Ekolozi upozoravaju: Zarobiće naše rijeke, žedni ćemo živjeti u smeću

Afera „Piralen“ mesecima potresa javnost, ali se njen epilog još ne nazire. Farmaceutski otpad, koji od 1996. ugoržava selo Jasenovi Potoci kod Mrkonjić Grada, još je na istom mestu.

I dok se stare eko-afere gomilaju, poput smeća na pretrpanim deponijama, u međuvremenu izbijaju novi skandali, koji izazivaju zebnju i sumnju. Najnoviji slučaj desio se pošlog vikenda u Derventi.

– Za ovo neko treba da robija – napisao je Igor Žunić, poslanik vladajućeg SNSD iz Dervente, na svom fejsbuk profilu, ispod fotografije reke Ukrine. Inače bistra i puna ribe, Ukrina je bila oker žuta.

– Republička inspekcija je uzela uzorke, pa se nadam da ćemo uskoro saznati šta to voda nosi, odakle to dolazi, koliko je opasno i ko je odgovoran za onečišćenje – rekao je Žunić za Srpskainfo.

Spekuliše se da su za ovaj eko incident odgovorni Rudnik i termoelektrana Stanari.

Iz EFT Stanari su priznali da je žuta voda stigla iz površinskog kopa njihovog rudnika, ali tvrde da nije u pitanju zagađenje. Reka je, poručuju iz EFT, „zamućena zbog velikih padavina, a ne zbog ispuštanja hemikalija“, piše Srpskainfo.

Zagađenje reka sve je učestalije, ali je ono samo još jedan u nizu ozbiljnih ekoloških problema, koji prete da unište životnu sredinu, upozoravaju stručnjaci.

Naši potomci će, kažu, ako ovako nastavimo, biti žedni i živeti zatrpani smećem.

Viktor Bjelić iz Centra za životnu sredinu Banjaluka smatra da je najveća pretnja industrijsko zagađenje opasnim materijama, kao što su piralen, teški metali i sumpor dioksid.

– Zbog razvijenije, a zastarele industrije, više je u opasnosti Federacija BiH, pogotovo Tuzlanski i Zeničko dobojski kanton, ali i Srpska ima svoje zagađivače, među kojima prednjače rudnici i termolelektrane – ističe Bjelić.

Dodaje da niko ne zna šta se skriva u napuštenim industrijskim postrojenjima.

– Institucije namerno kriju pravu istinu, zaboravljajući da građani imaju pravo da znaju kakvim su opasnostima izloženi – kaže Bjelić.

Veliki problemi su, dodaje, i loše upravljanje medicinskim otpadom, a pogotovo loše upravljanje vodama i masovna izgradnja hidroelektrana.

– Klimatske promene zahtevaju sasvim drugačiji pristup proizvodnji energije, jer će vetra i sunca biti sve više, dok će voda postajati sve dragocenija. Izgradnjom hidroelektrana, koje su mahom u privatnom vlasništvu, njihovi vlasnici zarobljavaju reke i vode, koje su, ustvari javno dobro, i dovode u pitanje vodosnabdevanje – kaže Bjelić.

Visoko na listi najvećih pretnji prirodi jeste i ilegalna eksploatacija prirodnih resursa, od šljunka do krivolova i seče šuma, zaključuje Bjelić.

Profesorka Dušica Pešević sa odeljenja za ekologiju banjalučkog Prirodno-matematičkog fakulteta, ističe da je uz opasni otpad, poput piralena, jedan od najvećih problema i gomilanje komunalnog otpada.

– U mnogim opštinama imamo javne deponije, koje se ni po čemu ne razlikuju od divljih, jer nemaju sistem za zaštitu vazduha, voda, zemljišta ili biljnog i životinjskog sveta – kaže Peševićeva.

Ističe i problem zagađenja vazduha, pogotovo u gradovima u kotlini, tokom zimskih meseci, te dodaje da su ozbiljni zagađivači vazduha i termoelektrane.

Magistrar ekologije Željko Aleksić posebno skreće pažnju na izazove sa kojima se, kad je komunalni otpad u pitanju, suočava Banjaluka.

– Komunalni otpad se uopšte ne reciklira, sve završava na jednoj gomili, na deponiji, a to je najgore rešenje. Zemlje poput Norveške i Danske recikliraju skoro sav otpad, Beč već godinama od otpada proizvodi struju, a Ljubljana ozbiljno radi na tome da uskoro postane grad sa nula otpada – kaže Aleksić.

Aleksić zaključuje da navedena rešenja zahtevaju mnogo novca, ali i “još više odlučnosti i volje.”

Seča šume opasnija i od piralena

– Mada je zagađenje piralenom trenutno u Banjaluci najveći problem, dugoročno gledano veća nam opasnost preti od sječe šuma nego od piralena – tvrdi ekolog Željko Aleksić. On objašnjava da će nekontrolisane seče šuma neminovno dovesti do pomeranja tla, klizišta, bujica i poplava, što na kraju krajeva može ozbiljno poremetiti i vodosnabdevanje.

Aleksić dodaje da Banjaluka, koja slovi kao grad zelenila i ponosi se svojim Vrbasom, ustvari ima ozbiljan ekološki probem zbog ispuštanja kanalizacionih i drugih otpadnih voda direktno u Vrbas.

– Zbrinjavanje otpadnih voda morao bi biti jedan od prioriteta za grad Banjaluku – kaže Aleksić.