana. Pokušavao sam osmisliti kako da sve to ukombinujem u jedan tekst i ne ide. Jednostavno, pričati o B-H ribolovu, a ne pričati i o Suziju, ne ide.
Ovo su ti tekstovi.

Kako love majstori

Prevariti pegavu lepoticu
(Ribolovački Magazin – septembar 2002. godine)
Aleksandar Panić, Vanja Stojanović, Nazif Fetahović -Suzi i Vladimir Mikec – Miki, sportski ribolovci koji su su svoj višedecenijski boravak na vodi posvetili nadmudrivanju pastrmke, iznose svoja iskustva i nesebično otkrivaju svoje tajne o lovu ove atraktivne ribe
Priču koju pletemo godinama na stranicama naših izdanja, serijal “Kako love majstori”, u ovom broju smo posvetili carici bistrih voda – pastrmci, pegavoj lepotici, čije je ćudi teško prozreti. O tome svoja iskustva iznose Aleksandar Panić iz Pirota, naš uvaženi saradnik, čije poruke ravno deceniju pratite u našim časopisima, pa Vanja Stojanović iz Soko Banje, jedan od najvećih zanesenjaka, a i znalaca veštine mušičarenja na našim prostorima, Nazif Fetahović – Suzi iz Travnika, zaista legenda ribolova na bosanskim vodama i Vladimir Mikec – Miki iz Ljubljane, član slovenačke mušičarske reprezentacije i nosilac šampionskih priznanja na takmičenjima kreatora i vezača veštačkih mušica. Ovim ekspertima savremenog sportskog ribolova i novog pristupa veštini mušičarenje obratili smo se sa
deset već standardnih pitanja.
DOBA GODINE I DANA?
PANIĆ: Aktivnost pastrmke zavisi od nekoliko važnih faktora koji su međusobno isprepletani u neraskidiv struk. Hoćemo li se u njega uplesti ili ga pratiti i uklapati se u njegove niti, zavisi samo od našeg interesovanja. Najvažniji uticaj na aktivnost riba ima Sunce. Njegova svetlost i toplota bude s proleća insekte, ali i svojom jačinom tokom leta ograničavaju rojenja na sveže časove jutra i večeri. Optimalni uslovi za razvoj najvećeg broja insekata su temperature vode od petnaestak stepeni, pa to može biti i martovsko podne i avgustovsko jutro. Ipak, najveći broj ribolovaca intersuje pecanje tokom većeg dela dana, a uslovi za to su najbolji od Đurđevdana do Petrovdana. Doba dana sa najvećom aktivnošću opet diktira deo sezone, a insekti i ribe se samo prilagođavaju. Kada bih birao deo sezone i doba dana kao njegov deo, izabrao bih da večno traje sredina juna i neko njeno kasno popodne sa mladim Mesecom. Ipak, dovoljno volim i neizvesnost marta i avgusta.
STOJANOVIĆ: Uvek sam dobro prolazio krajem maja i početkom juna… Nekad i ceo jun može da bude dobar. U julu i avgustu najbolji rezultati su u sumrak i početak noći. Na nekim vodama, ponekad krupnije pastrmke mogu “raditi” i krajem septembra, čak i u sred dana.
FETAHOVIĆ: Nabolje godišnje doba za lov pastrmke, po mom iskustvu, je proljeće: od polovine aprila pa do polovine jula mjeseca. Doba dana: rano ujutru i u večernjim satima, osim što je veoma čudno, a dešava se na mojoj rijeci Lašvi, da potočna pastrmka lovi intenzivno cijele godine i intenzivno cijeloga dana, čak i za vrijeme najtoplijeg dijela, pa i u vrijeme ekstremnih temperatura.
MIKEC: Najbolje doba godine je rano proleće, posle lovostaja i kasna jesen prije lovostaja (kod nas je to mesec oktobar). Doba dana – veoma rano jutro, kad se pastrve još nisu sakrile posle noćnog lova, i kasno uveče, kad tek kreću u lov. Tamo gdje je to dozvoljeno, potegnem malo i u noć (u Sloveniji noćni lov nije dozvoljen).
HIDROMETEOROLOŠKI USLOVI?
