Krivaja, nova prijateljstva

Piše: Zoran Antić (Bobitas)
Dogodilo mi se jedno divno iskustvo koje sam priželjkivao od 80-tih, kada mi je moj dobar prijatelj Samed-Sova “vadio mast” govoreći kako ide na Krivaju da peca mladicu – “kraljicu”.
Nisam otišao iz milion malih razloga, a pre svega, mislio sam…ima vremena, otići ću….
E tu sam se doooobro prevario.
Dođe fakultet, pa svo ovo zlo koje nas je sve slomilo i konačno, nakon svih ovih godina koje je pojeo neko drugi na poziv (sada već prijatelja) Zorana Marijanca, Ibre i Borisa Nemceka, krenusmo i mi – mala ekipa Dobojlija, da pokušamo da otkrijemo barem deo čari tog bogatstva za koje mnogi ne znaju.
Nas šest – Aco Sušić, Antonio Tauber, Suad, Zlaja, Vedran(Liba) i ja, u osvit 8. januara 2011. sastadosmo se u Acinom “Trofej-u” i krenusmo lagano prema Zavidovićima.
Sve uz priču, šalu i ugodnu vožnju, put je promicao, a razgovor – kako god krene, vrati se na Krivaju.
Veče pre polaska otvorio sam na “Google Earth”-u tok te divne reke. Ne možete ni zamisliti koliko sam se iznenadio kada sam “otkrio” da krivaja ima nekih 80km toka, a pre toga su tu i jos dve rečice koje se spajaju u Krivaju.A mislio sam: ” Ajde, ima nekih 30 km planinske vode, nema mesta za pecanje…”
Stižemo u Zavidoviće i uz upoznavanje Zoke, Ibre, Borisa i jutarnji esspreso – polazimo.
Kaže Zoka da ćemo obići neke virove koji su u zadnjem periodu davale mladicu. Celim putem Aco i ja smo žalili Vedrana jer mora da vozi i ne može da vidi sve ono na šta smo Aco i ja komentarisali:
“Joj vidi vira…joj vidi brzaka…joj stena u viru…vidi slapova!”….
Nije da nismo nikada bili na planinskoj vodi, barem je Aco obišao 95% voda u BiH, ali da imamo tako nešto na 50-60 km od Doboja to nam baš i nije bilo jasno kako do sada nismo proverili.
Zoka i Ibro redovno dobijaju mladice, od kojih 99% uredno vrate u vodu, a samo najveće ponesu, a ni njih uvek, što je baš pohvalno.
Većina nas nije nikada bacila cofa, a Zokina objašnjenja – “Baci tu, pusti malo, sad trzaji ovakvi, vidi kako ja”…i t.d.,  su bili od velike pomoći i dooobro su nas ohrabrile njegove reči.
Voda je bila onako malo mlečne boje, ali čista – bez mulja i blata uprkos velikoj količini snega koji se tih dana otopio sa obronaka okolnih planina.
Ibro i Zoka rekoše da ne očekujemo previše jer naglo otopljenje, jugo i temperature od nekih 14-ak stepeni utiču na “mladu” i da je moguće da i ne dobijemo ribu.
Moj lični utisak, a verujem i svih nas je bio  “Ma hebeš ribu (neka mi oprosti “kraljica”), kada smo upoznali ove divne ljude, sprijateljili se, povezali, videli KRIVAJU – nema veze hoće li biti nešto ili ne.”
Pred kraj prve trećine pecaroškog dana, Zoka je imao udarac, vrlo pristojan…ja grabim telefon da slikam i…tap…otpušta se najlon, a pocetno razočarenje prelazi u zadovoljstvo – znaci IMA JE…
Varalice koje smo koristili su bile: cofovi – Kenin(Berinov) – banjalučki i još neki, vobleri -Liba (Vedran), Panga (ja), Mato – pačići, aleks, storm i još neki koje ne videh dobro ili ih nisam zapamtio.
Ništa nisam popio, ali ceo dan sam kao ošamućen pecao i divio se lepoti kraja u koji smo došli – opila me Krivaja lepotica. I neka je, nije mi zao, ako je tako divna dama krivac za moju novu ljubav, tu divnu reku.
Teren je takav da je jedan dan malo za pecanje – brzak 50m – vir 30m, brzak 100m – vir 50m, i tako skoro od  Olova do ušća u Bosnu.
Što je najbolje u svemu tome je to da mesta za prići vodi ima beskonačno mnogo, dakle, gde god želiš, parkiraj – sidji 20m – i bacaj varku po izboru.
Promenili smo nekih 7-8 mesta za pecanje gde smo istražili većinu izglednih mesta, ali ulov je izostao.Svi smo bili vrlo zadovoljni, srećni i opijeni tom divotom koju smo videli i doživeli.Naše druženje se završilo oko 16 i 30 kada je počeo da pada mrak i polako smo se spremili za Zavidoviće gde uz druženje u kafiću uz poneko pićence, kafu razgovor skreće na Barona (smuđa) i poziv Zoki i Ibri (Boris ide u Italiju na posao) da nam se pridruže kada budu raspoloženi i u mogućnosti da dođu u Doboj da ga malo varamo (smudja) i ojačamo prijateljstvo.
Nemojte mi zameriti jer ne navodim nazive virova za koje su nam Zoka i Ibro rekli da su izgledni za mladu, jer ih nisam pitao da li to smem da objavim, a iskreno, ne bih to ni uradio čak i da su mi dozvolili.
Domaćini iz Zavidovića su pokazali, na najbolji nacin, kako treba dočekati goste, pokazati im vodu, i pojasniti detalje oko načina varaličarenja mladice.
U to ime im se od srca mogu zahvaliti i još jednom pozvati na druženje i pecanje u Doboju.
Hvala gospodo!

Na žalost, za vreme pecanja smo sreli nekoliko nesrećnika sa štapovima gde su zakačili zelu i plovak i tako tamane “mladu”, pa bih zamolio nadležne da pokušaju tome stati na put, ako želimo da i dalje imamo bogate vode.
Niko, ali niko me ne može ubediti da će tim kasapima neko umreti od gladi ako ne ulove “mladu” od kilu ili pola kile.
Da su ti majmuni ovde, lako bi mi to rešili, ali bili smo u gostima i te ljude smo videli iz auta u prolazu.

Iskoristio bih priliku da prvenstveno kao čovek koji voli i uživa u prirodi koja nam je od Boga data u ovoj našoj drzavi, da ZAMOLIM, APELUJEM, POZOVEM SVE koji su u mogućnosti, imaju veze kod političara, kod vlasti ili na bilo kom mestu koje može da utiče na čistoću voda, da to i učine.

Srce i duša me bole (verujem i sve vas koji ovo čitate) kada na granama pokraj SVAKE vode (i Krivaje) stoje milioni (ne preterujem) kesa, plastičnih flaša, filtera za ulje i gorivo, automobilskih hauba i da ne nabrajam.
Ljudi, ovo što mi imamo je VODA, a već su nam ušle u uši informacije koje kažu da je ima još malo i vrlo brzo je neće biti, barem u obliku u kojem je  mi imamo – koliko-toliko čistu.
Ljudi, celim tokom Krivaje (a prešli smo barem 60 kilometara) strašno je za videti te količine smeća na granju do kojeg stigne voda kada nivo naraste.