Da sačuvamo od zaborava – Revija “Bistro!”

3. Jula 2008.5. Juna 2019. Adi

Prvi broj revije «Bistro» na kioscima širom nekadašnje Jugoslavije osvanuo je jula 1990. godine. «Pilot» specijalizovanog ribolovačkog glasila pokazao je da su ribolovci ozbiljni hobisti, ali i strastvenici koji ovaj sport shvataju krajnje ozbiljno. Tako ga je shvatao i Branislav Vuković, osnivač, glavni i odgovorni urednik revije. Velikim trudom, ali pre svega ljubavlju prema ribolovu, uspeo je da u redakciji okupi najeminentnija ribolovačka imena koja su svojim tekstovima ispisivala stranice revije i novinsko-ribolovačke istorije. Trofejni ulovi, brojne reportaže, intervjuji, zanimljivosti, nove tehnike, pribor…, svaki detalj ribolovačkog sveta bio je tokom petnaest godina beležen i objavljivan. Ponešto iz duge istorije ove revije imaćete prilike da čitate i na stranicama Internet prezentacije, koja eto slučaja, nosi isti naziv.

SREBRNO JEZERO

Srebrno jezero: Skriveno bogatsvo ili bajkoliko siromaštvo

Šarani na kupanju
Prizori sa obale su više nego uzbudljivi: som vreba iz ”počkopa”, tu su amur, tolstolobik i štuka, hvataju se trofejne deverike, a šarani, u predvečerje, drsko provociraju ribolovce.
Srebrno jezero (kod Velikog Gradišta), dugačko je 14,700 km, široko 360-450 m, a najveća dubina, na potezu sela Kisiljevo, iznosi 18,5 m. Dotok vode kroz zemlju je obilan.
Jezero je nastalo pregrađivanjem dunavca pre tridesetak godina i zadržalo je kompletnu floru i faunu Dunava. Dužina jezera dozvoljava šaroliku konfiguraciju dna. U nekim delovima ono je muljevito, negde šljunkovito; u pojedinim zonama preovlađuju takozvani ”počkopi”, rupe u kojima se krije som; peščani sprudovi, karakteristični za područje kraj obe brane, mesta su odlična za lov smuđa…
Različita su mišljenja o visini sloja mulja. Skorašnja ispitivanja pokazala su da ona iznosi 30 cm.
Riblji fond
Dugogodišnja nebriga svela je populaciju amura i tolstolobika na kritičnu granicu. Trenutno, jezero je nastanjeno veoma krupnom i izuzetno sitnom ribom. Srednja generacija nedostaje, a razlog nije teško pretpostaviti.
Poslednje informacije idu u prilog tvrdnji da se som
uspešno izmrestio i on, uz šarana, predstavlja primarnu vrstu. Štuka je uvek bila prisutna u ovoj vodi, ali se na udicu javlja tek poslednjih godina. Smuđ je, nažalost, platio ceh naivnosti. Mrežaroši su prepolovili populaciju ove ribe.
Deverika, izuzetno krupna, ovih dana odlično se lovi. Ni babuška kilašica nije retka.
Na karti Evrope
Nedavno se u javnim glasilima pojavila informacija o lošem kvalitetu vode i siromaštvu Srebrnog jezera. Izvor informacija bio je izvesni ronilac. Ubrzo je, na adresu udruženja ribolovaca stiglo izvinjenje u kojem se članovi ronilačkog kluba ograđuju od ove izjave.
Šta je istina?
Odgovor na ovo pitanje, na žalost, nije dao niko iz Srbije, već grupa holandskih ribolovaca koja je nedelju dana provela na jezeru. Kvalitet vode, konfiguracije dna i ostali detalji zaprepastili su Evropljane do te mere da su, iznenađeni onim što su imali prilike da vide i upecaju, odlučili da snimljeni materijal prezentuju na sajmu u Nemačkoj, a Srebrno jezero vrate na kartu najinteresantniji ribolovnih destinacija starog kontinenta.
Brka iz ”počkopa”
Som se, najčešće, krije na mestima gde ima najviše takozvanih ”počkopa”. Njegovo skrovište, takođe, su panjevi u velikoj dubini. Pred mrest se zavlači u rupe, u obali.
Iako je soma moguće loviti na celom jezeru, lokalni ribolovci tvrde da se kapitalci hvataju na potezu sela Kisiljeva i preko puta mesta poznatog kao ”Ostrvo”. Veliki somovi ne ulaze u obalu. Oni leže na dnu, na sredini jezera.
Brka se lovi sa kopna ili iz čamca. S obzirom da je širina vode prilična, dozvoljeno je ”razvlačenje”. Glavni mamac je keder (sva bela riba), a pravilo je: što veći keder, veća je mogućnost da udari kapitalac. Pored toga, rakovi i školjke su ubistveni.
Živ keder spušta se na dno ili pola metra iznad: traži li se bliže obali, mamac se plasira na dno; pod pretpostavkom da se krije u travi, prezentuje se bliže površini. To se obično dešava u letnjem periodu, kada ”brka” izlazi gotovo na površinu, na 0,5-1 m ispod ”vazdušne zavese”. Isto važi i za vremenske neprilike – kolos se diže sa dna i traži hranu u gornjim slojevima.
Vrebate li soma u velikoj dubini, keder mora biti izdignut.
Lov soma
Najveći ulovi dešavali su se leti, u po bela dana. Samo nedelju dana pre našeg dolaska, na jezeru je uhvaćen som od 82 kg, na dubini od 2 m. Nedavno je grupa Holanđana imala na štapu nekoliko ”velikih mački” težine do 20 kg. Pre dve godine zabeležen je ulov od 47 kg.