PANIĆ: Hidrometeorološki uslovi imaju različit uticaj na raznim mestima. Sunčano vreme u julu, na visinama preko 1000 m odlično je za lov plivajućim atraktorima ili nimfama sa mesinganim glavama, dok na istoj reci i “samo” 400 metara manjoj nadmorskoj visini morate čekati veče da bi pokušali lov bilo čime plivajućim. Najbolji hidrometeorološki uslovi su probude aktivnost insekata i ribe. U početku sezone to su ne sasvim bistre vode, umereno visoki vodostaji, topliji delovi dana (ribolov imitacijama nimfi). Leti je to vreme pred nepogode, sa i dalje dobrim vodostajima, bistrom vodom i nečim odgovarajućim, plivajućim na predvezu.
STOJANOVIĆ: Pred velike padavine i na samom početku porasta vode, ali to se odnosi na krupne komade. Takođe lepo radi i kada je duži period stabilnog vremena, kada napolju nije ni previše vruće, ali ni previše hladno.
FETAHOVIĆ: Po meni, najbolji hidrometerološki uslovi jesu mirni dani bez velikog atmosferskog pritiska, s blagom naoblakom i, naravno, pred kišu. Čak su moja iskustva dokazala da sam jako dobro lovio i poslije laganih kiša. Mi bi to u Bosni rekli – “horan” dan za ribolov.
MIKEC: Veliki uticaj imaju pritisak vazduha i odnos punog i mladog Meseca. Za vrijeme punog meseca možete očekivati veliku pastrvu, za razliku od malih primeraka koji tada uopšte ne uzimaju hranu. Kada voda počne rasti (ali još nije zamućena) u lov kreću i najveći primjerci.
OMILJENI TERENI?
PANIĆ: Omiljene su mi reke Stare planine, a šire jugoistoka Srbije. Na njima sam proveo najveći deo mušičarskog staža. To su karakteristične planinske reke koje nastaju kombinovano i iz kraških vrela i malih planinskih pritoka. Karakterišu ih velike i brze oscilacije vodostaja i manjak vode u letnjim mesecima. Trenutno su naselja pastrmki u njima u značajnoj meri narušena preteranim lovom i krivolovom, ali je to područje (potencijalno) veoma značajan salmonidni lokalitet. U najbolja vremena uloviti pastrmku od pedeset santimetara u svakoj od staroplaninskih reka nije bilo nikakvo čudo. Danas, na žalost, to jeste čudo, a prosečna veličina riba o kojima vredi govoriti iznosi 30 – 35 santimetara.
STOJANOVIĆ: Reke: Visočica, Teniska, Jerma, Mlava, Crni Timok… i ostale vode istočne Srbije. To su slabo čuvane i “divlje” vode, koje se gotovo nikada ne poribljavaju (bar za sada). Na ovim vodama, zbog slabe zaštite, zadnjih godina veoma su retki ulovi velikih pastrmki, ali siguran sam da te vode, bogate hranom, predstavljaju veliki potencijal i da sa malo pažnje mogu postati bogate pastrmkom. Od svih voda u istočnoj Srbiji za mene su najlepše dve reke Stare planine – Visočica i Temska (sa Toplodolskom rekom).
FETAHOVIĆ: Moji najomiljeniji tereni za lov pastrmke su: Lašva (tereni više i iznad grada Travnika), rijeka Bila, Ugar, Unac (Martin Brod), Vrbas, Sana, Sanica. Od jezera: Plivsko i Kukavičko jezero.
MIKEC: Moji omiljeni tereni u Sloveniji su Sava Bohinjka, Unec, Ljubljanica i Krka, u Hrvatskoj Gacka, a u Bosni i Hercegovini rijeka Una sa pri-tokama.
NAJBOLJA MESTA NA VODI?
PANIĆ: Namerno biram mesta na kojima ima malo ribolovaca. Neuznemirenih delova je malo i štiti ih teška pristupačnost. Ima u mušičarenju po malo i osobenjaštva, ali morate priznati da jedan prosečan mušičarski dan može, u mnogim elementima ličiti na partiju šaha, a njega je, ipak, najbolje igrati u dvoje. Leti obožavam terene sa mnogo stena u vodi i takozvane džepove oko njih. Bez obzira da li pecate nimfom, mokrom ili plivajućom mušicom, tu imate najviše izglednih mesta, koja su gotovo odvojena jedno od drugog. Ukoliko znate šta želite, nekoliko stotina metara “džepova” vam je dovoljno za ceo dan. U rano proleće, dok je gužva najmanja, najčešće pecam na mirnim brzacima i malo širim delovima reka zbog lakšeg “dohvatanja” dna.
