Ухвати и пусти

Пишe: Миливоје Стојчевић
Почетак априла. Дан прекрасан за риболов. Жена отишла на фризуру. Морам да је замијеним у „Рибици“. Радо бих на воду. Водостај сјајан. Вода зеленкаста. Могао бих једно сомче да упецам…
Улази неки „стручњак“.
♦Здраво. Каквих имаш варалица?
Покажем му зид. На њему више од 600 врста различитих варки. Читав зид се шарени. Кашике, лептири, кастери, воблери, силиконци… Птичије млијеко би се нашло.
♦Немаш Рапалу са ломљеним кљуном. Хоћу једног сома да упецам.
♦Немам.
♦Немаш за мене , а за оног Данчу што излови све живо, имаш?
♦Он и не баца Рапале у ово доба године. Сад иде кашика.
♦Ма, каква кашика? Рапала је најбоља увијек.
Гледам га. Са овим се не вриједи убјеђивати. Не зна да свака варалица има своје вријеме у току године, дана и ноћи… Све зависи од температуре воде, водостаја. Што је данас добро, сутра не вриједи. Треба много искуства да се упеца риба. Паметњаковић наставља:

♦Данчо и такви као он нам сву рибу похваташе. Ништа нама да остане. Бацам све најскупље варалице и ништа! Нема рибе у Босни код Модриче.  Празна је. Је ли он икад вратио неку рибу?

♦Јесте , колико хоћеш. Био сам са њим много пута кад враћа. Да ти покажем снимке?

♦Дај да видим

Гледамо.

♦Их, што би му је ја пустио! – чу се мој саговорник.

Изађе. Човјек је љубоморно и необјективно биће! За боље од себе увијек кажемо да су непоштени? Овакви су освијешћени или онесвијешћени од зависти? Овај мудрац је пустио неку рибу? Мораће прво да упеца једну!

Лепи Данчо и враћaњe штука

httpv://www.youtube.com/watch?v=oFk6ccv9fZ4