Vrlo često se i u lovu sa obale, pribegava pomoći čamca. Kada ribu treba zamoriti, nema druge.
Držati soma podignutog od dna osnova je pecanja grabljivca. Uspete li da očuvate prednost, završili ste pola posla. Zamaranje iz čamca može da traje duže, a samim tim i pribor može biti lakši.
Gradištani slabije koriste kašike i voblere.
U ilegali
Šaran je stacioniran na sprudovima i hvata se na različitim lokacijama. Ima ga na zatonjskoj strani, kod Ostrva, Kisiljeva… Iako nije bilo krupnih primeraka, ribolovci tvrde da su, posmatrajući mrest, uočili kapitalne komade.
Izvršeno je i merenje ženke nakon izbacivanja ikre; i očevidci se kunu da je ”imala ravno 40 kg!”. U nekoliko navrata primećeno je izbacivanje primeraka trofejne težine.
Mrest je uspeo, a praćenjem stanja na vodi utvrđeno je da je šaran slobodno počeo da se kreće po jezeru. Razlog zbog kojeg je teško i retko hvatan verovatno je taj što se krio od mreža. U prilog ove tvrdnje je činjenica da su mrežaroši retko vadili lisca.
Nevesela sudbina zadesila je, uglavnom, soma, smuđa i amura.
Lov šarana
Šaran se lovi iz čamca ili ”razvlačenjem”. Lokalni ribolovci, među kojima ima vrsnih majstora, tvrde da boili slabo ”radi”. Kukuruz, definitivno, drži primat, iako, ne spore naši sagovornici, ima i vesti o ulovima na boile. Radi se o ribama težine 8,350 kg, 9 kg…
Sprudovi na kojima se šaran odmara i traži hranu nakon mresta, nalaze se na dubini od oko 2 m. Ako se teren dobro pripremi, riba se ne čeka dugo.
Kačenja se najčešće događaju u jutarnjim satima (oko 8-9 h) i u podne. Intervali u kojima šaran uzima hranu vrlo su kratki: pola sata do četdeset minuta. U predvečerje, ulovi su slabi. Šaran je tada, najčešće, već sit i izlazi na ”kupanje”, provocirajući pecaroše.
Bitan je podatak da školjki ima na dnu jezera, i to, uglavnom, na sprudovima. U 40% slučajeva šaran uspe da na njima preseče najlon. Dakle, nije na odmet biti obazriv. Kevlarski predvez dobro će doći.
Šaran na “pecaljku”
Šaran se lovi i na teleskopski štap bez sprovodnika dužine 5-6 m. Jasno je da je reč o vrlo finom ribolovu, a primerci od 2-3 kg su posebno interesantni. Najlon je tanak, ali jak: 0,18-0,16 mm, plovak nosivosti 4 gr. U zavisnosti od doba godine lovi se na dubini od 2 do 5 m.U letnjem periodu, riba se povlači u dublju vodu i veću hladovinu i tada se traži na dubini od 5 m. U zimsko doba, naročito u zimovniku, šaran se peca na 2 m dubine.
Ko rano rani
Ovo je vreme deverike, a ona je na Srbernom jezeru, zaista, krupna. Najčešći komadi teže 1,5-2 kg. Babuška se odlično peca, krupni primerci napune čuvarku i do 20 kg. Deverika se hvata na ”dubinca” uz upotrebu hranilice, na daljini od oko 30 m od obale, dok babuška radi na plovak, i to pored obale.
Aktuelni mamci su hleb, crvići i žito. Trenutno, kuvano žito daje najbolje rezultate u lovu deverike. Babuška radije uzima crviće, gliste i valjak, a najbolje se lovi ujutru i uveče. Preko dana je ne vredi čekati. Za razliku od šarana, ove dve ribe su ranoranioci. Najaktivnije su od 4 do 9 h ujutru.
Za primamu se koristi standardna hrana uz aromu tuti-fruti (nije neophodna, jer vrlo često može da privuče sitnu ribu). Primama se baca češće i u manjoj količini. Kuglice, veličine ping-pong loptice, treba da ”polete” čim riba ”stane”. Dovoljno je svega 2-3 komada. Hrana bi trebala da bude malo lepljivija i da se teško rastapa.
Deverika se krije ispred i iza trave i traži više hrane od babuške. Babuška se često peca i u travi od 0,5 do 1 m dubine. Mamac, u svakom slučaju, mora da leži na dnu ili 20-tak centimetara iznad.
Kvalitetan najlon prečnika 0,16-0,18 sasvim je dovoljan. Treba biti obazriv. Šarandžije su često, čekajući lisca, na ”dubinca”, na kukuruz vadile krupne deverike od neverovatnih 5-6 kg.
Kućni red
Na Srebrnom jezeru važi jedinstvena dozvola za područje južno od Save i Dunava. U Gradištu dozvole izdaje preduzeće ”Srbijašume”. One važe za dnevno, ali ne i za noćno pecanje.
U apsolutnoj zabrani je lov amura, tolstolobika i linjaka. Šaran iznad 10 kg obavezno se vraća u vodu, a isto pravilo odnosi se na soma iznad 40 kg, smuđa i štuku iznad 6 kg.
Odlukom skupštine opštine Veliko Gradište zabranjen je pristup motornim čamcima na jezero. Pravo da koriste pente imaju isključivo čuvari USR ”Srebrno jezero”. Komunalna inspekcija donela je odluku da se sva plovila registruju u roku od 15 dana. Oni koji odluku ne ispoštuju, ostaće bez čamaca.