Krivaja, nova prijateljstva

Piše: Zoran Antić (Bobitas)
Dogodilo mi se jedno divno iskustvo koje sam priželjkivao od 80-tih, kada mi je moj dobar prijatelj Samed-Sova “vadio mast” govoreći kako ide na Krivaju da peca mladicu – “kraljicu”.
Nisam otišao iz milion malih razloga, a pre svega, mislio sam…ima vremena, otići ću….
E tu sam se doooobro prevario.
Dođe fakultet, pa svo ovo zlo koje nas je sve slomilo i konačno, nakon svih ovih godina koje je pojeo neko drugi na poziv (sada već prijatelja) Zorana Marijanca, Ibre i Borisa Nemceka, krenusmo i mi – mala ekipa Dobojlija, da pokušamo da otkrijemo barem deo čari tog bogatstva za koje mnogi ne znaju.
Nas šest – Aco Sušić, Antonio Tauber, Suad, Zlaja, Vedran(Liba) i ja, u osvit 8. januara 2011. sastadosmo se u Acinom “Trofej-u” i krenusmo lagano prema Zavidovićima.
Sve uz priču, šalu i ugodnu vožnju, put je promicao, a razgovor – kako god krene, vrati se na Krivaju.
Veče pre polaska otvorio sam na “Google Earth”-u tok te divne reke. Ne možete ni zamisliti koliko sam se iznenadio kada sam “otkrio” da krivaja ima nekih 80km toka, a pre toga su tu i jos dve rečice koje se spajaju u Krivaju.A mislio sam: ” Ajde, ima nekih 30 km planinske vode, nema mesta za pecanje…”
Stižemo u Zavidoviće i uz upoznavanje Zoke, Ibre, Borisa i jutarnji esspreso – polazimo.
Kaže Zoka da ćemo obići neke virove koji su u zadnjem periodu davale mladicu. Celim putem Aco i ja smo žalili Vedrana jer mora da vozi i ne može da vidi sve ono na šta smo Aco i ja komentarisali:
“Joj vidi vira…joj vidi brzaka…joj stena u viru…vidi slapova!”….
Nije da nismo nikada bili na planinskoj vodi, barem je Aco obišao 95% voda u BiH, ali da imamo tako nešto na 50-60 km od Doboja to nam baš i nije bilo jasno kako do sada nismo proverili.
Zoka i Ibro redovno dobijaju mladice, od kojih 99% uredno vrate u vodu, a samo najveće ponesu, a ni njih uvek, što je baš pohvalno.
Većina nas nije nikada bacila cofa, a Zokina objašnjenja – “Baci tu, pusti malo, sad trzaji ovakvi, vidi kako ja”…i t.d.,  su bili od velike pomoći i dooobro su nas ohrabrile njegove reči.
Voda je bila onako malo mlečne boje, ali čista – bez mulja i blata uprkos velikoj količini snega koji se tih dana otopio sa obronaka okolnih planina.
Ibro i Zoka rekoše da ne očekujemo previše jer naglo otopljenje, jugo i temperature od nekih 14-ak stepeni utiču na “mladu” i da je moguće da i ne dobijemo ribu.
Moj lični utisak, a verujem i svih nas je bio  “Ma hebeš ribu (neka mi oprosti “kraljica”), kada smo upoznali ove divne ljude, sprijateljili se, povezali, videli KRIVAJU – nema veze hoće li biti nešto ili ne.”
Pred kraj prve trećine pecaroškog dana, Zoka je imao udarac, vrlo pristojan…ja grabim telefon da slikam i…tap…otpušta se najlon, a pocetno razočarenje prelazi u zadovoljstvo – znaci IMA JE
Varalice koje smo koristili su bile: cofovi – Kenin(Berinov) – banjalučki i još neki, vobleri -Liba (Vedran), Panga (ja), Mato – pačići, aleks, storm i još neki koje ne videh dobro ili ih nisam zapamtio.
Ništa nisam popio, ali ceo dan sam kao ošamućen pecao i divio se lepoti kraja u koji smo došli – opila me Krivaja lepotica. I neka je, nije mi zao, ako je tako divna dama krivac za moju novu ljubav, tu divnu reku.
Teren je takav da je jedan dan malo za pecanje – brzak 50m – vir 30m, brzak 100m – vir 50m, i tako skoro od  Olova do ušća u Bosnu.
Što je najbolje u svemu tome je to da mesta za prići vodi ima beskonačno mnogo, dakle, gde god želiš, parkiraj – sidji 20m – i bacaj varku po izboru.
Promenili smo nekih 7-8 mesta za pecanje gde smo istražili većinu izglednih mesta, ali ulov je izostao.Svi smo bili vrlo zadovoljni, srećni i opijeni tom divotom koju smo videli i doživeli.Naše druženje se završilo oko 16 i 30 kada je počeo da pada mrak i polako smo se spremili za Zavidoviće gde uz druženje u kafiću uz poneko pićence, kafu razgovor skreće na Barona (smuđa) i poziv Zoki i Ibri (Boris ide u Italiju na posao) da nam se pridruže kada budu raspoloženi i u mogućnosti da dođu u Doboj da ga malo varamo (smudja) i ojačamo prijateljstvo.
Nemojte mi zameriti jer ne navodim nazive virova za koje su nam Zoka i Ibro rekli da su izgledni za mladu, jer ih nisam pitao da li to smem da objavim, a iskreno, ne bih to ni uradio čak i da su mi dozvolili.
Domaćini iz Zavidovića su pokazali, na najbolji nacin, kako treba dočekati goste, pokazati im vodu, i pojasniti detalje oko načina varaličarenja mladice.
U to ime im se od srca mogu zahvaliti i još jednom pozvati na druženje i pecanje u Doboju.
Hvala gospodo!

