Mušičarenje: Lov na mušicu i pastrmku – II dio

Ili: Zašto me pitaš gdje idem i šta lovim? – Drugi dio…

Piše: M e r s a d   R a j i ć

Druga misao koja mi se javlja je slična prvoj!

Zamislite da su one Elijanove mušice, koje su letale oko vode i koje je riba mahnito kupila, bile krupne i da su se mogle nataknuti na udicu kao napr. gliste, skakavci, ose, pčele i drugi insekti slični ovima. Da li bi se čekalo na Dame Juliane Bernes i njen opis lovnih mušica?

Ili zamislite, nedaj Bože, da je neko sa ovih naših, bosanskih ili da odemo dalje, bivših Yu- prostora, prije uvažene Juliane, bio “pismen” i zapisao neki recept kako se nekad pravila Gara, Kreja, Sovjak i druge nam poznate mušice današnjice.

Mi bi smo danas bili bogati kao Engleska. Možda i bogatiji. Pismeniji smo sigurno. Koliko samo mi imamo izraza za samo jednu riječ! Gore (iznad), gore(vatra), gore ( gore su od…), gore (šumoviti predjeli).

A da ne pominjemo Izaaka Waltona čija je knjiga “The Compleat Angler” , uz Bibliju i još neke naslove, jedna od najčešće izdavanih knjiga u svijetu.

Međutim, mi tu knjigu ne bismo mogli sačuvati i da ju je neko napisao, jer žalosna istina leži u jednoj prostoj činjenici. Pa i da je neko sa naših prostora napisao “Komletnog bosanskog ribara” ta knjiga bi sigurno izgorila u nekom od ratova koje mi obožavamo i u tom kontekstu ratujemo svakih desetak-dvadeset godina na ovim našim pustim prostorima.

Ako je ne bi ratovanje uništilo onda bi se rasprodala za čokan šljive onome kome je trebao papir za potpalu vatre u šporetu.

Koga briga za knjigu i tradiciju kad je zima i nema papira za potapalu, a drva mokra. Ali nije ovdje kraj. Pa ni ovo nije bilo dovoljno.

Da se naš predak ne bi pretrgao od rada pisanjem, razmišljanjem i dodavanjem koleta, ionako teškom ljeskovom štapu, on je ostao vjeran tradiciji koju je naslijedio i jedva naučio od svojih predaka.

Šprulju u šake i kandžijaj po vodi, valjda će se neka ćorava riba i zakačiti. Naveži muha koliko može stati na “kostret” i ošini po vodi.

U 17.vijeku u svijetu dolazi do naglog unapređenja opreme za mušičarenje.
Na zapadu.
Ne kod nas.
Tamo štapovi postaju lakši, iz dva dijela su što im omogućuje veću dužinu.
Šnjura sa kojom se zabacuje također postaje duža, dva puta od dužine štapa.

Pojavljuju se i prva kolad i sprovodnice na štapovima.
Kako i ne bi kad je ovo gospodski sport.
Ali to je daleko od nas i naši vozovi ne idu tako daleko jer još nije došla Austrija u Bosnu da izgradi uskotračnu željezničku mrežu i pokaže kvalitet naših šuma.

Nastaviće se…