STOJANOVIĆ: Prvo se trudim da je vidim, jer ako je vidim onda je sve lako. Ako se jasno ne javlja, potočaru tražim tamo gde mi se čini da je njeno “sklonište”, a istovremeno je ispunjen i uslov da joj voda tu pronosi hranu. Na primer, gde glavna vodena matica podbija pod neki panj ili stenu “serviram” joj nimfu. Potočara često čeka i u plitkom brzaku, na ulazu u vir.
FETAHOVIĆ: Najbolja mjesta za uspješan lov pastrmke su ulazi i izlazi virova, mjesta iza prepreka u vodi (kamenja, komada drveća, automobilskih karoserija i šporeta s vrućim burekom u rerni).
MIKEC: Uvijek morate gledati na stvari sa stajališta riba. Prva je da traže sklonište od potencijalnih grabljivica, jer samo tako mogu preživjeti u svijetu gdje je evolucija prirodna pojava i gdje se greške plaćaju glavom. Hrana je tek na drugom mjestu. Zato tražite pastrvu tamo gdje se može brzo sakriti. Tu govorim o autohtonim a ne ubačenim pastrvama koje ribiči ionako polove u par dana.
TEHNIKA I TAKTIKA?
PANIĆ: Najbolja taktika lova pastrmke je ona koja se prilagođava njenom trenutnom ponašanju i načinu hranjenja. Sklon sam korišćenju svih vrsta mušičarskih mamaca, ali načešće sledim logiku posmatranja ili pretpostavljanja ponašanja riba. Ukoliko se složimo da se pastrmka najčešće hrani na dnu ili negde između dna i površine, onda će vam biti jasno zašto veliki deo u mojim kutijama zauzimaju imitacije nimfi jednodnevki i kamenjarki, te larvi i lutaka tularaša. Za lakše postizanje dubine koristim otežane imitacije ili dodatna otezanja u vidu tonućih predveza ili olovnih glava. Krećem se izključivo uzvodno i u svakoj prilici se trudim da mamac dolazi niz rečnu struju, baš kao i prava hrana. U uslovima većih voda koristim indikator trzaja, dok je po manjoj i bistroj vodi dovoljno posmatrati vrh mušičarske strune.
STOJANOVIĆ: Što se mušičarenja tiče, tu nema neke posebne i najbolje tehnike ili taktike. Sve zavisi od uslova na vodi i tek kada dođem na reku opredeljujem se za suve mušice, podvodne ili strimera. Ipak, sve češće lovim na nimfu (koja je srednje otežana za lovne dubine do 1 m) i zabacujem je pomoću plivajućeg mušičarskog konca, ali sa dužim i tankim blago konusnim predvezom. To uvek donosi ulov, i prepodne i u rano popodne ili veče. Osim toga, lako se, u trenu – samo izmenom mušice, “prešaltujem”, ako zatreba, i na “suvu” ili “strimera”- ne menjajući predvez.
FETAHOVIĆ: U ovom slučaju ja bih govorio o najljepšoj taktici. To je lov mušičarskim priborom (suhom mušicom), a najvažnije je biti uporan i nevjerovatno dosadan. Sa suhim mušicama brojeva od 10 do 20, zavisno od godišnjeg doba.
MIKEC: Tehniku i taktiku lova uvjek treba prilagoditi trenutnom stanju na vodi. Sigurno nećete loviti na suvu mušicu ako se na površini vode ništa ne dešava. Isto tako, nećete loviti na veliku majsku muhu ako pastrve pobiraju male midževe (iako i odabir mušice takve veličine tu i tamo donese uspjeh). Skoro uvjek imaćete uspjeha u ribolovu malim potezankama (broj udice 12) i vrlo malim ličinkama (na udicama broj 18 i manjim).
OMILJENA MUŠICA – VARALICA?