Pročitajte i:   Fotografija kao dokaz klimatskih promjena: Gdje je nekad bio led sad je voda

Na žalost, za vreme pecanja smo sreli nekoliko nesrećnika sa štapovima gde su zakačili zelu i plovak i tako tamane “mladu”, pa bih zamolio nadležne da pokušaju tome stati na put, ako želimo da i dalje imamo bogate vode.
Niko, ali niko me ne može ubediti da će tim kasapima neko umreti od gladi ako ne ulove “mladu” od kilu ili pola kile.
Da su ti majmuni ovde, lako bi mi to rešili, ali bili smo u gostima i te ljude smo videli iz auta u prolazu.

Iskoristio bih priliku da prvenstveno kao čovek koji voli i uživa u prirodi koja nam je od Boga data u ovoj našoj drzavi, da ZAMOLIM, APELUJEM, POZOVEM SVE koji su u mogućnosti, imaju veze kod političara, kod vlasti ili na bilo kom mestu koje može da utiče na čistoću voda, da to i učine.

Srce i duša me bole (verujem i sve vas koji ovo čitate) kada na granama pokraj SVAKE vode (i Krivaje) stoje milioni (ne preterujem) kesa, plastičnih flaša, filtera za ulje i gorivo, automobilskih hauba i da ne nabrajam.
Ljudi, ovo što mi imamo je VODA, a već su nam ušle u uši informacije koje kažu da je ima još malo i vrlo brzo je neće biti, barem u obliku u kojem je  mi imamo – koliko-toliko čistu.
Ljudi, celim tokom Krivaje (a prešli smo barem 60 kilometara) strašno je za videti te količine smeća na granju do kojeg stigne voda kada nivo naraste.

Pročitajte i:   SRD 'Vogošća': Održano udruženjsko takmičenje

11 thoughts on “Krivaja, nova prijateljstva

  • 30. Januara 2011. at 10:14
    Permalink

    Zorane, hvala ti za ovaj tekst o mojoj-našoj Krivaji. Živim u gradu gdje Krivaja nastaje od rječica Stupčanice i Bioštice u Olovu i ranije sam češće prolazio njenim tokom do Zavidovića i po ko zna koji put sam se uvreio da je prelijepa. Ipak najljepši utisci su mi bili kada sam putovao starim dobrim ćirom kotlinom Krivaje. U svakom pogledu si u pravu, a najveću podršku od mene imaš vezano za očuvanje čiste rijeke i korita. U svom domenu preduzimam sve da nam korito rijeke Krivaje i svih drugih rijeka i potoka budu čisti. Pozdrav Zoki sa “Bistro” i ako ja nisam ribar.

  • 30. Januara 2011. at 11:37
    Permalink

    Šemso ne moraš biti ribar, dovoljno je bitii dobar i savjestan čovjek koji želi da ovu ljepotu koja nam je bogom dana sačuva i ne oskrnavi za neke nove naraštaje.Jer kakva je trenutna moralna svijest na ovim našim napćenim vodama uskoro će mo svojoj djeci,unucima pričati priče kao iz bajke:bila jednom jedna rijeka puna ribe i života, iz koje je smo kao djeca bez ikakvog straha pili vodu.Pozdrav

  • 3. Februara 2011. at 09:15
    Permalink

    Evo jedno pitanje vama ribarima iz Olova….. Jeli istina da je neki momak dobio koncesiju na krivaju stupcanicu i biosticu…tako sam cuo……cuo sam i da vise Orlja ne gazduje tim vodma vec da ce taj momak praviti revir…… pa eto ako neko ima vise info o ovome neka objavi to ,……a moze i redakcija kao vijest to objaviti…..