PANIĆ: Tačno je da se sa vremenom kod ribolovca iskristališe kriterijum odabira imitacija sa kojim na svojoj vodi rešava većinu situacija. Veoma je teško ograničiti se samo na njih, a kamoli na jednu jedinu imitaciju koja bi se izdvojila po lovnosti i univerzalnosti. Zato bi moj najkraći komplet za pusto ostrvo izgledao ovako. Nimfe: Bead Head Prince, Gold Ribbed Hare's Ear, Pheasant Tail, Deep Sparkle Pupa. Mokre: Invicta, March Brown, Coachman. Plivajuće : BWO, Pheasant Tail i Elk Hair Caddis. Ova zadnja, sa menjanjem boja tela i krila, može imitirati mnoge insekte ali opet se ne može krenuti u ribolov samo sa njom.
STOJANOVIĆ: Nemam posebno omiljenu mušicu. Možda najčešće koristim otežane nimfe sa zlatnom perlom na glavi, u dve osnovne boje (tamno braon i prljavo oranž). Kad lovim na “suvu”, a na reci nema masovnog javljanja neke vodene mušice, često imam uspeha i sa većim “kopnenim” imitacijama (pčela ili osa), bez obzira šta se od vodenih insekata trenutno javlja na vodi.
FETAHOVIĆ: Moja najomiljenija mušica, koju najčešće koristim u proljećnim periodima lova, je “Martovka”, sve vrste CDC-a (imitacije tulara), Elkidisi, Crni Mrav. A od varalica Ružno Pače br. 2 i 3 i pokoji put Mepss.
MIKEC: Najčešće koristim male potezanke kao sto su Graševec u kombinciji sa tonućim predvezom, tako da se što bolje drže dna, i male Wooly Buggere u različitim bojama (preko dana svetlije, beli i žuti sa dodatkom nekog svetlećeg materijala, a navečer tamno crne ili viola). Od suhih mušica koristim najčešće male BWO kreacije sa CDC perjem (preko dana a naveče dobro plovne kreacije sedževa, kao što je recimo sedž Godard cadis napravljen iz srneće dlake). Ali, kao što sam već napisao, sve zavisi od trenutnog dešavanja na vodi. Ako se na površini ništa ne dešava, najviše lovim na ličinke, jednodnevnice i emerdžere.
PRIBOR?
PANIĆ: Budući da nam reke (osim Tare, Lima i Drine) nisu posebno duboke i brze, najčešće koristim oštrije štapove i plivajuće strune, čak i kod lova nimfom, sa produživanjem predveza do 3,5 metra, korišćenjem olovnih glava i otežanih imitacija. Isti pribor (zgodno sa stanovišta prosečnog balkanskog mušičara), sa dodatkom upredenog predveza, namašćene strune i plivajuće imitacije, koristim i za lov na površini. Volim oštre štapove, pa mi je omiljen jedan koji je kombinacija donjeg dela mušičarskog štapa i veoma oštrog vrha jednog meč trodelca od 4,5 metra.
STOJANOVIĆ: Pastrmku lovim klasičnim, lakšim, mušičarskim priborom. Konac plivajući “DT4F”, štap od 2,40 -2,55 m i sa tim priborom lovim i na suve i na podvodne mušice.
FETAHOVIĆ: Volim ekstremno brze štapove klase od 4 do 7, šnjure Orvis DT i VF (Floating) i predveze ručne izrade Save Martinovića dužine od 0,12 – 0,18, zavisno od bistrine vode. Trenutno lovim štapom Mariett, švicarske izrade.
MIKEC: Koristim pretežno opremu firmi Orvis, Tomas & Tomas (štapovi) a od rola Hardy, Orvis i ATH. Imam skoro sve klase štapova, za svaku vrstu i težinu mušičarenja, osim za morski ribolov. Pored pastrva lovim i druge rečne ribe na mušičarski način.
NAJVEĆI ULOV?
PANIĆ: Ne mogu se pohvaliti ulovima nekih prevelikih riba, ali ih je bilo nekoliko od koje zaslužuju posebnu priču. Ostajem vam dužan i fotografiju sa pastrmkom i verovatno je nikad neću ni napraviti. Po vukojebinama u kojima pecam aparat je nepotreban teret i teško koristiv za autofotografisanje.
STOJANOVIĆ: Ako ne računamo revirske (gajene) potočare i kalife, onda je to divlja potočara od 2,1 kg na Moravici kod Soko Banje. Na toj reci sam mušicom kačio i par većih potočara, ali nisam ih izvadio. Sve se to dešavalo pre više godina i sada u toj reci gotovo i nema pastrmke.
FETAHOVIĆ: Najveća u mojoj ribolovačkoj karijeri ulovljena je na rijeci Lašvi. Bila je duga 68 cm.