  • 3. Februara 2011. at 19:47
    Permalink

    Super tekst o Krivaji… O njenim ljepotama…. A sto se “kraljice” tice stvarno neznam sta se to desava ove godine… Poslijee mnogo vremena provedenog pored rijeke, skoro vec mjesec dana samo jedan manji ulov i nekoliko spadanja… Ove godine nista specijalno…

  • 13. Februara 2011. at 00:40
    Permalink

    Hvala na komentarima.Najvise sam se u detinjstvu radovao odlasku u Kamenicu lod Motela i ribnjaka i tada kao klinac sam zavoleo ovaj Zavidovicki kraj.
    Isli smo na izlete svuda,ali sam uvek pitao kada cemo u Kamenicu i na Krivaju.
    Fisko nadam se da je gospodin koji je zakupio covek koji ce napraviti reda na vodi koja je BOGATSTVO,a bogami i da ce zaraditi.To i zasluzuje neko ko hoce da sacuva prirodu nase osiromasene(kradjom i krivolovom)vode.Imamo puno pravo da to trazimo i od koncesionara kao i od vlasti ,bilo na kantonalnom ili drzavnom nivou.
    Niko nema pravo pod bilo kojim izgovorom da unistava nasledje nase dece.
    Takodje molim i Komunalnu policiju u Olovu i Zavidovicima da svojim postenim radom pomognu gospodinu koji pravi revir na zadovoljstvo nase dece i nas-bilo da smo ribolovci ili postovaoci ciste,ocuvane prirode.
    Svako dobro i pozdrav.Zoran Antic-bobitas.

  • 25. Februara 2011. at 08:48
    Permalink

    *бистро*зорану и екипи.јако добар текст,похвала за очување воде и рибљег фонда.поздрав из Новог Сада.

  • 26. Februara 2011. at 07:57
    Permalink

    I od mene Bistro Zoranu i ekipi.Samo jedan put sam bio na ovoj prekrasnoj vodi i to davne 1999.Moji prijatelji i ja smo bili odusevljeni prirodom,malo i ribarili u nadi da ce mo uskoro opet doci.Nazalost daljina a i vrijeme nam to nije dozvolilo da je upoznamo malo bolje.Sacuvajte tu ljepoticu,rado bi je opet ,sa vama koji je bolje poznate,bolje upoznali uz lijepo druzenje na vodi.Javi te nam se,grupa ribara naseg porijekla,iz dalekog Minhena !Bistro na vodi !!

  • 1. Marta 2011. at 21:46
    Permalink

    Bistro ! Prije svega pozdrav momcima koji su na fantastičan i pomalo “djetinjast” način ( ovo kažem iz razloga što ribarsko uzhićenje može da se poredi jedino sa dječijom radosti ), napravili članak o mojoj -našoj Krivaji. Šta da ti kažem, odrastao sam negdje na sredini toka Krivaje, ribarim od svoje šeste-sedme (nako na prut ljeskovac ) ,znam je od Buka (Krivaja), preko Olova do Kaljine(Bioštica), čudna rijeka za ribolov, al kad krene .krene. Što se tiče “kraljice ” bilo je ulova al nako ništa za Ginisa, ali sam vidio u rijeci (gornji tok kod Soluna) prava čudovišta cca 20 i više KG. I ja sada dolazim na NJU kao gost obzirom da sam sa poslom i domom u Sarajevu, i kada ti kažem da zadnju cvanciku dam za gorivo razumjećeš jer si ribar. Mnogo se priča za ribolov na Krivaji može ispričati- to nekom drugom prilikom, čuvajmo je i vidimo se na vodi -BISTRO !

  • 3. Marta 2011. at 07:15
    Permalink

    ne zna se šta je ljepše, tekst, fotografije, ili Krivaja i njena okolna priroda. Bravo majstore! 🙂

  • 11. Marta 2011. at 23:00
    Permalink

    Koliko malo treba da se ljudi razumiju i medjusobno cijene?
    Ja ovim putem zelim da pozdravim Zoku i njegovu ekipu.
    Drago mi je sto takvi zaljubljenici u prirodne ljepote dolaze u ribolov na nasu ljepoticu krivaju.
    Jedan sam od clanova presednistva SRU Krivaja Zavidovici i hocu da kazem da na zadnjoj skupstini udruzenja dat je akcenat posebno na Krivaju i nadam se u buducnosti u vise reda na toj ljepotici.Zoki i njegovoj ekipi uvijek otvoren poziv za pecanje i druzenje na Krivaji.poz. i bistro!!!!

  • 4. Januara 2015. at 18:06
    Permalink

    pozdravljam sve krivajce diljem svijet.sad kad nisam tu ai jesam ima me i nema .ostala su moja djeca koju sam ucio da budu dobri ljudi i vole bosnu i krivaju.sretan sam sto ona tece i zubori kao dusa covjekova.
    cesto pisem i pjevam o njoj zajedno sa pticama koje lete nekud od olova pa nizvodno do mora.ona je tu i mi nekad carevski ucitelji u njeno najbolje doba
    hamid i suljaca i mehmed turic i musa suljacin su legende a i mi sa njima
    bio je to sjajno vrijeme…

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.