MIKEC: Moja najveća ulovljena pastrva je kalifornijka iz reke Radovne. Bila je duga 72 cm i preparirana je tako da krasi moj zid.
JOŠ MI NIJE JASNO…?
PANIĆ: Postoji samo jedna stvar koja mi je jasna: da lov pastrmke veštačkom mušicom na divljim vodama nudi samo veliku neizvesnost i da u njoj, ustvari, i leži sva draž ove vrste ribolova. Kombinovana sa tananošću ideje koju mušičarenje nosi, daje mu magijsku privlačnost koja nije pustila nikoga koje tu kombinaciju osetio. Skidam kapu onima koji se iz svakog ribolova vraćaju pune torbe. Ja još nisam tako dobar.
STOJANOVIĆ: Kad krenem na vodu uvek znam da ću na mušicu uloviti one prosečne komade od nekoliko stotina grama. Ali, nikada ne znam da li će mi na mušicu doći divlja potočara od preko kilograma i po. Znam da ih još uvek ima. Vidiš je jednom, ili ti se otkači a onda kao da je u zemlju propala. Kao da po ceo dan spava negde u sigurnom skloništu i izgleda da izlazi da se hrani samo noću. Ipak, retko, veoma retko, izađe i danju. Eto, to mi nije jasno: kako da predvidim dan kad na videlo izlaze one prave divljakuše. Svi moj ulovi tih velikih do sada su bili slučajni.
FETAHOVIĆ: Manje više je sve jasno, ali opet ne mogu da shvatim šta se radi s našim vodama na područjima ex-YU, kako brzo i taktički uništavamo naše rijeke bez ikakve grižnje savijesti. Svake godine sve je manje ribe, pa se često pitam da li danas ne radi riba ili je istrebljena iz naših voda.
MIKEC: Puno toga mi nije jasno u vezi lova na pastrve. Recimo, kako to da neka muha bude strašno uspešna u jednoj sezoni, a da u drugoj bude potpuni promašaj? Kako to da pastrve u neko doba dana rade ko lude (zalete se i po tri puta na istu muhu), a preostali deo dana neće ni da probaju (ni bilo koju drugu kreaciju). Mislim da je baš u tome čar ribolova. Majka Priroda nikome nije dala diplomu iz poznavanja ponašanja njenih stanovnika.
SAVET MANJE USPEŠNOM KOLEGI?
PANIĆ: Savet kolegama ribolovcima je da zaboravimo sve na šta smo navikli proteklih godina i da se što pre dozovemo pameti i počnemo ponašati u skladu sa normama uobičajenim na najosetljivijim rečnim ekosistemima. Savet manje uspešnima nije potreban. Činom postajanja mušičarem ribolovac automatski postaje maksimalno uspešan. Ko je jednom doživeo uzbuđenje vezivanja predveza shvatiće kad – tad da se uspešnost mušičara ne meri količinom ulova. Što pre naši razgovori prestanu počinjati sa “bato, rasturio sam ih” i nestane dvostrukog aršina “za mene” i “mog kolegu”, pre ćemo preći na prave probleme – dinamitaše i banderaše.
STOJANOVIĆ: Izlazite na vodu i uživajte u boravku u prirodi, ne budite opterećeni ulovom i ulov će doći sam od sebe. Reke Istočne Srbije su relativno siromašne, ali divlje i prelepe, što im daje izuzetnu čar i još uvek nas mogu iznenaditi ponekim lepim ulovom.
FETAHOVIĆ: Ne znam da li sam kompetentan da dajem savjete, ali bi zamolio moje mlade kolege po štapu da pokušamo svi zajednički da sačuvamo ribolovni fond u našim rijekama, da iznađemo mogućnosti da poribimo naše rijeke i vratimo im nekadašnji sjaj. Da poklanjamo život i time vratimo živost našim rijekama.
MIKEC: Pošto je mušičara sve više, apelujem na vas da što više primenjujete pristup “uhvati i pusti” ili jos bolje, “ulovi, fotografiši i pusti” jer ako se ovakav trend ubijanja nastavi (u Sloveniji ovu tehniku zovu “catch & spec” (ulovi i ispeci), predivne ribe brzo će nestati iz svih voda i naši unuci neće imati prilike uživati u tom predivnom ribolovu i druženju sa prirodom.